Zelene zgrade u Rumuniji (26.01.2018)
Održive i trajne zgrade, podignute po ekološkim stndardima i normama,sa modernim dizajnom, dobrom izolacijom, netosične i sa minimalnim štetnim uticajem na prirodu-ovo su neke od mnogih karakteristika zelenih kuća koje osvajaju sve veći prostor u Rumuniji. Veliki gradovi sveta prihvatili su ovu inicijativu ranije, stavljajući naglasak na ozelenjavanje, prijatnu kombinaciju zelene arhitekture sa istorijskim zgradama. Trend zelenih zgrada ohrabruju i organizacije koje potvrdjuju valjnost odgovornih rezidencijalnih projekata prema očuvanju čovekove sredine i energetskoj efikasnosti. Prema saopštenju Build Green Rumunija, jedne od najpoznatijih auditorskih organizacija za energetsku efikasnost zelenih zgrada, naša zemlja ne stoji baš loše. Na spisku najzelenijih poslovnih zgrada koje imaju sertifikat BREEAM-a I LEED-a (najpoznatiji metodi sertifikovanja zelenih zgrada) nalaze se zgrade u Bukureštu i Kluž Napoki. Ali tržište različito napreduje kada upopredjujemo poslovne zgrade sa rezidentijalnim kaže Elena Raštej, aktivista za očuvanje čovekove sredine i stručnjak za održivost: ,,Što se tiče rezidencijalnih zgrada, trend je novijeg datuma. Studium Green je medju prvim graditeljima zelenih rezidencijalnih ansambala sa sertifikatom. Gradnja je počela 2012. u Kluž Napoki i završena tek 2013-2014. godine. U Bukureštu prve zgrade pojavile su se 2016-2017. godine. Kada je reč o komercijalnim zgradama, ovde je procenat nešto veći. Prve zgrade sa sertifikatom pojavile su se 2009. godine i trend je u usponu. U slučaju rezidencijalnih zgrada vlasnici su počeli da traže bolji i zdraviji kvalitet. Ovde se ne radi o tehnologiji već o implementaciji bioklimatskih strategija u fazi projektovanja, kada se maksimalizuje pristup prirodnom svetlu unutar stana, prirodnoj ventilaciji, nezavisnosti od mehaničke tehnologije ili smanjenje mehaničkih tenologija kao i volatilnih toksičnih organiskih sastojaka koji negativno utiču na zdravlje stanara. Na kvalitet unutrešnje sredine utiče i izolacija. Materijali imaju veoma važnu ulogu, važno je znati kakvi su to materijali, gde se proizvode i da li su štetni po zdravlje.
România Internațional, 26.01.2018, 10:33
Održive i trajne zgrade, podignute po ekološkim stndardima i normama,sa modernim dizajnom, dobrom izolacijom, netosične i sa minimalnim štetnim uticajem na prirodu-ovo su neke od mnogih karakteristika zelenih kuća koje osvajaju sve veći prostor u Rumuniji. Veliki gradovi sveta prihvatili su ovu inicijativu ranije, stavljajući naglasak na ozelenjavanje, prijatnu kombinaciju zelene arhitekture sa istorijskim zgradama. Trend zelenih zgrada ohrabruju i organizacije koje potvrdjuju valjnost odgovornih rezidencijalnih projekata prema očuvanju čovekove sredine i energetskoj efikasnosti. Prema saopštenju Build Green Rumunija, jedne od najpoznatijih auditorskih organizacija za energetsku efikasnost zelenih zgrada, naša zemlja ne stoji baš loše. Na spisku najzelenijih poslovnih zgrada koje imaju sertifikat BREEAM-a I LEED-a (najpoznatiji metodi sertifikovanja zelenih zgrada) nalaze se zgrade u Bukureštu i Kluž Napoki. Ali tržište različito napreduje kada upopredjujemo poslovne zgrade sa rezidentijalnim kaže Elena Raštej, aktivista za očuvanje čovekove sredine i stručnjak za održivost: ,,Što se tiče rezidencijalnih zgrada, trend je novijeg datuma. Studium Green je medju prvim graditeljima zelenih rezidencijalnih ansambala sa sertifikatom. Gradnja je počela 2012. u Kluž Napoki i završena tek 2013-2014. godine. U Bukureštu prve zgrade pojavile su se 2016-2017. godine. Kada je reč o komercijalnim zgradama, ovde je procenat nešto veći. Prve zgrade sa sertifikatom pojavile su se 2009. godine i trend je u usponu. U slučaju rezidencijalnih zgrada vlasnici su počeli da traže bolji i zdraviji kvalitet. Ovde se ne radi o tehnologiji već o implementaciji bioklimatskih strategija u fazi projektovanja, kada se maksimalizuje pristup prirodnom svetlu unutar stana, prirodnoj ventilaciji, nezavisnosti od mehaničke tehnologije ili smanjenje mehaničkih tenologija kao i volatilnih toksičnih organiskih sastojaka koji negativno utiču na zdravlje stanara. Na kvalitet unutrešnje sredine utiče i izolacija. Materijali imaju veoma važnu ulogu, važno je znati kakvi su to materijali, gde se proizvode i da li su štetni po zdravlje.
Na pojedinim zgradama se može u celosti izvršiti izolacija biljkama, to su takozvane vertikalne bašte. Biljke ne samo ulepšavaju zgradu već imaju i druge prednosti: smanjuju buku, drže hladovinu, omogućuju protok svežog vazduha i prava su oaza zelenila sa centralizovanim sistemima za navodnjavanje i osvetljenje. Ovakav primer zgrade je rezidencijalni ansambl u Bukureštu, zgrada je preplavljena zelenilom. Ovde je vegetacioni prostor podeljen, tako da i najmanji stan ima veliku žardinjeru, a veći stnovi zelene terase. Elena Raštej dodaje: ,,Kada je reč o zelenom prostoru, imamo dve vrste uticaja na teren, ako je teren sa zelenilom ili ako je uredjen. Jedan uredjeni teren je kvalitetniji kada je revitalizovan, regenerisan i vraćen u sistem u poredjenju sa zelenim terenom koga uništavamo kada na njemu gradimo. Jedan zeleni teren u prvobitnoj fazi ima manji negativni uticaj na indeks održivosti. Ali možemo imati i zeleni teren na zgradi, na terasama ili na krovu zgrade. Ovaj zeleni prostor može biti intenzivan ili ekstenzivan. Intenzivan je kada imamo drveće i podlogu od najmanje 30 centimetara potrebnu za korenje, ali predpostavlja veće troškove za navodnjavanje kap po kap i veću paznju posvećenu strukturi zgrade. Na primer zgrada Central Distrikta u Bukureštu ima kombinaciju intenzivnog i ekstenzivnopg prostora. Ekstenzivni predpostavlja podlogu od najmanje 10 cantimetara, koja se može ručno navodnjavati lokalno bilje koje se prilagodjava manjim količinama vode.
Ansambl je prošle jesedni izabran za najbolju rezidencijalnu zgradu u Rumuniji na medjunarodnom konkursu u Londonu. Rumunija je inače evropski pioniru u oblast inovativnih politika zelenih zgrada. Naša zemlja je smanjila porez na zelene zgrade i pokrenula takozvanu inicijativu ,,zelena hipoteka. Drugim rečima podsticu se gradjevinari da realizuju ekološke projekte, a budući stanari da pozajmljuju novac od banka po nižim kamatnim stopama.
Iako se ulaže 20% više u zelene zgradae, prodajna cena jednog stana nije veća nego cena klasičnog stana. Pored toga vlasnik zelenog stana imaće mnogo manje troškove održavanja ovakvog stana nego vlasnici klasičnih.
Na evropskom nivou, po broju zelenih sertifikata Rumunija spada medju mladja tržišta. Ako smo do 2015. godine imali 200 zelenih zgrada, sada su u procesu sertifikacije skoro 6000 stanova. Imamo oko 50 poslovnih zgrade sa sertifikatom LEED i skoro 80 zgrada a sa sertifikatom BREEM.
