Karpatski medved (24.11.2017)

Skoro 50% velikih evropskih mesoždera živi u rumunskim Karpatima. Najveći mesožder zone, poznat i kao ,,kralj evropskih šuma’’ je mrki medved – zaštićena vrsta u Evropskoj uniji jer su mrki medvedi na ,,crvenoj listi’’ nestanka.Dok su u mnogim zemljama mrki medvedi nestali zbog uništavanja njihovih staništa, u Rumuniji polupacija medveda raste i stvara odredjene probleme. Od pre nekoliko godina medvedi izlaze iz šume i izazivaju veliku štetu meštanima. Mnogi ljudi su ranjeni i mnoge domaće životinje ubijene. Pričinjena je velika šteta usevima, salašima ili pčelinjacima. Lokalne vlasti u mnogim brdsko-planinskim županijama traže intervenciju Ministarstva za očuvanje čovekove sredine. Koji je razlog za ovakvu situaciju pitali smo Kristijana Popa, regionalnog koordinatora Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja- WWF Rumunija: ,, Iz više razloga, uključujući fragmentaciju i smanjenje medvedjih staništa. Svedoci smo masovnih seća šuma u svim planinskim masivima zemlje. Smanjuje se i prirodna baza hrane,drugim rečima sve je manje vrsta sa kojima se medvedi hrane. Nestaje i šumsko voće, naročito u jesen kad berači i po 2 meseca prikupljaju šumsko voće. Medvidi silaze u naselja tražeći hranu na otpadu koji nije dobro deponovan.Možemo reči da se radi i o promeni ponašanja medveda zbog aktuelnog menadžmenta lovista. Ponekad lovci prekomerno hrane medvede da ne bi ova vrsta napustila njihovo lovno pordručije’’

România Internațional, 24.11.2017, 09:37

Skoro 50% velikih evropskih mesoždera živi u rumunskim Karpatima. Najveći mesožder zone, poznat i kao ,,kralj evropskih šuma’’ je mrki medved – zaštićena vrsta u Evropskoj uniji jer su mrki medvedi na ,,crvenoj listi’’ nestanka.Dok su u mnogim zemljama mrki medvedi nestali zbog uništavanja njihovih staništa, u Rumuniji polupacija medveda raste i stvara odredjene probleme. Od pre nekoliko godina medvedi izlaze iz šume i izazivaju veliku štetu meštanima. Mnogi ljudi su ranjeni i mnoge domaće životinje ubijene. Pričinjena je velika šteta usevima, salašima ili pčelinjacima. Lokalne vlasti u mnogim brdsko-planinskim županijama traže intervenciju Ministarstva za očuvanje čovekove sredine. Koji je razlog za ovakvu situaciju pitali smo Kristijana Popa, regionalnog koordinatora Svetskog fonda za zaštitu divljih životinja- WWF Rumunija: ,, Iz više razloga, uključujući fragmentaciju i smanjenje medvedjih staništa. Svedoci smo masovnih seća šuma u svim planinskim masivima zemlje. Smanjuje se i prirodna baza hrane,drugim rečima sve je manje vrsta sa kojima se medvedi hrane. Nestaje i šumsko voće, naročito u jesen kad berači i po 2 meseca prikupljaju šumsko voće. Medvidi silaze u naselja tražeći hranu na otpadu koji nije dobro deponovan.Možemo reči da se radi i o promeni ponašanja medveda zbog aktuelnog menadžmenta lovista. Ponekad lovci prekomerno hrane medvede da ne bi ova vrsta napustila njihovo lovno pordručije’’

Ovog leta od ukupno 18 lovačkih udruženja u županiji Hargita, 12 su podnela zahteve za lov na 73 medveda i 12 vukova.Odobren je lov na 6 medveda i to iako su od početka godine divlje životinje, uglavno medvedi, pričinili veliku štetu. Ove jeseni Ministarstvo za očuvanje čovekove sredine izdalo je odobrenje za hapšenje 140 opasnih vsrta divljači, predstavnici lovačkih društava tvrde da broj treba povećati.U županiji Kovasna procenjuje se da je optimalni broj medveda od oko 700, ali realni broj je sada dvostruko veći. Lokalne vlasti inistiraju da su potrebne dozvole za lov na medveda, ekologisti predlažu neletalna rešenja koja štite ovu vrstu. Ekologisti se ne slažu sa sistemom koji omogućava ubijanje medveda kao meru za sprečanvanje napada sumnjajući da se radi o lovnim trofejima. Aktivista Gabrijel Paun izjavljuje:,, Lov na trofeje je glavni razlog za današnju histeriju koja je po nama veštacka i stvara ovakve probleme. U istoriji Rumunije do 80-90-tih godina suživot ljudi i divljih životina funkcionisao je dobro. U trenutku kada je počeo razvoj industrije trofeja, nastao je ovaj problem koji je prerastao u hiteriju. Ova industrija došla je zajedno sa postavljanjem osmatračnica za lov na medvede u blizini lokalnih zajednica. Najviše ih ima u županijama Kovasna I Hargita, gde je populacija medveda najveća. Ovde nastaju i najveci problemi jer oko ovih osmatračnica treba hraniti medvede ako želimo da ne iskrsnu ovakvi problemi’’

Predstavnici ekoloških organizacija smatraju da su mrkim medvedima potreni široki habitati da se ne bi susreli sa ljudima.Predstavnici WWF Rumunija počeli su da rade na projektima i kampanjama za zaštitu prirodne sredine i mrkih medveda u Karpatima. Kristijan Pop, koordinator WWF Rumunija kaže:,,Imali smo od 2012. do 2014. godine projekat u Maramusersu pod imenom, ,Slobodne granice za medvede iz rumunskih i ukrajinskih Karpata. Očuvanjem ekoloških konektiviteta i smanjenjem rizika od sužavanja staništa, pokušali smo da pronadjemo rešenja za očuvanje biodiverziteta, posebno velikih mesožderza. Identifikovali smo potrebe za ekološkom rekonstrukcijom ovih koridora i trajnog korišćenja prirodnih resursi. Sve naše inicijative na planu konzervacije idu rame uz rame sa ovom komponentom trajnog razvoja zajednica. Imali smo i druge projekte za staništa medveda, recimo na jugozapadu Karpata gde smo pokušali da identifikujemo kritične zone za stanista. Trenutno radimo na projektu ,,Transgreen’’, medjunarodnom projektu o izgradnji transportne infrastrukture sa najmanjim mogućim štetnim posledicama po prirodu. Imamo konkretna rešenja kako bi lokalne vlasti mogle da razvijaju instrastrukturu i istovremeno sačuva ekološki konektivitet. Odnosimo se na zelenu infrastrukturu koja je od suštinske važnosti za čoveka i životinje. Istovremeno imamo još jedan projekat u fazi realizacije ,,Veliki mesožderi Evropske unije’’ sa ciljem da se smanje sukobi izmedju mesoždera i ljudi. Vodimo računa i o ovom ekološkom konektivitetu, jer u bez konektiviteta u pojedinim zonama nisu isključeni sukobi medveda sa ljudima. Bez ekoloških koridora koji bi omogučili prelazak iz jedne u drugu zonu, medvedi lako mogu da udju u nastanjena mesta,,

Predložena rešenja organizacije za zaštitu sredine odnose se i na podizanje električnih ograda, osnivanje Hitne službe za divlje životinje i bolje skladištenje otpada u brdsko-planisnkim naseljima. Predlaže se i preselenje medveda, ali postoji opasnost da se večina vrati u prvobitnu zonu. Ministarstvo za žastitu čovekove sredine radi na menadžment planu za upravljanje populacijom medveda i obećava da će ovaj plan uputiti na javnu raspravu najkasnije u januaru.