Hidrotehnička postrojenja opasnost po Klanac reke Žiu 30.06.2017)
Nacionalni park Klanac reke Žiu jedna je od najspektakularnijih zaštićenih zona Rumunije. Prostire se duž doline reke Žiu, izmedju planinskih masiva Parang i Valkan, na više od 11.000 hektara. Bukove, grabove i jasenove šume dominiraju ovom zonom. Strucnjači su identifikovali više od 700 biljnih i životinjskih vrsta, mnoge zastičene zakonom. Hidrotehnički radovi na pojedinim zonama reke ugroziće sve ove vrste, a preusmeravanje vode kroz ogromne cevi pogadja nepovratno biljni i zivotinjski svet zone.
România Internațional, 30.06.2017, 09:19
Nacionalni park Klanac reke Žiu jedna je od najspektakularnijih zaštićenih zona Rumunije. Prostire se duž doline reke Žiu, izmedju planinskih masiva Parang i Valkan, na više od 11.000 hektara. Bukove, grabove i jasenove šume dominiraju ovom zonom. Strucnjači su identifikovali više od 700 biljnih i životinjskih vrsta, mnoge zastičene zakonom. Hidrotehnički radovi na pojedinim zonama reke ugroziće sve ove vrste, a preusmeravanje vode kroz ogromne cevi pogadja nepovratno biljni i zivotinjski svet zone.
Biolog Kalin Dežeu iz grada Kluža već duže vreme aktivno učestvuje u spasavanju planinskih reka i pokusava za zaustavi ovaj projekat: ,,Ovaj nacionalni park je najspektakularniji park Rumunije. Prostire se na ogromnoj divljoj heterogenoj površini sa vertikalni razvojem sve do doline reke. U višim i hladnijim zonama dominiraju smrekove šume pa sve do termofilnih šuma, od crnog jasena i mušmule. Imamo netaknute šume na proplancima, biljni svet je veoma bogat, ovde imamo 17 vrsta. Veoma bogat je i životinski svet. Imamo ovde 11 vrsta vodozemaca, poskoka i 135 vrsta ptica, zatim ovde je i migracioni koridor surog orla, velike sove, crne rode i ponekad naročito u zimskom periodu malog vranca. U vezi sa ovom pticom mogu vam reći da hidrotehnički projekat koji preti klancu Žiua predpostavlja presušivanje ove reke i pogadja brojne vrste. Teško je predpostaviti šta bi se moglo desiti. Čak i mali vranac je pogodjen nestankom reke. U vodama Žiua žive 13 vrsta riba, ali još nisu poznate sve vrste. Od ovih vrsta četiti su zakonom zaštičene: glavoč, krkuša, tankorepa krkuša i zlatni vijun. Pronadjeni su i primerci endemske vrste zlatnog vijuna koji žive samo u Rumuniji.,,
Žiu je najduža rafting reka Rumunije i ekologisti upozoravaju da bi se usled radova protok vode mogao smanjiti sa 20 kubnih metara u sekundi stiglo na samo 2,7 kubna metra u sekundi. Kalin Dežeu je podneo j žalbu sa 20 000 potpisa protiv izgradnje ovog projekta i obratio se i Evropskom sudu: ,,Radovi su ovde počeli 2004. godine. Na svu sreću sporo su napredovali i do 2012. godine realizovano je oko 45 % ovog projekta. Hidrotehnika je zatinm pala pod stečaj i radovi su prekinuti do 2016. godine. Umesto da se usvoje zakoni iz oblasti čovekove sredine i spasi reka Ziu, naša sreća sa finansijski problemi Hidroelektrike. Kada je 2005. godine zona proglašena Nacionalnim parkom bilo je potrebno da se radovi prekinu, jer nisu u skladu sa statusom Nacionalnog parka. Svuda u svetu nacionalni parkovi su svetinja, niko nema pravo da dotakne prirodu i još manje da uništi park uz pomoć vlade. Tako nešto nema nigde na svetu. Ovo je sramota i nacionalna tragedija. Do sada su uništeni samo delovi oko gradilišta. Najveća katastrofa dolazi kada će se radovi razvšiti i preusmeriti zreka. U zoni gradilišta je prava katastrofa. Napravili su pristupne puteve, posekli šumu. Sada izgleda grozno.
U Rumuniji više od 450 minihidrocentrala nalazi se u raznim fazama izgradnje, mnoge unutar zona koje spadaju u evropsku mrežu Natura 2000: ,,U Karpatima velike brane uništavaju reke odovodjenjem vode. Ostalo je netaknuto samo nekoliko reka ili deonica. Pritoka reke Žiu-Ziulecul- potpuno je presušen zbog preuzimanja vode od strane Hidroelektrike. Cela količina vode protiče kroz planunu u reku Lotru. Ni sada nema prirodni vodostaj. Čak i vode reke Kapra protiču kroz cevi, a ovdašnji vodopad je presušen.
U novembru 2013. godine Fond ua zaštitu divljih životinja, WWF Rumunija, tražio je javno donošenje zakona koji bi pod zaštitu stavio karpatske reke. Pokrenuta je kampanja ,, Planinske reke- poslednja šansa ,a žalba u kojoj se traži preduzimanje mera za spasavanje ovih veoma vrednih reka upučena vlastima.
