Klanac reke Nere predložen za ekoturističku destinaciju (26.05.2017)
Nacionalni park Klanac reke Nera je jedan od najlepših zaštićenih predela Rumunije. Najgrandioznijije mesto je klanac reke Nera. Na oko 20 kilometara dužine reka Nera prolzi kroz uski, spektakularni i divlji defile. Ovde se zidine dižu do 200 metara, a voda Nere i njenih pritoka je u krečnjaku napravila kanjone, pečine i impresivne vodopade. Hiljade turista obilaze sveke godine ovu zonu i u ovim uslovima vlasti nameravaju da je proglase zonu ekoturističkom destinacijom.Raluka Peternel koja se od strane organizacije WWF Rumunija bavi ovim projektom izjavila je: ,, Zona Klanca Nere kao ekoturistička destinacija predložena je posle selekcije u celoj zoni jugozapadnih Karpata.Inicijativa je sastavni deo projekta koji sprovodi WWF Rumunija sa nekoliko partnera. Projekt se zove ,,Divljina Karpata, bogatstvo za ljude, a kada je reč o ekoturizmu napravljene su analize zona sa turitičkim potencijalom u celoj zoni jugozapadnih Karpata. Klanac Nere je izabran jer je dobio najveći broj bodova. Zona je kao iz bajke. Prepuna je legendi, prirodnih, kulturnih i tradicionalnih vrednosti. Imamo zaštićenu zonu i šume sa visokim stepenom konzervacije predložene za baštinu UNESKO-a kao odlične usluge, smetaj i ishranu, ali i uslove za provod slobodnog vremena. Turističke trase su obeležene, homologirane, unete na mapi koja je dostupna turistima u hotlsko-ugostiteljskim objektima i Upravi parka. Mapa je bogata informacijama i turisti ne mogu zalutati.
România Internațional, 26.05.2017, 10:39
Nacionalni park Klanac reke Nera je jedan od najlepših zaštićenih predela Rumunije. Najgrandioznijije mesto je klanac reke Nera. Na oko 20 kilometara dužine reka Nera prolzi kroz uski, spektakularni i divlji defile. Ovde se zidine dižu do 200 metara, a voda Nere i njenih pritoka je u krečnjaku napravila kanjone, pečine i impresivne vodopade. Hiljade turista obilaze sveke godine ovu zonu i u ovim uslovima vlasti nameravaju da je proglase zonu ekoturističkom destinacijom.Raluka Peternel koja se od strane organizacije WWF Rumunija bavi ovim projektom izjavila je: ,, Zona Klanca Nere kao ekoturistička destinacija predložena je posle selekcije u celoj zoni jugozapadnih Karpata.Inicijativa je sastavni deo projekta koji sprovodi WWF Rumunija sa nekoliko partnera. Projekt se zove ,,Divljina Karpata, bogatstvo za ljude, a kada je reč o ekoturizmu napravljene su analize zona sa turitičkim potencijalom u celoj zoni jugozapadnih Karpata. Klanac Nere je izabran jer je dobio najveći broj bodova. Zona je kao iz bajke. Prepuna je legendi, prirodnih, kulturnih i tradicionalnih vrednosti. Imamo zaštićenu zonu i šume sa visokim stepenom konzervacije predložene za baštinu UNESKO-a kao odlične usluge, smetaj i ishranu, ali i uslove za provod slobodnog vremena. Turističke trase su obeležene, homologirane, unete na mapi koja je dostupna turistima u hotlsko-ugostiteljskim objektima i Upravi parka. Mapa je bogata informacijama i turisti ne mogu zalutati.
Prirodni rezervat Klanac reke Nera – Beušnica osnovan je 1943. godine u cilju zaštite kopnenog i vodenog biodiverziteta, kao i pejisaža koji se u nacionalnim i medjunarodnim topovima smatraju jedinstvenim trističkim atrakcijama. Pomenimo samo vodopad Biger, jedini na svetu koji licč na kupolu preko koje se preliva voda iz podzemnih pečina. Lakul Drakului, u prevodu Djavolje jezero, je jedna od najintereantnijih voda. Formirano je posle rušenja pečinskog tavana i prostire se na oko 700 kvadratnih metara. Najveća dubina jezera je od 9 metara i najdublje je krečnjačko jezero Rumunije. Jezero Okjul Bejuluj, Bejovo oko, ima oblik kratera i dubinu od 3,6 metara. Plave jei veoma bistre vode. Nedaleko od reke Bejovo oko nalazi se vodopad Beušnica sastavljen od 15 manjih vodopada visine 15 metara, prekriven zelenom mahovinom.
U Klancu reke Nera imamo najreprezentativnije vekovne šume i skoro netaknute sume bukovine. Pošumljene litice, iako nisu na velikim nadmorskim visinma, imaju bogat diverzitet. Ovde raste 30 vrsta orhideja, a na krečnjačkim liticama vegetacija buja, medju pukotinama raste divlji jorgovan i druge mediteranske biljke. Kalin Uruč, biolog Administracije parka, izjavio je za naše slušaoce: ,, Na reci Neri postoje retke vrste koje se smatraju tercijarnim relikvima kao što je prugasti vodeni puž ili riba vijunica. U vezi sa bukovom šumom sa krečnjačkih proplanaka u toku je nominalizacija za UNESKO, jer se ovde nalaze najreprezentativnije prastare netaknute bukovine u Evropi. Brojne zaštičene vrste beskičmenjaka nalaze ovde utočiste medju prastarim šumama i trulih stabala pomažući regenerisanje elemenata u okviru šumskih ekosistema. Praktično u jednom trulom stablu ima više vrsta nego u mladom stublu, tako da je trulo stablo važnije sa biodiverzitetske tačke. Druga karakteristika parka su podmediternski uticaji i krečnjački reljef, stanište poskoka i emblematičkih vrsta kao sto je krpatski scorpion.
Zona Klanca Nere stanište je i većeg broja vrsta ptica, sisara, a u bistrim i nezagdjenim vodam žive ribe grabljivice. Kalin Uruč ističe: ,,Ovde imamo veći broj sivih sokola, ptica grabljivica, 9 vrsta detlića. Imamo takodje i retke vrste zaštićenih na evropskom nivou, sirokljunke, vinogradske strnadice, modrovrane. Ukupno 140 vrsta inventarisanih ptica u zoni posebne zaštite. Ovde često nailazimo na vodomare, jedna od najlepših ptica u Rumuniji. Od sisara imamo dobro zastupljenu populaciju riseva, kao i nekoliko čopora vukova. Retko vidjamo medvede koji su ovede samo u prolazu. Zbog vode koja je najvažniji element, u parku imamo i bogatu populaciju vidri.
Ova zona predložena za ekoturističku destinaciju uticaće i na razvoj mesnih zajednica. Proizvodjači mogu lakše da prodaju tradicionalne proizvode: bantsku rakiju, Tirolsko vino, razne vrste sireva, gemova od šumskog voća ili med od bagrema, lipe, poliflore kao i propolis.
