Evropski bizoni na slobodi (28.04.2017)
Evropski bizon, najveći kopneni sisar Evrope, bio je česta meta lovokradica. Nestao je u Evropi još u XI veku i samo 50 bizona je preživelo u celom svetu. Od druge polovine prošlog veka postepeno bizoni su ponovo uvedeni u nekoliko evropskih šuma. U 1958. godini, posle skoro 200 godina, evropski bizon je ponovo doveden u rezervate pored Hacega. Posle 10 godina otvoren je novi rezervat u Nacionalnom parku Vanatori Njamc u Moldaviji. 1983. godine fomiran je novi rezervat bizona u Bukšaniju, u županiji Dambovica, najveći po broju bizona. Prošle godine ovde je bilo 32 evropska bizona i 5 mladunčeta. U 2008. godini postavlja se temeljan novog rezervata u opštini Vama Buzaului, a u 2012. wwf-Rumunija i Rivailding Europe pokrenuli su inicijativu za uvodjenje bizona u Planinama Carku. Od tada svakog proleća ili jeseni dolaze novi transport bizona iz reproduktivnih centara i pirodnih rezervata Evrope, iz Belgije, Nemačke, Italije ili Švedske. Postoji takodje namera da se bizoni uvode i u planinama Pojana Ruska, u blizini planina Carku.
România Internațional, 28.04.2017, 18:37
U planinama Carku žive 25 bizona na slobodi i 29 u šumama Moldavije. Predstavnici Prirodnog parka Vanatori Njamc već šest godina uspešno sprovode program puštanja ovih divljih životinja na slobodu. Sebastijan Katanoju, direktor parka kaže: ,,Ovo je jedino mesto u Rumuniji gde se bizoni nalaze na slobodi, na poluzatvorenom i otvorenom prostoru. Imamo 7 bizona u zoološkom vrtu, 13 bizona na aklimatizacionom prostoru, u poluslobodnom sistemu gde se prilagodjavaju za život u divljini i 29 na slobodi, a ove godine oslobodili smo još četiri grla. Od 2012, svake godine smo oslobodili bizone. U ovom periodu bizoni žive na više od 60 hiljada hektara i prešli su i granice parka. Neki su stigli u blizini Akumulacionog jezera Bikaz, drugi u županiju Sučava. Bizoni koji su u poluslobodnom sistemu, žive na prostoru od 180 hektara i prilagodjavaju se na uslove u divljini, a hranu primaju samo zimi. Tokom leta hrane se isključivo resursima sa ovog prostora jer treba da budu spremni da koriste ovdašnje resurse. Od 29 bizona koji žćive u slobodnom sistemu, šest grla su rodjena na slobodi, nikada nisu imali nikakav kontat sa ljudima i stopostotno su divlji.’’
Pored rezervata evropskih bizona, nadomak Prirodnog parka Vanatori Njamc nalazi se Padurea de ardjint, u prevodu Brezova Srebrna šuma, rezervat koji se prostire na 2,4 hektara. Ovde nailazimo na stabla stara preko 100 godina, ali i mladja od 20-50 godina. U blizini je i šumski rezervat ,,Kodri de arma’’,, Bakarna šuma’’ hrasta kitnjaka na površini od 10,2 hektara. Drugi prirodni rezervat je ,,Padurea de smarald’’, ,,Smaraldna šuma’’, sa hrastovima starih i preko 200 godina na povrsini od 56,6 hektara.
Vama Buzauluj je živopisno naselje u podnožiju Planina Čukaš, ovde se nalazi i nedavno osnovani rezervat bizona, odakle će se u naredne dve godine bizoni osloboditi, kaže Tberiju Kirilijaš, predsednik mesne zajednice: ,,Ovaj rezervat ima dve komponente. Cilj svakog rezervata je opstajanje pojedinih vrsta i repopulacija zone, a druga je turistička komponenta koja ovde uspešno funkcioniše. Prošle godine rezervat je posetilo 14 000 osoba. Otvoren je krajem 2008. godine, na početku smo imali 10 bizona, a sada rezervat ima 37. Traže nam bizone da bi ih pustili u divljinu. WWF Rumunija, Svetski fond za zaštitu divljih životinja namerava da uvede bizone u zoni Karaš Severina. Zahteve sno dbili i iz rezervata Vanatori Njamc. Trenutno raspolažemo sa 11 hektara, ali nameravamo da proširimo rezervat na 80 hektara. Praktično ovo proširenje nije posledica povećanja broja bizona, već pripreme žvotinja za život u divljini.’’
Uz pomoć evropskih fondova predsednik mesne zajednice Vama Buzauluj želi da stavi turistima na raspolaganje nekoliko domaćinstava. Turisti bi na ovaj način imali priliku da učestvuju u svim aktivnostima ovog domaćinstva i da promovišu tradicionalne proizvoda zone.
,,Zelo bih da se agroturistički objekti razvijaju u našoj mesnoj zajednici Vama Buzauluj, a turisti koji obilaze rezervat borave nekoliko dana kod nas jer imamo šta da im pokažemo i ponudimo. Pored rezervata tu su vodopad Uralatoarea i turističke trase do planine Čuka kao i stra carinarnica u kojoj želimo da otvorimo muzej.’’
