Zaštita stoletnih šuma ( 27.01.2017)
Rumunija ima još netaknute šume, bez puteva ili staza, sa autohtonim vrstama drveća starih više stotina godina. Trula porušena stabala u ovim stabilnim ekosistemima se reintegrišu u prirodni ciklus. Lov je ovde zabranjen, niko nema pravo de bere plodove ili lekovito bilje. U ovim netaknutim šumama intervencija je bila minimalna i one su se brzo regenerisale. Do nedavno ljudska noga nije kročila u 80% rumunskih šuma tako da naša zemlja ima najveću površinu stoletnih šuma u Evropi. Najbolje očuvane šume nalaze se u bazenu reke Nere, u okolini Sinaje, u Bukovini, planinama Zarand i Kozija. Neke od ovih šuma su dobile nominaciju za baštinu UNESCO-a. Valentin Saladjan, koordinatror kampanje Grinpis kaže: ,,Studija napravljena na nacionalnom nivou u 2005. godini dokazala je da imamo 218.000 hektara. Kasnije je uništeno skoro 50 % ove površine. Nažalost ovo smanjenje površine naprevljeno je legalno, jer do 2012. godine nismo imali nikakve propise koji bi potvrdili uzuzetnu vrednost ovog blaga. Tako da su ove veoma vredne šume posečene zakonski. Od 2012. imamo propise i pokazatelje kako bi se ove šume lako identifkovale i mere zaštite, ali samo delimične, koje nisu dvoljne. Posle 2012. godine, kada su ove šume legalno priznate, uništen je jos jedan veliki deo . Prema optimističkim procenama nevladinih organizacija, uključujući ovde Grinpis, u 2017. godini imamo samo 120 000 hektara netaknutih šuma.
România Internațional, 27.01.2017, 09:05
Rumunija ima još netaknute šume, bez puteva ili staza, sa autohtonim vrstama drveća starih više stotina godina. Trula porušena stabala u ovim stabilnim ekosistemima se reintegrišu u prirodni ciklus. Lov je ovde zabranjen, niko nema pravo de bere plodove ili lekovito bilje. U ovim netaknutim šumama intervencija je bila minimalna i one su se brzo regenerisale. Do nedavno ljudska noga nije kročila u 80% rumunskih šuma tako da naša zemlja ima najveću površinu stoletnih šuma u Evropi. Najbolje očuvane šume nalaze se u bazenu reke Nere, u okolini Sinaje, u Bukovini, planinama Zarand i Kozija. Neke od ovih šuma su dobile nominaciju za baštinu UNESCO-a. Valentin Saladjan, koordinatror kampanje Grinpis kaže: ,,Studija napravljena na nacionalnom nivou u 2005. godini dokazala je da imamo 218.000 hektara. Kasnije je uništeno skoro 50 % ove površine. Nažalost ovo smanjenje površine naprevljeno je legalno, jer do 2012. godine nismo imali nikakve propise koji bi potvrdili uzuzetnu vrednost ovog blaga. Tako da su ove veoma vredne šume posečene zakonski. Od 2012. imamo propise i pokazatelje kako bi se ove šume lako identifkovale i mere zaštite, ali samo delimične, koje nisu dvoljne. Posle 2012. godine, kada su ove šume legalno priznate, uništen je jos jedan veliki deo . Prema optimističkim procenama nevladinih organizacija, uključujući ovde Grinpis, u 2017. godini imamo samo 120 000 hektara netaknutih šuma.
Za stoletne šume koje treba zaštititi na duži rok, prošle godine je odlučeno da se formira Nacionalni katalog netaknutih i skoro netaknutih šuma. Valentin Saladjan kaže da ova inicijativa ima više etapa: ,,Prvo što treba da uradimo je da se poboljša zakon na čijim je osnovama formirala isntitucija za zaštitu, odnosno ovaj Nacionalni katalog netaknutih i skoro netaknutih šuma. Postoje odredjene blokade prilikom identifikovanja i priznavanja ovih šuma koje otežavaju napore nevladinih organizacija. Treba takodje da se novac sa kojim raspolažemo iz Fonda za zaštitu sredine, oko 2,5 miliona evra, za identifikovanje i čišćenje ovih šuma iskoriste za javnu licitaciju jer je potrebvno da se ove šume brzo identifikuju. Veoma je važno da svi zainteresovani činioci, Ministarstvo vodoprivrede i šumarstva Romsilva, privatni vlasnici šuma, nevladine organizacije shvate da je potrebna saradnja, jer preti opasnost da izgubimo ovo bodatsvo za celu Evropu. Šteta bi bila velika jer jednom izgubljeni ovakvi ekosistemi ne mogu se povratiti.’’
Najveća površina netaknutih šuma je u vlasništvu države, ali I privatnika i oni će biti obeštećeni, obećava Valentin Saladjan: ,, Do sada su se privatni vlasnici usprotivili, jer ako će ove šume biti unete u Katalog ne mogu se vše ekonomski valorizovati. Medjutim od pošle godine imamo odluku Evropske komisije o obeštećenju vlasnika koji ce izgubiti potencijalne koristi od ovih šuma. Potrebno je da sadaćnja Vlada primeni ovu odluku Evropske komisije i obešteti privatnike, kako bi se uklonila ova prepreka na putu spasavanja netaknutih šuma. Predvidja se obeštećenje od najviše 500 evra godišnje po hektaru.’’
Šume iz kataloga biće pod strogom zaštitom i u njima će se zabraniti svaki vid ljudske aktivnosti. Jedine dozvoljene aktivnosti su naučno istraživanje, vaspitanje i obilazak. Valentin Saladjan kaze: ,,Praktično Katalog je banka podataka koja sadrži sve zakonske informacije o ovim šumama. Posle ulaska u ovaj Katalog statut ovih šuma se menja , zabranjuje se svaka aktivnost. Uvode se u formatu GPS sve šume, hektar po hektar, koje imaju status netakmutih i skoro netaknutih šuma. Do sada Katalog sadrži 13 000 hektara. U drugoj fazi trebalo bi da se 24 hiljada hektara netaknutih šuna bukovine, koje se nalaze na spisku UNESC-a, unesu u Katalog jer ove nestaju velikom brzinom. U trećoj fazi svi zainteresovani faktori trebalo bi da kartografiraju netaknute šume za koje ne znamo gde se nalaze.’’
Očekuje se da će nacionalni Katalog netknutih i skoro netaknutih suma biti završen u roku od jedne godine i da će biti objavljen na web sajtu resornog ministarstva.