Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Centar za rehabilitaciju mečića (30.09.2016)

U planinama Fagaraš, u rumunskoj županiji Hargita, već više od deset godina funkcioniše Centar za rehabilitaciju medveda-tačnije mečića iz karpatskih šuma. U ovom centru mečići dobijaju potrebno hranu i prati se njihov razvoj, da bi se kasije pustili na slobodu. Iako je medved zakonom zaštićen u Rumuniji i Evropi, lovokradice i prisustvo čoveka u šumama glavni su razlozi za sve veći broj izgubljenih mečića. Posebno u vreme hibernacije kada se mečke plaše čoveka i napuštaju jame ostavljajući mečiće same. Pored toga visoka cena medjedjeg trofeja, koja se kreće od 4000 do 5000 evra, veoma je atraktivna za lovokradice. Često su ženke ulovljene, a mečići nespremni za zivot u divljini ostaju sami pred opasnostima. Leo Berecki koji voli ovu životinju onivač je ovog centra: ,,Došao sam na ideju da otvorim centar jer se osećala potreba da zbinemo sve veći broj mačića, pre svega kao rezultat ekspanzije čoveka i interakcije sa prirodom. Srećna okolnost je bila ta da je Fondacije Fir Foten (Vier Pfoten) počela da finansira ovaj projekat. Trenutno u centru imamo 10 mečića i možemo se hvaliti uspešnom rehabilitacijom i puštanjem u prirodu 100 mečića koji su se bez problema reintegrisali u prirodu. Mečići stižu kod nas na traženje odgovornih vlasti za menadžment ove vrste životinja ili ponekad i od policije. Praktično, ako neko pronadje mečiće treba da javi lokalnim vlastima, a mi na njihov zahtev preuzimamo životinje.

Centar za rehabilitaciju mečića (30.09.2016)
Centar za rehabilitaciju mečića (30.09.2016)

, 30.09.2016, 09:34

U planinama Fagaraš, u rumunskoj županiji Hargita, već više od deset godina funkcioniše Centar za rehabilitaciju medveda-tačnije mečića iz karpatskih šuma. U ovom centru mečići dobijaju potrebno hranu i prati se njihov razvoj, da bi se kasije pustili na slobodu. Iako je medved zakonom zaštićen u Rumuniji i Evropi, lovokradice i prisustvo čoveka u šumama glavni su razlozi za sve veći broj izgubljenih mečića. Posebno u vreme hibernacije kada se mečke plaše čoveka i napuštaju jame ostavljajući mečiće same. Pored toga visoka cena medjedjeg trofeja, koja se kreće od 4000 do 5000 evra, veoma je atraktivna za lovokradice. Često su ženke ulovljene, a mečići nespremni za zivot u divljini ostaju sami pred opasnostima. Leo Berecki koji voli ovu životinju onivač je ovog centra: ,,Došao sam na ideju da otvorim centar jer se osećala potreba da zbinemo sve veći broj mačića, pre svega kao rezultat ekspanzije čoveka i interakcije sa prirodom. Srećna okolnost je bila ta da je Fondacije Fir Foten (Vier Pfoten) počela da finansira ovaj projekat. Trenutno u centru imamo 10 mečića i možemo se hvaliti uspešnom rehabilitacijom i puštanjem u prirodu 100 mečića koji su se bez problema reintegrisali u prirodu. Mečići stižu kod nas na traženje odgovornih vlasti za menadžment ove vrste životinja ili ponekad i od policije. Praktično, ako neko pronadje mečiće treba da javi lokalnim vlastima, a mi na njihov zahtev preuzimamo životinje.



Prihvatilište za mečiće nalazi se u izolovanoj planinskoj zoni i prostire na 20 hektara. Funkcionise po principu smanjene interakcije sa ljudima, kako bi se životinje uspešno reintegrisale u prirodu: ,,Rehbilitacija se praktično bazira na vernom kopiranju prirode. Mečići se plasiraju u torove u kojima imaju prirodne uslove i mogu da razvijaju neophodne instinkte za preživljavanje. Uče kako mogu da se sklone od opasnosti, kako da se hrane i nabeve hranu. Mečići sve ovo uce bez prisustva mečke. Mi pokušavamo da držimo mečiće u ovim torovima koji se praktično šire dinamično, u skladu sa ekološkim potrebama pojedinca. U ovom periodu ishrana se obavlja na način na koji mečić neće asocirati izvor hrane sa čovekom. Praktično mečići nalaze hranu kao u prirodi, tako da se razvijaju kao normalni medvedi, ali bez pomoći mečke. Praktično glavna uloga mećke je zaštita mečića. Posle godinu ipo dana jedan od torova se otvara i mečići poćinju da se privikavju na novu sredinu. Ovo privikavanje na novu sredinu je veoma važno jer mečići primaju sve manje hrane. Na ovaj način mi ih učimo kako da se snalaze da bi postali slobodni medvedi u prirodi.’’



Svake godine u karpatskoj zoni sve je više mečića bez mečaka. Nažalost Centru za rehabilitaciju u Hargiti preti opasnost od zatvaranja, jer je ostao bez finansiranja. U ovim uslovima budućnost mečića je neizvesna. Svetski fond za zaštitu divljih zivotinja Rumunija je pokrenuo kampanju za prikupljanje fondova od 7. septembra do 15. oktobra. Troškove za ishranu jednog mečića dostižu i 4000 dolara godišnje. Iako je na prvi pogled cena visoka, svako može da pomogne mečićima sa samo 5 dolara mesečno, iznos dovoljan za jednodnevnu ihranu. Pored hrane i zaštite u Centru mečići imaju i veterinarsku negu. Ovi iznosi omogučiće Bereckiju da proširi centar za jos veći broj mečića koji će kasnije biti pušteni na slobodu: ,,Pokušavamo da pronadjemo donatore za ovaj projekat, jer je ovaj neophodan i ne možemo dozvoliti da se zatvori, jer bi to značilo da mnogi mečići neće imati šansu da prežive. Bez ovog projekta mečići će stići najverovatnije u zooloskim vrtovima ili u nelegalno podignutim torovima u kojima su uslovi grozni. Rehabilitacija jednog medveda košta izmedju 3500 i 4500 evra godišnje, tako da je za preživljavanje ovog projekta potrebno najmanje 50 hiljada evra godišnje.’’



U Rumuniji žive nekoliko hiljada mrkih medveda ili oko 40% ukupne populacije medveda u Evropi.

Zelena Planeta петак, 25 октобар 2024

Dunavski put-Via Danubiana

U Rumuniji se radi na ruti ekoturizma koja će istraživaču pružiti jedinstvena iskustva, od prirodnog i kulturnog nasleđa do jedinstvenih...

Dunavski put-Via Danubiana
(Foto: chairulfajar / unsplash.com)
Zelena Planeta петак, 31 мај 2024

Zvučno zagađenje u Rumuniji

Buka je sve veći izazov za savremena društva i može stvoriti ozbiljne zdravstvene probleme poput srčanih i cirkulatornog sistema – uzrokovane...

Zvučno zagađenje u Rumuniji
(foto: StockSnap / pixabay.com)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)

Ljudi sve više žive u gradovima i to se mora ozbiljno uzeti u obzir pri projektovanju i upravljanju njima. Velike metropole se suočavaju sa...

Održivi, 15-minutni gradovi (26.04.2024)
Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta субота, 04 мај 2024

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)

U planinama Fagaraš, u centru Rumunije, Fondacija „Conservation Carpathia” brine o demonstrativnom prostoru u okviru evropskog projekta poznatog...

Ponovno povezivanje starih šuma planine Fagaraš (29.03.2024)
Zelena Planeta петак, 29 септембар 2023

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)

Na jugu Rumunije, u blizini mesta Dabuleni – domovine lubenice, ima preko sto hiljada sušnih hektara. Nazivaju ih i Rumunskom Saharom“....

Agrošumarski sistemi protiv klimatskih promena (29.09.2023)
Zelena Planeta петак, 30 јун 2023

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)

Evropa bi se mogla suočiti sa još jednim sušnim letom, povrh nestašice vode sa kojom se već suočavaju delovi kontinenta. Uzroci su toplija...

Suša u Evropi. Šta sledi dalje? (30.06.2023)
Zelena Planeta петак, 26 мај 2023

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)

Posljednjih godina, vesti o medvedima koji dolaze u naseljena područja postale su gotovo banalnost, u Rumuniji. Nanose štetu, a ponekad čak i...

Problem medveda u Rumuniji – različiti pristupi (26.05.2023)
Zelena Planeta субота, 29 април 2023

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

Šakali, invazivna vrsta u Rumuniji, u poslednje se vreme sve više razmnožavaju. U raznim ruralnim područjima zemlje, stanovnici se žale da...

Šakali – problem u Rumuniji (28.04.2023)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company