Da li je energija vetra zaista zelena (29.04.2016)
U odnosu na energetske politike Evropske unije možemo reći da Rumunija prednjači kada je reč o obnovljivoj energiji. Do 2020. godine Bukurešt je preuzeo obavezu da u ukupnoj potrošnji energije obnovljivi izvori učestvuje sa 24%. Ovaj cilj je već dostignut. Presudnu ulogu u realizaciji ovog cilja imala je energija vetra, iako se u Rumuniji mnogo kasnije nametnula. Najveće proizvodne kapacitete realizovane su u poslednjih 10 godina. Ritam razvoja sektora vetroenergije bio je veoma brz i sada energija vetra predstavlja oko 12,3 odsto ukupne proizvedene električne energije u našoj zemlji.
Mirča Mihaj, 29.04.2016, 13:46
U odnosu na energetske politike Evropske unije možemo reći da Rumunija prednjači kada je reč o obnovljivoj energiji. Do 2020. godine Bukurešt je preuzeo obavezu da u ukupnoj potrošnji energije obnovljivi izvori učestvuje sa 24%. Ovaj cilj je već dostignut. Presudnu ulogu u realizaciji ovog cilja imala je energija vetra, iako se u Rumuniji mnogo kasnije nametnula. Najveće proizvodne kapacitete realizovane su u poslednjih 10 godina. Ritam razvoja sektora vetroenergije bio je veoma brz i sada energija vetra predstavlja oko 12,3 odsto ukupne proizvedene električne energije u našoj zemlji.
Najveći broj vetroturbina nalazi se u Dobrodji, zoni izmedju Dunava i Crnog Mora sa velikim potencijalom. Zona je medjutim poznata i po svom velikom diverzitetu, mnogim zaštićenim zonama od kojih su najpoznatije Rezervat biosfere Delte Dunava i Nacionalni park planina Mačin. Masovno postavljanje vetroturbina nije naišlo na na veliki entuziazam. Marina Druga iz Rumunskog ornitološkog društva kaze: ,,Trenutno imamo parkove vetroenergije koji nisu u redu, jer se nalaze u migracionim zonama, uništavaju staništa od komunitarnog interesa baš ovde u Dobrodji. U Evropskoj uniji ovakvi parkovi se nalaze samo u Rumuniji. Svaki projekat treba analizirati posebno, jer postoje projekti koji su u redu ali i projekti koji nisu. I zato su nam potrebne studije.,,
Efekti na život ptica su konkretni, kaže Marina Druga:,, Pojedine organizacije identifikovale su veći broj velik uginulih ptica grabljivca. Reč je pre svega o oralu kliktašu. Ljudi koji su radili na terenu videli su veći broj uginulih ptica zbog vetroturbina.,,
Organizacije za zaštitu čovekove sredine ne raspolažu medjutim statističkim podacima o negativnim efektima vetroturbina na ptice. Predstavnici proizvodjača vetroenergije osporavaju ove efekte. Katalina Dragmir, predsednica Upravnog odbora Rumunske asocijacije vetroenergije kaže: ,, Sadašnji vetroparkovi su pod stalnim nadzorom i nismo videli nikakav izveštaj i nijedan dokument koji bi dokazao negativne posledice vetroturbina na sredinu.,,
O opasnostima vetroturbina za ptičije migracione koridore Katalina Dragomir, predstavnica proizvdjača vetroenergije kaze: ,,Po definiciji ove nisu opasne. Ako postoje rizici ili problemi, ove investicije neće primiti dozvolu nadležnih tela za zaštitu sredine. A to znači odustajanje od investicije ili preselenje. Ne postoji alternativa. Pojedini projekti nisu dobili dozvolu ili su dobili dozvolu ali uz stroge i veoma skupe mere nadzora, pa je dlučeno da se investicija prekine.,,
Organizacije za zaštitu čovekove sredine tvrde da pažljivo prate podatke o vetroparkovima da bi raspolagale sopstvenim informacijama i studijama. Marina Druga objašnjava: ,,Najveći broj vetrparkova u Dobrodji realizovano je izmedju 2013. i 2014. godine kada mi nismo imali dovoljne podatke.U medjvremenu realizovan je projekat koji sadrži podatke koji se dostavljaju Evropskoj komiiji. Treba naglasiti da se Rumunsko ornitološko društvo nije nikada usprotivilo razvoju vetroenergije koja se bazira na strategijama, studijama i koje se nalze u zonama u kojima nemaju štetan uticaj na ptice i njihove habitate.,,
Katalina Dragomir, predsednica Upravnog odbora Rumunske asocijacije vetroenergije ističe da su napravljene solidne studije koje su omogučile razvoj vtroenergije u Rumuniji: ,,Deo koji se odnosi na razvoj investicija u obnovljivu energiju je veoma dobro dokumentovan, a uticaj na sredinu je jedan od veoma važnih prilikom utvrdjivanja izvdljivosti jednog pojekta vetroenergije. Mogu da vam kažem da se sve ove investicije realizuju fondovima lokalnih, nacionalnih i medjunarodnih finansijskih institucija. Sve ove zahtevaju maksimalnu sigurnost kada je reč o garantovanju budućih prihoda za amortizaciju investicije. Svako zaustavljanje zbog eventualnih problema po čovekovu sredinu donosi dodatni rizik investitorima i zbog toga ovi su veoma pažljivi i proveravaju kvalitet i odluke studija o zaštiti sredine. Na početku razvojne faze jednog projekta vetroenergije traže se dozvole nadležnih organa za žaštitu čovekove sredine Ovo znači da ce jedan park vetroenergije, posle puštanja u rad, biti pod stalnim nadzorom, a izveštaju upučeni nadležnim agencijama koje procenjuju posledice i identifikuju rizike ili potencijalne probleme.’’
Ambiciozni ciljevi Evropske unije u vezi sa proizvodnjom energije iz obnovljivih izvora ne mogu opravdati štetne efekte na prirodu. Potrebno je medjutim da se pažljivo analiziraju efekti i da se ovi smanje do najmanje moguće mere. Samo u ovom slučaju možemo da kažemo da imamo zaista zelene energetske tehnologije.
