Agrarno zemljiste visoke prirodne vrednosti (25.03.2016)

Rumunija zaspolaže najvećom površinom agrarnih terena sa visokom prirodnom vrednošću u Evropi. Ove površine nalaze se u seoskim sredinama, u Transilvaniji, Maramurešu, podkarpatskim bregovima i na jugozapadnom delu gde su racionalna ispaša i odustvo veštackog gnojiva omogučili opstanak spontane i divlje flore. Ove zone predstavljaju 30% ukupne agrarne površine zemlje, odnosno 5 miliona hektara, gde postoje farme malih dimenzija, večinom porodičnih. Zona saskih sela u Transilvaniji bogata je pašnjacima — bogatim staništima mnogih vrsta životinja koje su nestale u drugim delovima Evrope. Ben Mehedin portparol Fondacije Adept Transilvanija kaže: ’’Ove parcele, na kojima se praktikuje poljoprivreda sa minimalnim posledicama po sredinu, omogučile su bogat diverzitet životinja, biljaka i insekata posebno leptira. I to zahvaljujući načinu na koji se praktikuje poljoprivreda i koji nam je omogučio proizvodnju hrane ali i harmoničan suživot životinja. Mi smo realizovali projekat finansiran Programom svajcarsko-rumunske saradnje u šest pilot zona u Transilvaniji. Ove zone se nalaze u Planinama Hargite i Sigišoare. U okviru projekta želeli smo da pre svega izbacimo na videlo dana ove terene sa visokom prirodnom vrednošću, ali i ljude iz ove zone i njihove proizvode.

România Internațional, 25.03.2016, 10:06

Rumunija zaspolaže najvećom površinom agrarnih terena sa visokom prirodnom vrednošću u Evropi. Ove površine nalaze se u seoskim sredinama, u Transilvaniji, Maramurešu, podkarpatskim bregovima i na jugozapadnom delu gde su racionalna ispaša i odustvo veštackog gnojiva omogučili opstanak spontane i divlje flore. Ove zone predstavljaju 30% ukupne agrarne površine zemlje, odnosno 5 miliona hektara, gde postoje farme malih dimenzija, večinom porodičnih. Zona saskih sela u Transilvaniji bogata je pašnjacima — bogatim staništima mnogih vrsta životinja koje su nestale u drugim delovima Evrope. Ben Mehedin portparol Fondacije Adept Transilvanija kaže: ’’Ove parcele, na kojima se praktikuje poljoprivreda sa minimalnim posledicama po sredinu, omogučile su bogat diverzitet životinja, biljaka i insekata posebno leptira. I to zahvaljujući načinu na koji se praktikuje poljoprivreda i koji nam je omogučio proizvodnju hrane ali i harmoničan suživot životinja. Mi smo realizovali projekat finansiran Programom svajcarsko-rumunske saradnje u šest pilot zona u Transilvaniji. Ove zone se nalaze u Planinama Hargite i Sigišoare. U okviru projekta želeli smo da pre svega izbacimo na videlo dana ove terene sa visokom prirodnom vrednošću, ali i ljude iz ove zone i njihove proizvode.

Cilj projekta, koji je realizovala Fondacija Adept Transilvanije od 2013 do 2016. godine, bilo je efikasnije konzervisanje ovih pašnjaka i pružanje stručne pomoći i merketinskih ideja farmerima zone-naglasio je Ben Mehedin: ’’U okviru projekta imali smo tri velike komponente. Prva se odnosila na političku komponentu, odnosno kako možemo da, uz pomoć javnih fondova, podržimo ove zone jer su one proizvodjači javnih dobara koje se ne mogu sresti uvek u proizvodima ovdašnjih zona. Pre svega radi se o čistom vazduhu, čistim vodama, polenizaciji, agrodiverzitetu, biodiverzitetu i otporu na klimatske promene. Druga komponenta odnosila se na analizu tržišta i pokušaj de se identifikuje bolji položaj ovih proizvoda na trzistu, jer su ovi čistiji, zdraviji i ukusniji. Ostale komponente odnosile su se obučavanje razvojnih subjekata da razgovaraju sa ljudima o očuvanju ovih tradicija kao i sa korisnicima ovih proizvoda, čajeva, džemova, meda, sireva i mesnih proizvoda. U ovim zonama se praktikuje mešovita poljoprivreda. Najčešće su porodice imale 1-3 grla stoke. Veoma važna je proizvodnja sena za stoku. Ovde se kosidba obalja najmanje jedamput godišnje i seno se odnosi stoci. Na ovaj način ove zone su stekle različito florističko bogatstvo od drugih zona gde se primenjuje intenzivna poljoprivreda.’’

Uprkos vrednosti ovih zona za seoske zajednice i društvo, najveći broj pašnjaka, poluprirodnih i mozaikalnih površina koje se gaje u ekstenzivnom režimu nalaze se pod rastućim pritiskom zbog intenziviranja poljoprivredne aktivnosti i promene načina upotrebe terena. Zbog ovakve situacije cilj projekta je bilo pronalaženje rešenja za opstanak tradicionalne poljoprivrede ne samo za opstanak seoskih zajednica i osiguranje zdrave hrane za stanovnike, već i za konzervaciju prirode. Ben Mehedin je dodao:’’ Mi želimo da stvorimo zdrav okvir za priznavanje ovih proizvoda ,za veću potražnju, da bi proizvodjači nastavili ovaj način življenja, bez subvencija i finansiranja, sopstvenim snagama kako su radili više vekova do sada. Mi želimo takodje da se stvori jedna solidna srednja klasa poljoprivrednika. Ovi mali proizvodjači nemaju podršku i postoji opasnost od njihovog nestanka. A oni su kustozi ovih terena. Njima preti opasnost od globalne ekonomije, Tamo gde se donose korektne odluke, ovi tereni omogučuju bezbednost ishrane i zdravlje tla. Što se tiče poljoprivredne proizvodnje, ovi tereni proizvode mnogo više nego intenzivni, ako vodimo računa o vrednosti poljoprivredne proizvodnje i proizvodnim troškovima.’’

Fondacija Adept zajedno sa WWF Rumunija i Fondacija ProPark oganizovale su nedavno konferenciju na evropskom nivou o modelu koji se primenjuje u Transilvaniji I o mogučnostima za pronalazenje rešenja za opstank ovog izuzetnog prirodnog pejzaža i mesnih zajednica.