Karpatski vukovi ( 29.01.2016)
România Internațional, 29.01.2016, 10:14
Iako Rumunija ima jednu od najbrojnijih populacija vukova u Evropi, ovoj vrsti preti opasnost od nestajanja zbog fragmentacije staništa, lovokradica, sukoba sa lovcima i nedostatka pravog menadjmenta. Nepostojanje menadjment plana na nacionalnom nivou ili konkretnih informacija o strukturi i dinamici polulacije vukova mogu dovesti do pogresnih menadjment mera koje mogu ugroziti postojanje ove vrste na duži rok. Da bi opstala zdrava ova populacija u karpatima, Agencija za zaštitu sredine Županije Vranča, u saradnji sa agencijama iz županija Hargita i Kovasna, i lokalnim nevladinim organizacijama sprovode evropski projekat VolfLajf. Četvorogodišnji program realizovaće se u centralnim i južnim Karpatima na teritoriji šest županija. Iako su vukovi zakonom i konvencijama zaštičeni na nacionalnom i medjunarodnom planu, posebno Konvencijom iz Berna, Sitis konvencijom, Evropskom direktivom ili Zakonom o lovu, ova vrsta je i dalje ugrožena, a projekat Volflajf mogao bi da poboljša situaciju. Godinu dana posle pokretanja programa, prikupljeni su važni podaci o životu vukova u Karpatima. Silviu Kirijak projekt menadjer i stručnjak za konzervaciju velikih mesoždera Agencije za zaštitu sredine u županiji Vranča kaže:’’ Mi smo identifikovali u prvom redu prisustvo pasa lutalica u habitatima vukova i smatramo da je ovo velika opasnost zbog raznih bolesti i konkurencije. Smatramo takodje da velike štete koje vukovi nanose farmerima mogu izazvati konflikte izmedju farmera i vukova i visoku smrtnost medju vukovima. Takodje smatrali smo da negativnu predstavu o vukovima koja vlada medju urbanim i ruralnim zivljem može takodje dovesti nadalje do intenzifikacije sukoba.Polazeći od ovih konstatacija, mi želimo da na prostoru 6 županijan preduzmemo konkretne mere za konzervaciju i zaštitu ove vrste.’’
U okviru programa preduzete su mere inventarisanja čopora i smrtnost vukova. Istraženi su običaji vukova, teritorije, pokreti i njihova omiljena hrana. Silviju Kirijak kaze: ’’Što se širine teritorije i čopora tiče kao i broja vukova u čoporu, saznali smo da su čopori u srednjim Karpatima manji nego u severnim zonama američkog kontinenta. Kod nas prosečan broj vukova u čoporu u zimskom periodu kreće se od 3 do 5 vukova, za razliku od vučijih čopora na američkom kontinentu koji mogu dostizati i 24 pojedinaca. Broj vukova u čoporu je u direktnoj vezi sa obiljem hrane, jer iako imamo srne, jelene i divlje svinje njihov broj je relativno mali. Kada je reč o hrani, saznali smo da su vukovi veliki potrošači mesa pasa lutalica. Praktično oko 20% hrane vukova čine ovi psi. Postavlja se pitanje da li imamo veliki broj pasa lutalica u šumama ili je ostala vrsta hrane nedovoljana i vukovi moraju da jedu psečije meso.’’
Prikupljene informacije u okviru programa Volflajf pokazuju da u rumunskim šumama psi lutalice i psi čuvari stada ovaca imaju štetan uticaj na vrste divljih životinja. Za rešavanje ovih problema uzgajivačima stoke preporučuje se da koriste isključivo tradicionalne čobanske pse- kaže Silviju Kirijak: ’’Od marta meseca Ministarstvo zaštite sredine postaje, bar se ja tako nadam, jedina institucija u Evropi koja će imati sopstveno uzgajalište Karpatskog pasa. Ova vrsta je homologirana u Rumuniji i veoma je efikasna u čuvanju stada ovaca. Vrsta je veoma mirna, psi ne ujedaju i ne udaljavaju se mnogo od stada. Pomou ove vrste pokušavamo da pomognemo čobanima. Zelimo da stvorimo mrežu vlasnika ovih pasa čuvara koji ce u prvoj fazi od nas dobiti besplatno po jednog mužijaka i jednu ženku. Na bazi ugovora, čobani treba da vode brigu o psima, a štene poklone drugim uzgajivaćima stoke. Smatram da će se ova mreža proširiti i da će biti od velike pomoći čobanima.’’
Projekat Volflaif vodi računa i o boljoj koegzistenciji vukova i meštana- kaže Silviu Kirijak: ’’U ove županije stvorili smo jedno demonstrativnu zonu u kojoj učimo čobane kako mogu da smanje štete od vukova, medveda i risova. Mi smo uputili šestorici farmera iz 6 županija električne ograde i razne zvučne i olfaktivne sisteme koji smanjuju štetu od vukova. Farmeri koriste ova sredstva besplatno, a od narednog leta preuzećemo autobusima farmere iz drugih županija kako bi imali priliku da razmene iskustva sa čobanima koji još nemaju ekektrične ograde i da na licu mesta vide kako se nabolje mogu odbraniti od divljih životinja.
