Prirodni park Putna(26.09.2015)
Prirodni park Putna nalazi se na severozapadu Planina Vranča i prostire na 38 hiljada hektara gde je biodiverzitet specifičan Karpatima. Ovde žive veliki mesožderi, gmizavci, ribe, beskičmenjaci ali i 12 vrsta zaštićenih ptica na evropskom nivou. Kompaktna i nepristupačna šumska staništa predstavljaju idealne površine za velike mesoždere. Park ima više vrsta prirodnih staništa, šuma, alpskog rastinja, pašnjaka. Prirodni rezerat Tišića je najvažnija zaštićena zona parka. Nalazi se na 850 metara nadmorske visine i obuhvata srednji i donji bazen reke Tišica. Na nekim mestima širina klisure iznosi od 3 do 10 metara, a na pojedinim mestima reka je veoma duboka. Prirodni rezervat prostire se na 4,5 km i jedna je od najvećih zaštićenih zona na teritoriji županije Vranča. Direktor parka Jon Militaru ističe:’’ U rezervatu Tišica, koji je najveći rezervat parka sa 2700 hektara, raste runolist na najnižoj nadmorskoj visini u Rumuniji. Ovde raste i jedna vrsta papučice i živi jedna vrsta endemskog leptira koji se retko može videti u drugim delovima Rumunije. Leptir se može sresti u zoni grada Kluz. Od 1981 do 1983 godine u ovoj zoni su doneti primerci divokoze. Prema austrougarskim hronikama poslednji primerak divokoze ulovljen je u Tišici 1902. godine. Zona je bogata biljožderima, ovde imamo jelene sa veoma važnim genetskim karakteristikama. Ni vidre nisu retkost u ovoj zoni, ali nažalost kiše su uništile vodena staništa u 2005. godini. Ove godine počeli smo da intervenišemo na poboljšanju ovog staništa uvodeći pastrmke da bi populacija vidri ostala u optimalnoj ravnoteži. Vode Tišice su pune pastrmki. Medju biljnim svetom značajno mesto zauzimaju i divlji jorgovan, šumski bozur i žuti jablan. U kategoriju mesoždera ubrajaju se medved, ris i vuk veoma važne vrste na evropskom nivou, što dokazuje i proglašenje zone od izuzetnog komunitarnog značaja. Izolovana i postedjena hljudskog uticaja u ovoj zoni su mnoge vrste odlično konzervisane. U okviru parka imamo samo dva sela.’’
România Internațional, 25.09.2015, 13:52
Prirodni park Putna nalazi se na severozapadu Planina Vranča i prostire na 38 hiljada hektara gde je biodiverzitet specifičan Karpatima. Ovde žive veliki mesožderi, gmizavci, ribe, beskičmenjaci ali i 12 vrsta zaštićenih ptica na evropskom nivou. Kompaktna i nepristupačna šumska staništa predstavljaju idealne površine za velike mesoždere. Park ima više vrsta prirodnih staništa, šuma, alpskog rastinja, pašnjaka. Prirodni rezerat Tišića je najvažnija zaštićena zona parka. Nalazi se na 850 metara nadmorske visine i obuhvata srednji i donji bazen reke Tišica. Na nekim mestima širina klisure iznosi od 3 do 10 metara, a na pojedinim mestima reka je veoma duboka. Prirodni rezervat prostire se na 4,5 km i jedna je od najvećih zaštićenih zona na teritoriji županije Vranča. Direktor parka Jon Militaru ističe:’’ U rezervatu Tišica, koji je najveći rezervat parka sa 2700 hektara, raste runolist na najnižoj nadmorskoj visini u Rumuniji. Ovde raste i jedna vrsta papučice i živi jedna vrsta endemskog leptira koji se retko može videti u drugim delovima Rumunije. Leptir se može sresti u zoni grada Kluz. Od 1981 do 1983 godine u ovoj zoni su doneti primerci divokoze. Prema austrougarskim hronikama poslednji primerak divokoze ulovljen je u Tišici 1902. godine. Zona je bogata biljožderima, ovde imamo jelene sa veoma važnim genetskim karakteristikama. Ni vidre nisu retkost u ovoj zoni, ali nažalost kiše su uništile vodena staništa u 2005. godini. Ove godine počeli smo da intervenišemo na poboljšanju ovog staništa uvodeći pastrmke da bi populacija vidri ostala u optimalnoj ravnoteži. Vode Tišice su pune pastrmki. Medju biljnim svetom značajno mesto zauzimaju i divlji jorgovan, šumski bozur i žuti jablan. U kategoriju mesoždera ubrajaju se medved, ris i vuk veoma važne vrste na evropskom nivou, što dokazuje i proglašenje zone od izuzetnog komunitarnog značaja. Izolovana i postedjena hljudskog uticaja u ovoj zoni su mnoge vrste odlično konzervisane. U okviru parka imamo samo dva sela.’’
Drugi prirodni rezervat, pod zaštitom od 1970. godine je Groapa cu Pini ( Borova rupa ) na površini od 11 hektara. Preistorijske ribe su pravo bogatsvo za turiste ove zone i posebno za eksperte. Joan Militaru objašnjava;’’ Ovaj rezervat je fosilskog tipa. Medju slojevima stena nalazimo otiske odavno nestalih riba, gmizavaca i mekušaca. Zona je proglašena rezervatom da bi se zaštitila ova fosilna skladišta. Rezervat je lako pristupačan jer se nalazi pored turističke trase. Imamo ukupno 7 prirodnih rezervata u ovom Parku. Šuma Lepša Zbojina ima nešto vise od 200 hektara i važi za florističkog rezervata. Turisti obilaze vodopad Putne, geomorfološki rezervat, jedan od najlepših u Rumuniji. Vodopad ima oko 80 metara visine, odakle se vode slivaju u jezero dubine do 12 metara. Tu su i prirodni rezervat Planina Goru, visine 1787 metara, jedino mesto gde raste planinski bor, zatim Rapa Rošie ( Crvena rupa) prirodni rezervat geomorfološke vrste.
Prirodnom Parku Putna odobrena su evropska finansijka sredstva kako bi još bolje zaštitio biodiverzivitet zone. Projekat je startovao 2010. godine na tri direkcije kaže Jon Militaru: ’’Jedna direkcija odnosila se na inventar svih florističkih I faunističkih vrednosti, kartografisanje šumskih staništa, relizaciju distribucije vrsta od komunitarnog značaja. Druga direkcija se odnosi na shvatanje zanačaja prirodnih rezervata. Izvodjene su akcije sa decom, učenicima i zainteresivanim faktorima koji upravljaju raznim šumkim zonama. Sastali smo se sa ljudima koji upravljaju lovačkim fondovima kako bismo na najbolji način primenili važeće zakone I upravljali biotičkim i abiotičkim resursima na uravnotežen način. Treća strana projekta odnosila se na jačanje institucionalnog kapaciteta usavršavajući osoblje i opremajući sedišta. Projekat u visini od 360 hiljada evra realizovan je prošle godine. Posetioci Prirodnog parka Putna imaju ovde divan prirrodni kutak i odlične uslove za provod odmora.
