Prirodni park Balta Mica a Brailei (Mala bara Braile) 

Prirodni park Balta mika ( Mala bara) nalazi se u blizini grada Braila, u poplavljenoj zoni Dunava, i predstavlja stecište bogatog životinjskog i biljnog sveta. Više od 200 vrsta ptica nalaze ovde mesto za gnežđenje, hranu i odmor u vreme migracija. Zapravo zona se nalazi na najvažnijem migracionom koridoru ptica iz bazena Donjeg Dunava, na polovini migracionog puta između zona u kojima se gnezde ptice na severu Evrope i Afrike, gde traže utočište u vreme zime. Više od 170 ovdašnjih vrsta su zaštičene na međunarodnom planu, konvencijama iz Berna, Bona i Ramsena i ove predstavljaju 50% vrsta migracionih ptica karakteristične Rumuniji. 2001. godine Blata mika (Mala bara) je proglašena Ramsar zonom, drugom posle Delte Dunava. O biodiverzitetu govoriće nam nešto više Radu Mojsej, direktor parka Mala bara: ,,Ovde imamo 52% ptičijeg sveta Rumunije, imamo tri para orla belorepana koji imaju raspon krila od 2,5 metara. Imamo i divlje mačke, kao i veoma retke ptice

România Internațional, 27.02.2015, 09:23

Prirodni park Balta mika ( Mala bara) nalazi se u blizini grada Braila, u poplavljenoj zoni Dunava, i predstavlja stecište bogatog životinjskog i biljnog sveta. Više od 200 vrsta ptica nalaze ovde mesto za gnežđenje, hranu i odmor u vreme migracija. Zapravo zona se nalazi na najvažnijem migracionom koridoru ptica iz bazena Donjeg Dunava, na polovini migracionog puta između zona u kojima se gnezde ptice na severu Evrope i Afrike, gde traže utočište u vreme zime. Više od 170 ovdašnjih vrsta su zaštičene na međunarodnom planu, konvencijama iz Berna, Bona i Ramsena i ove predstavljaju 50% vrsta migracionih ptica karakteristične Rumuniji. 2001. godine Blata mika (Mala bara) je proglašena Ramsar zonom, drugom posle Delte Dunava. O biodiverzitetu govoriće nam nešto više Radu Mojsej, direktor parka Mala bara: ,,Ovde imamo 52% ptičijeg sveta Rumunije, imamo tri para orla belorepana koji imaju raspon krila od 2,5 metara. Imamo i divlje mačke, kao i veoma retke ptice

kao što su kormoran vranac ili vodomar. Ova ptica je veoma retka. U svetu postoje samo 14000 primeraka od kojih 48% svetske populacije živi u Delti Dunava i kod nas u parku. Mnoge ptice su u prolazu u prolećnom ili jesenjem periodu kada dolaze vrste koje samo kod nas prezimljuju kao što je labud grbavac koji se gnezdi u severnim jezerima Finske ili Mazurskim jezerima Poljske.

Jedan projekat finansiran evropskim fondovima odvija se sada u cilju privlačenja interesa turista i ljubitelja prirode. Administracija parka je investirala nekoliko miliona evra u kopnenu i pomorsku turističku infrastrukturu za ekološku rekonstrukciju 215 hektara nekadašnje šume, kao i za studije biodiverziteta u zaštičenoj zoni. Takođe, vodi se računa i o poboljšanju percepcije publike o vrednosti prirodnog bogatstva ove zone, objavljivanjem informtivnih materijala, brošura i filma o ovom parku. Film Ekosistem Kiriloaja,-zeleno čudo u blizini grada Braile, nagrađen je na Međunarodnom etnografskom filmu Zlatna u 2014. godini. Radu Mojsej objašnjava:,, Ovde se radi o osmatračnicama za pticije kolonije, mešovite kolonije kormorana, čaplji, tu ćemo postaviti osmatračnice odakle turisti mogu pratiti ptice. Mislim pre svega na turiste specijalizovane za birdvačing i na ornitologe. Ove osmatračnice biće

pokrivene trskom i napravljene su od metala da bi izdržale i preko zime. Druga tačka projekta odnosi se na plivajući centar za posetu. Biće ovo centar za posetu i komuniciranje koji će raspolagati dvoranom za konferencije, muzejom, spavaonicama za volontere i jednom bibliotekom. Sa ovim centrima posetićemo sve ruralne zajednice koje su u blizini parka i objasniti meštanima šta znači priroda, šta znači zaštita prirode i poštovanje pravila parka. Reč je o većem pontonu dužine 30 i širine 14 metara, sa dva nivoa. Park se protire na segmentu od 62 kilometra, od donjeg toka Dunava između mosta Giurgeni – Vadu Oji i grada Braile. Praktično ovde se radi o 7 dunavskih rukavaca, 7 rečnih ostrva. U slobodnom režimu poplave nalaze se 52 jezera. Na 4 jezera postavićemo ove plivajuće osmatračnice. Pored ove infrastructure imamo i kopnenu infrastruklturu, odnosno 6 posmatracnica, pored 6 koje je Bukurestanski univerzitet podigao ranije u okviru projekta Lajf, pre osnivanja parka 2000. godine.

Posle podizanja brana sesdesetih godina zamenjene su I domace vrste topole i vrbe evroamerickim vrstama sa brzim prirastom koje su se koristile za proizvodnju celuloze. Medjutim utvrdjeno je da koreni ove americke topole ne ucvrscuju obalu. Zbog toga je odluceno da se obnove dunavske sume dugotrajnim procesom ekoloske rekonstrukcije. Nekoliko stotina hektara americke topole je zamenjeno belom I crnom topolom I vrbom. Sada je vise od 6000 hektara parka pokriveno sumom.

Realizacija projekta je pocela u 2011. godini a zbog sve veceg interesovanja turista za ovu zelenu zonu vlasti zele da se ovde otvori zona odmora na oko 60 hektara, da se postave turisticke trase koje bi kombinovale sportski ribolov sa turistickom lukom za posetu zone.