Nacionalni park Planine Maramureša (31.01.2014)

Ako se slučajno nadjete u Maramurešu, ostaćete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom meštana. Ovdašnji ljudi su nenadmašni majstori prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije domaćina su posebna prića. One su prakticčno simbol Maramureša. Bile su tokom vremena izazov za sve majstore koji su se medjusobno utrkivali ko će napraviti najleše kapije. Van naseljenih zona prostiru se guste šume, gorde planine i netaknuta priroda koju ovdašnji ljudi znaju kako treba da zaštite.



Nacionalni park Planine Maramureša proglašen je parkom 2004. sa ciljem da se zaštiti biodiverzitet zone. Ukupna površina parka je od 133.354 hektara, od kojih se na 19 000 prostiru rezervati. U prirodnom parku Planine Maramureša identifikovano je 11 vrsta habitata i 24% ukupnih vrsta spontane flore Rumunije. Životinjski svet zastupljen je takodje veoma dobro. Nedavno su stručnjaci Medjunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) identifikovali 137 zona u 34 drazave kojima treba poklanjati posenu pažnju jer su jedinstvene. Na ovom spisku nalazi se i Prirodni park Planine Maramureša gde zivi Tatranski miš. Katalina Bogdan direktorka Uprave Prirodnog parka kaže: ’’Tatranski miš je mali glodar koji živi u planisnkim zonama i četinarskim šumama. Retka je vrsta u Evropi, ima ograničen habitat u slovačkim, poljskim, ukrajisnkim i rumunskim Karpatima. Procenjuje se da na teritoriji Rumunije zivi oko 500 primeraka i to u Maramurešu, na severu naselja Borša, u Planinama Rodne, u dolini reke Mara i u Moldaviji, u županijama Sučava i Botošani. Druga vrsta sa kojom se možemo ponositi je mladica ( latinski naziv Hucho Hucho), retka vrsta ribe koja živi u dubokim planinskim rekama. Kod nas ova slatkovodna riba živi u rekama Tisa i Ruskova. Vrsta je veoma važna i u skladu sa statutom Medjunarodne unije za konzervaciju prirode jedna je od vrsta koja je doprinela da se postave granice parka. Druga emblematska vrsta za ovu zonu je tetreb ruševac (lat. Tetrao terix) Procenjuje se da ovde žive oko 80 parova. Prisutnost ove ptice doprinelo je osnivanju faunističkog rezervata Kornu Nedeii- Čungii Balasanii.’’



U Prirodnom parku Planine Maramureša nalaze se i ukrajinska sela koja zajedno sa rumunskim daju važan doprinos očuvanju biodiverziteta i narodnih tradicija:’’ Postoje zajednice koje odlično čuvaju ove zanate, posebno naselje Višeul de Žos, sa većinskim rumunskim življem, gde su sačuvana stara domaćinstva, a starije osobe još nose čuvenu narodnu nošnju. Ovde žive i rade narodni majstori: stolari, kovači, ovde je i glavni Čurćijski centar gde se i sada izradjuju kožni prsluci sa raznobojnim broderijama,’’



Jedan od razloga za očuvanje prirodnog bogatstva je i mali broj turističkih trasa. Selo Repedea je poznat po jedinstvenoj poljani narcisa. Poljana je na teško pristupačnom mestu gde turisti retko dolaze. Izolovan je i runolist (Leontopodium alpinum) proglašen prirodnim spomenikom 1933. godine. Do ovog cveta se još teze stiže jer je izolovan na planinskih vrhovima. Dolina reke Vaser, jedna od najlepših dolina Istočnih Karpata je omiljena destinacija turista. Reka Vaser duzine 60 km. strvorila je spektuakularnu dolinu sa opasnim provalijama, gustim šumama, golim liticama i izvorima mineralne vode. U poslednje vreme poboljšana je ovde turistička infrastruktura i obeleženo 11 trasa. Turisti imaju mogućnost da traže smeštaj u gradovima Borša i Višeul de Sus. Maramureš je idealno mesto za turiste koji žele da provedu zimske praznike u jednom mirnom selu . Katalina Bogdan dodaje:’’Često čujem kako turisti kažu da su odmori u ovoj zoni neka vrsta povratka u prošlost. Ovde se i dalje čuvaju običaji i tradicije zimskih praznika. U naselju Pojenile de sub munte , najvećem ukrajinskom selu ove županije najreprezentativnija Bozična pesma je Presveta Bogorodica. Pesma ima skoro 40 strofa i peva se uz pratnju violine. U nasleju Bistra, u predveče Bozica, pripremaju se 12 vrsta jela koja simbolizuju 12 apostola i bacaju se zrna pasulja na sve strane sobe. Imamo i novogodisnje običaje. Momci i devojke skuplaju se u novogodišnjioj noći u jednoj od ranije odredjenoj kući gde od pšenicnog brasna prave knedle koje kuvaju a zatim redjaju na stolu. Čiju knedlu pojede gladna mačka oženiće se ili udati sledeće godine.

Svakom godinom u Maramurešu dolazi sve veći broj domacih i stranih turista, jer ova zona Rumunije privlači svojim lepotama.

România Internațional, 27.12.2013, 11:27

Ako se slučajno nadjete u Maramurešu, ostaćete impresionirani lepotom predela i gostoprinstvom meštana. Ovdašnji ljudi su nenadmašni majstori prerade drveta. Svaka crkva imo svoju istoriju isklesanu u drvetu, a kapije domaćina su posebna prića. One su prakticčno simbol Maramureša. Bile su tokom vremena izazov za sve majstore koji su se medjusobno utrkivali ko će napraviti najleše kapije. Van naseljenih zona prostiru se guste šume, gorde planine i netaknuta priroda koju ovdašnji ljudi znaju kako treba da zaštite.



Nacionalni park Planine Maramureša proglašen je parkom 2004. sa ciljem da se zaštiti biodiverzitet zone. Ukupna površina parka je od 133.354 hektara, od kojih se na 19 000 prostiru rezervati. U prirodnom parku Planine Maramureša identifikovano je 11 vrsta habitata i 24% ukupnih vrsta spontane flore Rumunije. Životinjski svet zastupljen je takodje veoma dobro. Nedavno su stručnjaci Medjunarodne unije za konzervaciju prirode (IUCN) identifikovali 137 zona u 34 drazave kojima treba poklanjati posenu pažnju jer su jedinstvene. Na ovom spisku nalazi se i Prirodni park Planine Maramureša gde zivi Tatranski miš. Katalina Bogdan direktorka Uprave Prirodnog parka kaže: ’’Tatranski miš je mali glodar koji živi u planisnkim zonama i četinarskim šumama. Retka je vrsta u Evropi, ima ograničen habitat u slovačkim, poljskim, ukrajisnkim i rumunskim Karpatima. Procenjuje se da na teritoriji Rumunije zivi oko 500 primeraka i to u Maramurešu, na severu naselja Borša, u Planinama Rodne, u dolini reke Mara i u Moldaviji, u županijama Sučava i Botošani. Druga vrsta sa kojom se možemo ponositi je mladica ( latinski naziv Hucho Hucho), retka vrsta ribe koja živi u dubokim planinskim rekama. Kod nas ova slatkovodna riba živi u rekama Tisa i Ruskova. Vrsta je veoma važna i u skladu sa statutom Medjunarodne unije za konzervaciju prirode jedna je od vrsta koja je doprinela da se postave granice parka. Druga emblematska vrsta za ovu zonu je tetreb ruševac (lat. Tetrao terix) Procenjuje se da ovde žive oko 80 parova. Prisutnost ove ptice doprinelo je osnivanju faunističkog rezervata Kornu Nedeii- Čungii Balasanii.’’



U Prirodnom parku Planine Maramureša nalaze se i ukrajinska sela koja zajedno sa rumunskim daju važan doprinos očuvanju biodiverziteta i narodnih tradicija:’’ Postoje zajednice koje odlično čuvaju ove zanate, posebno naselje Višeul de Žos, sa većinskim rumunskim življem, gde su sačuvana stara domaćinstva, a starije osobe još nose čuvenu narodnu nošnju. Ovde žive i rade narodni majstori: stolari, kovači, ovde je i glavni Čurćijski centar gde se i sada izradjuju kožni prsluci sa raznobojnim broderijama,’’



Jedan od razloga za očuvanje prirodnog bogatstva je i mali broj turističkih trasa. Selo Repedea je poznat po jedinstvenoj poljani narcisa. Poljana je na teško pristupačnom mestu gde turisti retko dolaze. Izolovan je i runolist (Leontopodium alpinum) proglašen prirodnim spomenikom 1933. godine. Do ovog cveta se još teze stiže jer je izolovan na planinskih vrhovima. Dolina reke Vaser, jedna od najlepših dolina Istočnih Karpata je omiljena destinacija turista. Reka Vaser duzine 60 km. strvorila je spektuakularnu dolinu sa opasnim provalijama, gustim šumama, golim liticama i izvorima mineralne vode. U poslednje vreme poboljšana je ovde turistička infrastruktura i obeleženo 11 trasa. Turisti imaju mogućnost da traže smeštaj u gradovima Borša i Višeul de Sus. Maramureš je idealno mesto za turiste koji žele da provedu zimske praznike u jednom mirnom selu . Katalina Bogdan dodaje:’’Često čujem kako turisti kažu da su odmori u ovoj zoni neka vrsta povratka u prošlost. Ovde se i dalje čuvaju običaji i tradicije zimskih praznika. U naselju Pojenile de sub munte , najvećem ukrajinskom selu ove županije najreprezentativnija Bozična pesma je Presveta Bogorodica. Pesma ima skoro 40 strofa i peva se uz pratnju violine. U nasleju Bistra, u predveče Bozica, pripremaju se 12 vrsta jela koja simbolizuju 12 apostola i bacaju se zrna pasulja na sve strane sobe. Imamo i novogodisnje običaje. Momci i devojke skuplaju se u novogodišnjioj noći u jednoj od ranije odredjenoj kući gde od pšenicnog brasna prave knedle koje kuvaju a zatim redjaju na stolu. Čiju knedlu pojede gladna mačka oženiće se ili udati sledeće godine.

Svakom godinom u Maramurešu dolazi sve veći broj domacih i stranih turista, jer ova zona Rumunije privlači svojim lepotama.