Planovi Severoatlanskog saveza u novom geopolitičkom kontekstu (16.06.2023)

Podcenjujući Ukrajinu i NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin pravi veliku grešku jer će Alijansa podržavati Ukrajinu sve ,,dok je ovo potrebno“, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. Prema rečima vojnog lidera, ako bi Putin pobedio bila bi to velika tragedija za Ukrajinu i istovremeno i velika opasnost za nas, jer bi to za ruskog lidera i druge alternativne lidere, uključujući one u Pekingu, značilo da kada koriste nasilje, dobijaju ono što žele. Ovo bi nas saveznike iz Severnoatlanskog saveza,iz SAD i Evrope činili vulnerabilnijim. ,,Ne znamo kako će se ovaj rat završiti , znamo medjutim da je veoma važno da sprečimo da se istorija ponavlja“, dodao je Jens Stoltemberg. Uporedo sa podrškom Ukrajini, NATO se sprema za korenite promene. Alijansa nije morala da izradi odbrambene planove u poslednjim decenijama jer postsovjetska Rusija nije shvaćena kao životna pretnja, ali sada se NATO sprema za novi veliki korak na narednom samitu. U svojoj analizi Rojters navodi da će lideri Severnoatlanskog saveza u Viljnusu odobriti tajne vojne planove koji će prvi put od Hladnog rata detaljno objasniti kako će Alijansa odgovoriti na ruski napad. Analiza polazi od izjave visokog vojnog zvaničnika Alijanse Roba Bauera, koji kaze da ,, osnovna razlika izmedju upravljanja krizama i kolektiovne odbrane leži u sledećoj situaciji: nećemo mi već protivnik utvrditi redosled dogadjaja. Treba da budemo spremni za sukob koji može da izbije u svakom trenutku“. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za nove strategije (New Strategy Center) objašnjava: ,,Postoje razne hipoteze o evoluciji sukoba u Ukrajini. Jednu od ovih treba uzeti u obzir i nikako ignorisati, jer bi eskalacija mogla da dovede do neposrednog sučeljavanja Severnoatlanskog saveza i Ruske Federacije zbog agresivnog ponašanja ruske strane. Vojnici treba da računaju na ovu varijantu, a političari da slusaju vojnike u vezi sa ovom hipoezom. Na kraju krajeva normalno je da se ovo desi u aktuelnoj situaciji, jer rat se nastavlja, agresivnost Rusije ne jenjava, već se naprotiv rasplansava. Putin i vojnopolitičko rukovodstvo Ruske Federacije ne pokazuju znake da žele mirno rešenje. Stvari se odvijaju u pravcu iscrpljujuceg rata, koji će potrajati i može da utiče na naglu eskalaciju situacije. Ovo zavisi od načina na koji će Rusija delovati i zbog toga treba da budemo spremni.“

Corina Cristea, 16.06.2023, 14:05

Podcenjujući Ukrajinu i NATO, predsednik Rusije Vladimir Putin pravi veliku grešku jer će Alijansa podržavati Ukrajinu sve ,,dok je ovo potrebno“, izjavio je generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. Prema rečima vojnog lidera, ako bi Putin pobedio bila bi to velika tragedija za Ukrajinu i istovremeno i velika opasnost za nas, jer bi to za ruskog lidera i druge alternativne lidere, uključujući one u Pekingu, značilo da kada koriste nasilje, dobijaju ono što žele. Ovo bi nas saveznike iz Severnoatlanskog saveza,iz SAD i Evrope činili vulnerabilnijim. ,,Ne znamo kako će se ovaj rat završiti , znamo medjutim da je veoma važno da sprečimo da se istorija ponavlja“, dodao je Jens Stoltemberg. Uporedo sa podrškom Ukrajini, NATO se sprema za korenite promene. Alijansa nije morala da izradi odbrambene planove u poslednjim decenijama jer postsovjetska Rusija nije shvaćena kao životna pretnja, ali sada se NATO sprema za novi veliki korak na narednom samitu. U svojoj analizi Rojters navodi da će lideri Severnoatlanskog saveza u Viljnusu odobriti tajne vojne planove koji će prvi put od Hladnog rata detaljno objasniti kako će Alijansa odgovoriti na ruski napad. Analiza polazi od izjave visokog vojnog zvaničnika Alijanse Roba Bauera, koji kaze da ,, osnovna razlika izmedju upravljanja krizama i kolektiovne odbrane leži u sledećoj situaciji: nećemo mi već protivnik utvrditi redosled dogadjaja. Treba da budemo spremni za sukob koji može da izbije u svakom trenutku“. Djordje Skutaru, generalni direktor Centra za nove strategije (New Strategy Center) objašnjava: ,,Postoje razne hipoteze o evoluciji sukoba u Ukrajini. Jednu od ovih treba uzeti u obzir i nikako ignorisati, jer bi eskalacija mogla da dovede do neposrednog sučeljavanja Severnoatlanskog saveza i Ruske Federacije zbog agresivnog ponašanja ruske strane. Vojnici treba da računaju na ovu varijantu, a političari da slusaju vojnike u vezi sa ovom hipoezom. Na kraju krajeva normalno je da se ovo desi u aktuelnoj situaciji, jer rat se nastavlja, agresivnost Rusije ne jenjava, već se naprotiv rasplansava. Putin i vojnopolitičko rukovodstvo Ruske Federacije ne pokazuju znake da žele mirno rešenje. Stvari se odvijaju u pravcu iscrpljujuceg rata, koji će potrajati i može da utiče na naglu eskalaciju situacije. Ovo zavisi od načina na koji će Rusija delovati i zbog toga treba da budemo spremni.“

Crno more se dokazalo veoma vulnerabilnom zonom, mogao bih da kažem najvulnerabilnijom, dodaje Djordje Skutaru, jer se u ovoj zoni nalaze evropski zaledjeni sukobi, agresivne vojne akcije, počev od Gruzije, aneksije Krima i sada široke invazije na Ukrajinu. Treba da budemo spremni za sve ove varijante. ,,Svet treba da shvati da Severnoatlanski savez ima kapacitet da uzvrati na svaki izazov, NATO smo mi, snaga NATO-a leži u kombinaciji kapaciteta svih članova ovog saveza, dodao je generalni direktor Centra za nove strategije. O odlukama koje će se doneti u Viljnusu i promenama koje su nastale u načinu upravljanja krizama, vojno-politički analitičar Klaudiu Dedjeratu je istakao: ,,Perspektiva je iz teleja promenjena, jer se u odbrambenom planu NATO-a, onko kako je napravljen pre 1989. godine i kako će biti donet i sada, računa se na profil protivničke pretnje. U poslednje tri decenije govorili smo o planovima NATO-a za krizne situacije, o borbi sa distance, intervencijama van delokruga Člana 5. Planiramo operacije u zavisnosti od situacije a ne protivnika. U ovom trenutku glavni protivnik je Ruska Federacija, i NATO je na bazi prošlogodišnjih odluka iz Madrida izradio odbrambeni koncept i koncept odvraćanje protivnika na celom evroatlanskom prostoru. Ovakav odbrambeni plan nismo imali nakon 1989. godine i ne liči na one prethodne iz ovog perioda. Radi se o atlanskoj zoni do istočnog fronta, do Poljske, Rumunije i na severu od Norveške do južnog boka, do Mediterana. Prvi put imaćemo i nacionalne odbrambene planove koje treba uskalditi sa ovim velikim konceptom odvraćanja protivnika i odbrane evropskog strateškog prostora. Ovi planovi su integrisani na nivou Severnoatlanskog saveza i treba da se integrišu u novi model snaga saveza, modela koji se sastoji iz tri kategorije snaga, tri kontingenata od oko 800 000 snaga, sa razlicitim kapacitetima reakcije. NATO treba da ima kapacitet da na bazi ovog koncepta interveniše pod raznim uslovima, situacijama i mogućim evolucijama u evropskoj strateškoj zoni.“

Nije reč samo o kontingentnom planu za Poljsku ili za Tursku i Rumuniju, kaže Klaudiu Dedjeratu. Ruskoj Federaciji treba da bude jasno da NATO imati kapacitet da interveniš u razne zone istim snagama i kapacitetom i da vodi borbu tamo gde je potrebno.