Pravo na život bez nasilja i diskriminacije
Polna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društveno-političkog života. Ravnopravnost postoji i kada se razni interesi i potrebe muškaraca i žena ravnopravno tretiraju. Brisel definiše polnu ravnopravnost osnovnom vrednošću, fundamentalnim pravom, sustinskom komponentom ekonomskog rasta i fundamentalnim principom Evropskog stuba društvenih prava. Ali uprkos postignutim progresima, nejednakost izmedju žena i muškaraca na tržištu rada, prilikom zapošljavanja, u kvalitetu života, kao i na radnom mestu postoji i sada u prvim decenijama XXI veka. Prema zajedničkoj deklaraciji više od 20 ambasada u Bukureštu i Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, od suštinskog značaja za realizaciju polne ravnopravnosti je puno, ravnopravno, efikasno i značajno učešće žena u svim sferama privatnojg i javnog života, uključujući političku zastupljenost i na nivou odlučivanja. Potpisnici ističu da žene i devojke imaju pravo na život bez nasilja i diskriminacije. ,,Postignuti rezultati u polnoj ravnopravnosti su i dalje na niskom nivou i neujednačeni u Evropskoj uniji, uprkos vidljivim signalima promene. U okviru Evropske komisije, radimo na podizanju jedne Evrope u kojoj će devojke i žene napredovati i upravljati ravnopravno sa muškarcima, bez ikakvih prepreka, izjavila je u Bukureštu evropska komesarka za ravnopravnost, Helena Dali, odnoseći se se na finansijsku i ekonomsku nezavisnost žena i na instrumente za ravotežu izmedju privatnog i profesionalnog života. U Rumuniji 46% žena , u odnosu na 25% muškaraca brine o deci, starijim osobama ili članovima porodice sa dizabilitetima. Ni kada je reč o polnoj zastupljenosti u politici situacija nije uravnotežena, žene nisu zastupljene koliko bi trebalo u nacionalnim parlamentima i vladama, što je slučaj i u Rumuniji, naglasila je evropska komesaraka. Drugi diskriminatorni aspekt odnosi se na lične dohotke jer su žene slabije plaćene od muškaraca. Polna ravnopravnost je bila tema o kojoj je univerzitetska profesorka dr. Andreea Paul govorila u intervju za Radio Rumunija. Žene žele ista prava, žele da budu uspešne u političkom, društvenom, administrativnom, vaspitnom, ekonomskom sistemu i mislim da Rumunija može postati mnogo snažnija nacija ako ćemo dati ovaj ravnopravni položaj ženama i muškaracima u procesima odlučivanja, naglasila je Andreea Paul. O ravnopravnom tretmanu, odgovornosti, finansijskom nagradjivanju i ravnopravnim šansama Andreea Paul kaže: ,, Kada je reč o razlikama u ličnim dohocima, Rumunija je negde na čelu Evropske unije sa najmanjim razlikama i ova vest je dobra. Jer smo na početku imali obrazovni sistem koji je favorizovao visoko obrazovanje i sticanje kompetencija. A to je veoma pozitivno. Ono što nismo mogli da realizujemo je kapitalizacija stečene kompetencije u univerzitetskom i postuniverzitetskom sistemu koja nije pretočena i u političko odlučivanje. U okviru privatnog odlučivanja situacija je mnogo bolja, ali ne toliko dobra u rukovodećim strukturama velikih kompanija. Postoji jedna odluka rumunske vlade o minimalnoj kvoti od 30% za upravne odbore kompanija koje se listiraju na berzi. Drugim rečima ne treba da imamo manje od 30% žena ili muškaraca na ovim rukovodećim mestima. Ali u realnoj ekonomiji situacija je razlićita. Daleko smo mi od ovog procenta zastupljenosti.“
Corina Sabău, 17.03.2023, 15:43
Polna ravnopravnost podrazumeva jednaka prava, odgovornosti i mogućnosti, ravnomerno učešće i uravnoteženu zastupljenost žena i muškaraca u svim oblastima društveno-političkog života. Ravnopravnost postoji i kada se razni interesi i potrebe muškaraca i žena ravnopravno tretiraju. Brisel definiše polnu ravnopravnost osnovnom vrednošću, fundamentalnim pravom, sustinskom komponentom ekonomskog rasta i fundamentalnim principom Evropskog stuba društvenih prava. Ali uprkos postignutim progresima, nejednakost izmedju žena i muškaraca na tržištu rada, prilikom zapošljavanja, u kvalitetu života, kao i na radnom mestu postoji i sada u prvim decenijama XXI veka. Prema zajedničkoj deklaraciji više od 20 ambasada u Bukureštu i Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji, od suštinskog značaja za realizaciju polne ravnopravnosti je puno, ravnopravno, efikasno i značajno učešće žena u svim sferama privatnojg i javnog života, uključujući političku zastupljenost i na nivou odlučivanja. Potpisnici ističu da žene i devojke imaju pravo na život bez nasilja i diskriminacije. ,,Postignuti rezultati u polnoj ravnopravnosti su i dalje na niskom nivou i neujednačeni u Evropskoj uniji, uprkos vidljivim signalima promene. U okviru Evropske komisije, radimo na podizanju jedne Evrope u kojoj će devojke i žene napredovati i upravljati ravnopravno sa muškarcima, bez ikakvih prepreka, izjavila je u Bukureštu evropska komesarka za ravnopravnost, Helena Dali, odnoseći se se na finansijsku i ekonomsku nezavisnost žena i na instrumente za ravotežu izmedju privatnog i profesionalnog života. U Rumuniji 46% žena , u odnosu na 25% muškaraca brine o deci, starijim osobama ili članovima porodice sa dizabilitetima. Ni kada je reč o polnoj zastupljenosti u politici situacija nije uravnotežena, žene nisu zastupljene koliko bi trebalo u nacionalnim parlamentima i vladama, što je slučaj i u Rumuniji, naglasila je evropska komesaraka. Drugi diskriminatorni aspekt odnosi se na lične dohotke jer su žene slabije plaćene od muškaraca. Polna ravnopravnost je bila tema o kojoj je univerzitetska profesorka dr. Andreea Paul govorila u intervju za Radio Rumunija. Žene žele ista prava, žele da budu uspešne u političkom, društvenom, administrativnom, vaspitnom, ekonomskom sistemu i mislim da Rumunija može postati mnogo snažnija nacija ako ćemo dati ovaj ravnopravni položaj ženama i muškaracima u procesima odlučivanja, naglasila je Andreea Paul. O ravnopravnom tretmanu, odgovornosti, finansijskom nagradjivanju i ravnopravnim šansama Andreea Paul kaže: ,, Kada je reč o razlikama u ličnim dohocima, Rumunija je negde na čelu Evropske unije sa najmanjim razlikama i ova vest je dobra. Jer smo na početku imali obrazovni sistem koji je favorizovao visoko obrazovanje i sticanje kompetencija. A to je veoma pozitivno. Ono što nismo mogli da realizujemo je kapitalizacija stečene kompetencije u univerzitetskom i postuniverzitetskom sistemu koja nije pretočena i u političko odlučivanje. U okviru privatnog odlučivanja situacija je mnogo bolja, ali ne toliko dobra u rukovodećim strukturama velikih kompanija. Postoji jedna odluka rumunske vlade o minimalnoj kvoti od 30% za upravne odbore kompanija koje se listiraju na berzi. Drugim rečima ne treba da imamo manje od 30% žena ili muškaraca na ovim rukovodećim mestima. Ali u realnoj ekonomiji situacija je razlićita. Daleko smo mi od ovog procenta zastupljenosti.“
Mi zaostajemo dve decenije za Evropom koja je uspela da postigne nejviše standarde kvaliteta života, a jedan od elementata kojim je uspela ovo da postigne je polna ravnopravnost, dodaje Andreea Paul. Mi govorimo o kvotama zastupljenosti od 30%, cilj koji je u razvijenim državama ostvaren pre 20-30 godina: ,,Potrebno je da nadoknadimo ovu razliku u mentalitetu. Ove eksponencijalne promene, digitalno doba, sve jači glas žena nadoknadjuju ovu istorijsku razliku i ne treba da čekamo 30 godina da nadoknadimo ovu razliku. Medjutim, treba da shvatimo bolje perspektive i da više pažnje poklanjamo polnoj ravnopravnosti. Da poštujemo feninistkinje, jer je stvoren negativan utisak o njima. U stvari, mi treba da izrazimo zahvalnost feministkinjama koje su omogučile pristup ženama glasanju. I ovo se desilo u roku od manje od jednog veka. Pristup žena je omogučen svakom radnom mestu, doktorskim studijama u prvom redu univerzitetskim, zatim doktorskim, javnim funkcijama, ravnopravnim platama za isti uloženi rad. Svako pravo koje sam pomenula je zasluga aktivizma feministkinja koje su u poslednjoj deceniji zlostavljane.“
Ali, dodaje Andreea Paul, rezultat njihovog rada je sada naš dostojanstveniji i uravnoteženiji život.