Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Kako se mogu sprečiti najteže klimatske posledice?

U nedavno objavljenom izveštaju Ujedinjinih nacija, najopoznatiji istraživači klimatskih promena upozorili su da je neophodna hitna intervencija ljudi kako bi se sprečilo katastrofalno globalno zagrevanje. U izveštaju se izmedju ostalog naglašava da je analizirano preko 18 000 nučnih radova i da su naučnici izvukli zaključak da smo se već opasno približili kritičnoj tačci, koja može da ima nepovratke klimatske posledice. Roksana Božariu , doktor Fizike zemlje, šefica Grupe za istraživanje klimatskih promena Nacionalne meteorološke administracije, gošća Radia Rumunija, o šansama za ograničavanje rasta prosečne globalne tempereture na 1,5 Celziusovih stepeni u odnosu na predindistrijski period s kraja prošlog veka, izjavila je: ,,U naredne tri godine treba da dostignemo maksimalni nivo emisija, a zatim značajno smanjenja u periodima 2030. i 2040. kako bismo na početku 2050. godine dostigli klimatsku neutralnost. Ako ćemo imati rast prosećne globalne temperature od 2 Celziusova stepena, iako svaka desetina stepena izaziva produžene suše, sve intenzivnije toplotne talase i rast nivoa planetarnog okeana, klimatsku neutralnost možemo postići tek tamo 2070. godine. Iako postoje brojni zabrinjavajuči i pesimistički naučni dokazi imamo i dobrih vesti. Ove dobre vesti su nešto novo u kontekstu klimatske hitnosti. Dobra vest je ta da, iako smo ove decenije imali najveće koncentracije gasova sa efektima staklene bašte u atmosferu, rast je usporen. Ovo uliva nadu da, iako je teško, ipak možemo da dostignemo maksimum u 2025. godini, a kasnije da, naglo i sistematski, smanjimo rast kako bismo ispunili ciljeve Pariskog sporazuma. Druga takodje dobra vest je ta da su desetine zemalja uspele u poslednjoj deceniji da smanje svake godine emisije za 4%. Istina je da se u ovom slučaju radi o razvijenim zemljama. Razgovori se vode oko velikih razlika izmedju razvijenih zemalja i zemalja u razvoju ili zemalja sa manje razvijenijim ekonomijama. Postavlja se pitanje kako možemo dovesti ove siromašne zemlje na trajektoriju smanjenja zagrevanja. Dobre vesti stižu i kad je reč o spremnosti za korišćenje obnovljive energije u privredi. Solarni panoji pojeftinili su za oko 85% u poslednjoj deceniji, a tehmologija energije vetra za oko 50%.“

Kako se mogu sprečiti najteže klimatske posledice?
Kako se mogu sprečiti najteže klimatske posledice?

, 12.05.2022, 18:31


U Izveštaju Ujedinjenih nacija postavlja se pitanje kako ljudi mogu da izbegnu najteže klimatske štete. Prvi i najavažniji put, tvrde autori, je prekid emisija ugljen dioksida u atmosferu, posebno u energetskoj i saobraćajnoj oblasti. Zagrevanje postaje opasno već sada i mi treba da razvijamo metode za ekstrakciju uglenika iz atmosfere i da ga smestimo pod zemlju ili da pronadjemo metod kako se može upotrebiti. Od javnog interesa je hitni prelazak na zelenu energiju, kaže Roksana Božariu, sa napomenom da treba da realizujemo ovu ekološku tranziciju ali i da nastavimo sa ekonomskim razvojem. Ovaj cilj se može ostvariti uključujući u istraživanje akademske krugove, celo društvo, poslovne krugove, sve stanovnike i mesne zajednice: ,,Potrebno je da odustanemo od fosilnog goriva. Moramo da odustanemo od investicija u nove proizvodne kapacitete fosilnog goriva. Jasno je da ovo fosilno gorivo, nejednako rasporedjeno u svetu, favorizuje sukobe, jer postoje načini za geostrateški pritisak zemalja koje raspolažu nalazištima fosilnog gorina na zemlje korisnice goriva. Na kraju, iako je teško ostvariti ovaj cilj, jer ćemo bez sumnje imati i ekonomske tranzitne posledice i globalne sukobe, najbolje je da se što pre rešimo ovog goriva.“


Zabrinjavajuće vesti dolaze ne samo iz Ujedinjenih nacija. Istraživanje koje objavljuje revija ,,Natura“, nagoveštava da se do 2070. godine mogu zabeležiti više od 15 000 novih slučajeva viralne transmisije medju vrstama zbog reorganizacije distribucije sisara usled klimatskih promena i globalnog zagrevanja za 2 stepena. Klimatske promene primoraće divlje životinje da pronadju nova staništa, možda u zonama sa velikim ljudskim koncentracijama, na ovaj način povečavajući drastično opasnost od prenosa virusa sa životinja na ljude i pojave novih pandemija. U studiji revija ,,Sciense“ navodi se da se poslednji put Zemlja suočila sa jednom pandemijom u Periodu krede, kada su jedan meteorit i vulkanska aktivnost uništili život na zemlji. Šesdeset i pet miliona godina kasnije, ljudska bića mogu biti svedoci i uzročnici nove masovne ekstinkcije, ekstinkcije okeana. U studiji se takodje navodi da ako se klimatske promene neće drastično i brzo zaustaviti, efekti staklene bašte koji zagrevaju okeane i troše kiseonik, uništiće život u okeanima.

Budućnost počinje danas петак, 01 новембар 2024

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj...

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Luna europeană a securității cibernetice 2024: #ThinkB4UClick (sursa foto: Comisia Europeana Reprezentanta in Romnania)
Budućnost počinje danas петак, 18 октобар 2024

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža...

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)
(foto: jhenning / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 11 октобар 2024

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske...

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)
(foto: pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 04 октобар 2024

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je...

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 20 септембар 2024

Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad...

Energija za budućnost (20.09.2024)
Budućnost počinje danas петак, 13 септембар 2024

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)

Više od 8,5 miliona kompjutera sa Vindous operativnim sistemom pogodjeno je u junu ove gdine najvećom internet havarijom na svetu. Ova havarija...

Vulnerabilnosti sajber prostora (13.09.2024)
Budućnost počinje danas петак, 21 јун 2024

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)

Od oko 370 miliona evropskih državljana sa pravom glasa samo nešto nešto više od 50 % odazvalo se pozivu da od 6. do 9 juna biraju 720...

Novi saziv Evropskog parlamenta (21.06.2024)
Budućnost počinje danas петак, 14 јун 2024

Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)

Ljudi, odgovorni za zagrevanje klime, predstavljaju opasnost za planetu kao i onaj ,,meteorit koji je uništio dinosauruse“, izjavio je...

Nova upozorenja u vezi sa klimatskom situacijom (14.06.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company