Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Napetost na granici (10.12.2021)

Gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom prati se sa zebnjom jer se ocenjuje da Moskva priprema napad velikih razmera na ovu zemlju, najverovatnije u januaru sledeće godine. Rusija je pojačala svoje vojno prisustvo sa skoro 10 000 vojnika i tenkova i rasporedjivanje snaga se nastavlja, tako da situacija postaje sve napetija. Ono što nismo uradili 2014. godine spremni smo sada da uradimo, upozorio lider Bele kuče lidera u Kremlju, aludirajući na eventualnu invaziju Rusije u Ukrajini, okončanu nelegalnom aneksijom Krima.Tokom razgovora Bajdena i Putina posredstvom video linka, predsednik SAD je upozorio da će u slučaju ruske invazije u Ukrajini, evropski saveznici uzvratiti oštrim ekonomskim merama, da će Vašington poslati Ukrajini odbramneno oružije i ojačati istočni bok Alijanse. Na drugoj strani, Vladimir Putin kaže da ruska vojska ne preti nikome i traži garancije da se NATO neće proširiti na Istok i na Ukrajinu. Moskva optužje Alijansu za ubrzano razaranje bezbednosne arhitekture u Evropi, za postavljanje antiraketnog štita u Rumuniji i Poljskoj i proširenje vojne infrastrukture do ruskih granica. Gošća Radia Rumunija, univerzitetska profesorka Alba Popesku sa Narodnog univerziteta odbrane o političkoj situaciji u zoni je izmedju ostalog kazala: ,,Osnovni razlog je lokacija ove zone sa geografske tačke, u takozvani ponto/baltički pojas, koji mnogi geografi smatraju pravom granicom Evrope. Na ovaj uski pojas zemlje izmedju južne obale Baltičkog mora i severnog primorija Crnog mora, pred vratima Moravske i Kavkazkih planina, koji sa geopolitičke tačke predstavlja tampon zonu, pretenzije imaju Ruska Federacija, koja vekovima kontroliše centralni deo Evroazije, i dominantne snage atlanske Evrope. Geografski ova ravničarska zona je zapadna granica Ruske Federacija. Odavde nastaje i poroblem, jer je ova ruska granica najvulnerabilnija. Čak više, prostor je od ogromog geostrateškog značaja, jer je teritorija koja lako može da se pretvori u prepreku ili vrata koja bi olakšala ili sprečila tokove izmedju Evrope i Azije, izmedju severa i juga kontinenta. U geopolitici i geostrategiji ovaj prostor se naziva hab ili neksus i najvažniji je sa tačke geostrateškog prostora Evroazije.“

Napetost na granici (10.12.2021)
Napetost na granici (10.12.2021)

, 10.12.2021, 09:18

Gomilanje ruskih snaga na granici sa Ukrajinom prati se sa zebnjom jer se ocenjuje da Moskva priprema napad velikih razmera na ovu zemlju, najverovatnije u januaru sledeće godine. Rusija je pojačala svoje vojno prisustvo sa skoro 10 000 vojnika i tenkova i rasporedjivanje snaga se nastavlja, tako da situacija postaje sve napetija. Ono što nismo uradili 2014. godine spremni smo sada da uradimo, upozorio lider Bele kuče lidera u Kremlju, aludirajući na eventualnu invaziju Rusije u Ukrajini, okončanu nelegalnom aneksijom Krima.Tokom razgovora Bajdena i Putina posredstvom video linka, predsednik SAD je upozorio da će u slučaju ruske invazije u Ukrajini, evropski saveznici uzvratiti oštrim ekonomskim merama, da će Vašington poslati Ukrajini odbramneno oružije i ojačati istočni bok Alijanse. Na drugoj strani, Vladimir Putin kaže da ruska vojska ne preti nikome i traži garancije da se NATO neće proširiti na Istok i na Ukrajinu. Moskva optužje Alijansu za ubrzano razaranje bezbednosne arhitekture u Evropi, za postavljanje antiraketnog štita u Rumuniji i Poljskoj i proširenje vojne infrastrukture do ruskih granica. Gošća Radia Rumunija, univerzitetska profesorka Alba Popesku sa Narodnog univerziteta odbrane o političkoj situaciji u zoni je izmedju ostalog kazala: ,,Osnovni razlog je lokacija ove zone sa geografske tačke, u takozvani ponto/baltički pojas, koji mnogi geografi smatraju pravom granicom Evrope. Na ovaj uski pojas zemlje izmedju južne obale Baltičkog mora i severnog primorija Crnog mora, pred vratima Moravske i Kavkazkih planina, koji sa geopolitičke tačke predstavlja tampon zonu, pretenzije imaju Ruska Federacija, koja vekovima kontroliše centralni deo Evroazije, i dominantne snage atlanske Evrope. Geografski ova ravničarska zona je zapadna granica Ruske Federacija. Odavde nastaje i poroblem, jer je ova ruska granica najvulnerabilnija. Čak više, prostor je od ogromog geostrateškog značaja, jer je teritorija koja lako može da se pretvori u prepreku ili vrata koja bi olakšala ili sprečila tokove izmedju Evrope i Azije, izmedju severa i juga kontinenta. U geopolitici i geostrategiji ovaj prostor se naziva hab ili neksus i najvažniji je sa tačke geostrateškog prostora Evroazije.“


Da bi se izbeglo skretanje na konfronctaciju, upozorava Moskva, imperativni zadatak je dugotrajna bezbednost granica sa pravnim obavezama koje bi isključile mogučnost svakog proširenja NATO na Istok i gomilanje oružija na granicama koje bi ugrozile rusku bezbednost. Stav Moskve je u tesnoj vezi sa ,,bezbednosnim prstenom“ Rusije, objašnjava univerzitetska profesorka Alba Popesku: ,,Bezbednosni prsten čine one države i morske mase koje okružuju Rusiju, ovaj kopneni džin, koji ima oblik prstena. Rusi smatraju da je ovaj bezbednosni prsten za njih prostor od životnog i strateškog interesa. Sve što se približava granicama Rusije smatra se neposrednom pretnjom. Ovaj bezbednosni prsten je zapravo crvena linija. U red država bezbednosnog prstena uvreštene su i Ukrajina, zakavkazke države, Moldavija i Belorusija. Kada Rusija konstatuje da ove države pokušavaju da se udalje od ruske uticajne zone i priključe zapadnom uticaju, Rusija reaguje. Reagovala je odmah 90′-tih godina. Posle raspada imperije, dirigovala je ovim zaledjenim i periodično podgrejanim sukobima. Dogodilo se to u Ukrajini, Gruziji, Nagorno Karabahu. Stvari su ovde u velikoj evoluciji i sve imaju veze sa ovim ruskim strateškim i već istorijskim imperativom da se uspostavi dominacija nad zonom. Ovaj imperativ još iz doba Cara Petra ostvaruje se hibridnim akcijama Ruske Federacije u pontičko-baltičkoj zoni, odnosno u pontičkoj zoni u koju se i mi nalazimo i Baltičkoj zoni, gde su mete baltičke države, Poljska i Švedska. Ovde leži objašnjenje za sve agresivnije ponašanje Rusije .“


Smatram da se sukob u Ukrajini neće uskoro rešiti, naglasava Alba Popesku, jer Rusija nema interes ni da ga podgreje u narednom periodu ni da ga reši. Po mišljenju Moskve Ukrajina treba da ostane u ovoj sivoj zoni zajedno sa ostalim državama. Severoatlanska alijansa smatra neprihvatljivom ideju ruske uticajne zone, objašnjava generalni sekretar Alijanse Jens Stoltemberg. ,,Samo postavljanje ovog pitanja navodi na zaključak da treba da budemo veoma obazrivi. Ova ideja o ruskoj uticajnoj zoni je neprihvatljiva, jer bi ovo značilo da priznajemo da Rusija može kontrolisati sve što suverene susedne države rade“, naglasio je Stoltemberg.

Foto: ckstockphoto / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 22 новембар 2024

Medicina budućnosti u Rumuniji

Pandemija COVID-19 pokazala je da su ažurirani medicinski podaci od suštinskog značaja za doprinos efikasnim merama javnog zdravlja i reagovanje...

Medicina budućnosti u Rumuniji
foto: TheDigitalArtist / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 15 новембар 2024

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)

Rezultat američkih predsedničkih izbora i način na koji će uticati na globalne tokove nalaze se u centru pažnje medjunarodne zajednice. Povratak...

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)
Projekat Neptun Deep
Budućnost počinje danas петак, 08 новембар 2024

 Energetski ciljevi (08.11.2024)

Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio...

 Energetski ciljevi (08.11.2024)
(foto: jorono / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 01 новембар 2024

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj...

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Budućnost počinje danas петак, 18 октобар 2024

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža...

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 11 октобар 2024

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske...

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 04 октобар 2024

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je...

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 20 септембар 2024

Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad...

Energija za budućnost (20.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company