Projekti dekarbonizacije (12.11.2021)

U poslednje tri decenije u Rumuniji su zatvoreni mnogi kapaciteti za eksploataciju primarnih resursi kao i za proizvodnju električne i toplotne energije. Glavni razlozi za zatvaranje bili su u tesnoj vezi sa smanjenjem privredne aktivnosti, niskim stepenom rentabilnosti ili neprilagodjavanjem na nove norme zaštite životne sredine. Energetska strategija Rumunije, zemlje koja ima važan udeo obnovljive energije u energetskom miksu, predvidja razvoj energetskog sektora i istovremeno vodi računa o ciljevima Evropske unije za 2030. godinu, odnosno o Evropskom ekološkom planu za 2050. godinu. Razvoj predvidja i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na bazi tehnologija koje najmnanje zagadjuju životnu sredinu ,,Energetska stabilnost i dekarbonizacija ne mogu postojati bez nuklearne energije. Naša zemlja će zajedno sa američkim, kanadskinm i francuskim partnerima graditi nove nuklearne kapacitete i istovremeno posvetiti posebnu pažnju tehnologiji malih modularnih reaktora“, izjavio je prošlog meseca ministar energije Virdjil Popesku. U svoj nacionalni sistem proizvodnje energije Rumunija će uvoditi i male modularne reaktore do 2028. godine ali istovremeno želi da učestvuje i u proizvodnji malih nuklearnih reaktora u regionu kao i osposobljavanju ljudskih resursi i funkcionisanju ovih novih tehnologija u drugim zemljama, javila je i Predsednička administracija u Bukureštu. Ugovor o proizvodnji malih modularnih reaktora postpisan je sa SAD i uključuje i rešenja za dekarbonizaciju. Poznato je da Evropska unija još nije okvalifikovala nuklearnu energiju čistom energijom i kao takvu neće je finansirati. Profesor Jonuc Purika, ekspert za nuklearnu energiju, gost Radia Rumunija, o prednostima reaktora ove vrste izjavio je: ,,Mali reaktori se mogu grupisati u zavisnosti od potreba za energijom. U rad se može pustiti u energetski sistem veći broj modularnih reaktora sukcesivno. Mali modularni reaktori mogu se proizvoditi u industrijskim halama i zatim prevoziti na mesto funkcionisanja i pustiti u rad veoma brzo. Gorivo za modularne reaktore ne treba vaditi kao potrošno gorivo već se može ceo reaktor vratiti, puniti novim gorivom i staviti u pogon. Ovo je veoma dobro i sa tačke bezbednosti i nuklearnog antiterorizma.“

Corina Cristea, 12.11.2021, 10:01

U poslednje tri decenije u Rumuniji su zatvoreni mnogi kapaciteti za eksploataciju primarnih resursi kao i za proizvodnju električne i toplotne energije. Glavni razlozi za zatvaranje bili su u tesnoj vezi sa smanjenjem privredne aktivnosti, niskim stepenom rentabilnosti ili neprilagodjavanjem na nove norme zaštite životne sredine. Energetska strategija Rumunije, zemlje koja ima važan udeo obnovljive energije u energetskom miksu, predvidja razvoj energetskog sektora i istovremeno vodi računa o ciljevima Evropske unije za 2030. godinu, odnosno o Evropskom ekološkom planu za 2050. godinu. Razvoj predvidja i izgradnju novih proizvodnih kapaciteta na bazi tehnologija koje najmnanje zagadjuju životnu sredinu ,,Energetska stabilnost i dekarbonizacija ne mogu postojati bez nuklearne energije. Naša zemlja će zajedno sa američkim, kanadskinm i francuskim partnerima graditi nove nuklearne kapacitete i istovremeno posvetiti posebnu pažnju tehnologiji malih modularnih reaktora“, izjavio je prošlog meseca ministar energije Virdjil Popesku. U svoj nacionalni sistem proizvodnje energije Rumunija će uvoditi i male modularne reaktore do 2028. godine ali istovremeno želi da učestvuje i u proizvodnji malih nuklearnih reaktora u regionu kao i osposobljavanju ljudskih resursi i funkcionisanju ovih novih tehnologija u drugim zemljama, javila je i Predsednička administracija u Bukureštu. Ugovor o proizvodnji malih modularnih reaktora postpisan je sa SAD i uključuje i rešenja za dekarbonizaciju. Poznato je da Evropska unija još nije okvalifikovala nuklearnu energiju čistom energijom i kao takvu neće je finansirati. Profesor Jonuc Purika, ekspert za nuklearnu energiju, gost Radia Rumunija, o prednostima reaktora ove vrste izjavio je: ,,Mali reaktori se mogu grupisati u zavisnosti od potreba za energijom. U rad se može pustiti u energetski sistem veći broj modularnih reaktora sukcesivno. Mali modularni reaktori mogu se proizvoditi u industrijskim halama i zatim prevoziti na mesto funkcionisanja i pustiti u rad veoma brzo. Gorivo za modularne reaktore ne treba vaditi kao potrošno gorivo već se može ceo reaktor vratiti, puniti novim gorivom i staviti u pogon. Ovo je veoma dobro i sa tačke bezbednosti i nuklearnog antiterorizma.“

U ovom trenutku postoji veći broj projekata za male modularne reaktore, ali ne treba da zaboravimo da su Amerikanci počeli da usavršavaju ovu tehnologiju u 60-tim godinama, kada su reaktore poslali i na Antartik i ovde snabdevali baze eletričnom i toplotnom energijom, naglasio je profesor Jonuc Purika. Sada i Rusi postavljaju ovu vrstu reaktora na barže i šalju u Sibir da snabdevaju tamošnje gradove. Jedan ovakav reaktor može da snabdeva električnom energijom jedan grad najmanje pet godina bez prestanka. Vlati treba da se pozabave više zelenom energijom i dosadašnjom dokazanom praksom, kažu aktivisti za očuvanje životne sredine u Bukureštu. Aktivisti pitaju vlast šta merava sa dekarbonizacijom, zašto još ne potstiće ljude da koriste sunčane panoe ili toplotne pumpe tamo gde je to moguće i zašto se ne poklanja veča pažnja zelenoj energiji. Isti aktivisti podsećaju da Rumunija raspolaže bogatim hidrografskim bazenom koji treba bolje valorizovati. Nukleaana energija može, u odredjenim granicama pravne tranzicije, da se upotrebi, ali da me bude rešenje za neprestani razvoj i zaustavi razvoj sektora obnovljive energije. Treba da pronadjemo ovde ravnotežu, kaže predsednik Ekološkog univerziteta Mirča Ducu: ,,Ovaj energetski problem, koji predpostavlja klimatska tranzicija, nukearna energija pokušava da iskoristi za njen oporavak. 1960. godine nestašica električne energije i velikih proizvodjača elektične energije, poput one 1965 u Nju Jorku, bio je povod za ubedjivanje stanovništa da treba da prihvati pojedine granice razvoja nuklearne energije. 1970 imali smo naftni šok i sve manje uglja tako da je favorizovan zarvoj nuklearne energije, a sada, u uslovima odustajanja od fosilnog goriva, nuklearna energija pokušava da ubedi javno mnjenje da je ovo rešenje ostvarljivo. Istina je negde na sredini. Postavlja se medjutim pitanje šta se dešava sa ovim novim razvojem? Rizik od nuklaernih havarija nije otklonjen već se povečava. Istorija nam je pokazala da je za okavke havarije odgovoran ljudski faktor. Veći broj reaktora znači i veći broj kvarova. To što imaju manju snagu ne otklanja mogučnost katastrofalnih posledica na lokalnom i nacionalnom nivou“.

Prema rezultatima ankete YouGov, objavljene u oktobru, 66% rumunskih ispitanika ne želi nijednu nuklearnu centralu u njihovoj blizini, dok je zalaganje za zelenu energiju sve veće.