Misije Evropske unije za velike izazove (14.10.2021)

Klimatska i zdravstvena kriza sa kojom se suočavamo obavezuje nas na udruživanje snaga i to na različite i inovativne načine. Potrebna nam je hrabra i ambiciozna politika, koja bi postavila jasne ciljeve za modeliranje željene budućnosti,smatra Brisel, i traži odgovore na najveće aktuelne izazove: suzbijanje raka, prilagodjavanje klimatskim promenama, zaštite okeana, mora i voda, stanovanje u zelenim gradovima i osiguranje zdravog tla i zdrave hrane. Za realizaciju ovih ciljeva, Evropska unija je pokrenula svoje misije. Postavlja se medjutim pitanje zašto su potrebne zajedničke akcije. Evroposlanik Viktor Negresku odgovara: ,,Smatram da je pandemija pokazala još jednom poseban značaj zajedništva. Za globalne izazova treba da imamo zajednički odgovor. Morali smo da imamo zajednički odgovor za medicinu i za privredni oporavak. Da bismo odoleli novim izazovima ekološke i digitalne tranzicije, potreban nam je zajednički odgovor. Mislim da nas je pandemija još više ujedinila, pomogla da shvatimo značaj evropske konstrukcije i pokazala nam je tačku od koje možemo krenuti, bez obzira na našu političku viziju. Ja se nadam da je potrebno da iskoristimo ovaj kontekst koji, nažalost, nije najpovoljniji, da bismo shvatili značaj resetovanja buduće evropske agende.“

Corina Cristea, 15.10.2021, 09:13

Ove misije predvidjaju koordinisan napor za ujedinjenje potrebnih finansijskih i političkih resursi kao i propisa i aktivnosti usmerenih na realizaciju ciljeva. Polazeći od istraživanja i inovacije, misije Evropeke unije postavljaju ambicionze, konkretne i merljive ciljeve koje treba ostvariti u utvrdjenom roku kako bi se postigli opipljivi rezultati za sve evropljane. Cilj misije je taj da mobilizuje i aktivno uključi aktere iz javnog i privatnog sektora, zemlje članice, regionalne i lokalne vlasti, istraživačke institute, preduzetnike i investitore i gradjane sa ciljem da se pronadju nova rešenja i pristupi na nivou društva. Treba naglasiti da misije predstavljaju novinu najvećeg programa istraživanja i inovacije javnim novcem Horizonta Evrope, koji će se realizovati do 2027. godine. O programu evroposlanik Kristijan Bušoj je izjavio: ,,Program Horizont Evropa treba da vodi računa o izazovima sa kojima se sučeljava Evropska unija i sa njenim strateškim ciljevima. Dobar deo programa je koncentrisan na klimatske promene, digitalizaciju, vestačku inteligenciju i medicinu, poslebno na iskorenjivanje raka.“

Pomoć ukazanu regionima i evropskim zajednicama, kako bi ovi postali otporni na klimatske promene do 2030. godine, jedan je od ciljeva Evropske unije. Za realizaciju ovog cilja misijom ,,Prilagodjavanje klimatskim promenama“ nameniće se 100 miliona evra za akcije za sprečavanje klimatskih opasnosti, poput poplava. Misijom ,,Rak“ želi da se uvede novi model upravljanja koji bi obezbedio sistematičnu i efikasnu integraciju istraživanja, inovacije i političkih evolucija u Evropi. Ciljevi su ambiciozni: saradnja sa Evropskim planom suzbijanja raka u cilju poboljšanja života više od 3 miliona osoba do 2030. godine preventivnim merama, lečenjem i rešenjima za duži i bolji život. Misijom ,,Okeani i mora“ realizovaće se mreža svetionika na moru i na nivou hidrografskih bazena da bi se povečala mreža zastičenih morskih zona. U okviru misije ,,Pametni i klimatski neutralni gradovi“, izabrani gradovi će privuči gradjane u izradi ,,ugovora o klimatskim gradovima“, kako bi se na ovaj način postigla klimatska neutralnost u 2030. godini. Realizacija ovog takodje ambicioznog cija donela bi velike koristi jer su gradovi i metropole, prema navodima Organizacije ujedinjenih nacija, odgovorni za emisiju više od 2/3 uglendioksida u atmosferu. ,,Paktom tla“ ljudi će biti stimulisani da učestvuju u gradjanskim istraživačkim inicijativama za kolektivno poboljšanje zdravlja tla. Misije Evropske unije podržaće pretvaranje Evrope u zeleniji, zdraviji, inkluzivniji i otporniji kontinent, navodi Brisel. ,,Reč je o mnogim akcijama – projektima istraživanja i inovacije, političkim merama i zakonskim inicijativama, učešču gradjana u realizaciji konkretnih ciljeva sa velikim društvenim uticajem. Nameravamo da predložimo rešenja za glavne globalne izazove do 2020. godine“, precizirala je Margaret Vestager, izvršna podpredsednica Evropske komisije za Evropu spremnu za digitalnu epohu.