Zeleni ugovor (04.03.2020)
Odgovorna za 10% ukupnih količina emisija gasova sa efektima staklene bašte, Evropska unija je preuzela obavezu da do 2050. godine postane prvi klimatski neustralni kontinent. Drugim rečima da smanji emisije uglen dioksida i drugih štetnih elemenata do nivoa totalne prirodne apsorpcije ekosistema. Ideja nije novijeg datuma, ona je već nekoliko godina prioritet Brisela, a u decembru prošle godine predsednica Evropske komisije Ursula von der Lajen na plenumu evropskog zakonodavnog tela lansirala je Evropski ekološki pakt. Dokument predvidja mapu puta za osiguranje trajnosti evropske privrede i pretvaranje klimatskih izazova u šanse za sve političke oblasti kao i u garanciju jedne tranzicije koja ,,bi bila pravedna za sve i naklonjena inkluziji svih“. Evropski poslanik Rumun Sigfrid Murešan je izjavio: ,,Želimo da do 2050. godine ne izbacimo vece količine uglen dioksida u atmosferu od prirodne apsorpcije vegetacije. Ovo je naš dugotrajni održivi cilj: manje zagadjenja, čistiji gradovi, stabilna i dobro plaćena radna mesta u novim privrednim sektorima koji se oslanjaju na inovaciju i digitalizaciju.“
Corina Cristea, 06.03.2020, 10:00
Evropski ekološki pakt stvoren je za ljude, a naša vizija je klimatski neutralna Evropa do 2050. godine. Očekuje nas promena bez presedana koja će funkcionisati ako bude pravedna i održiva za sve. Podržaćemo ljude i regije koje treba da ulože veće napore za realizaciju ove promene kako bismo bili sigurni da niko neće zaostajati. Ekološki pakt nalaže velike potrebe za investicijama koje ćemo pretvoriti u investicione šanse“, ocenila je Ursula von der Lajen. Prema rečima predsednice Evropske komisije, postoji namera je da se mobilizuje najmanje hiljadu miliardi evra za deblokadu talasa zelenih investicija. Prema Briselu, Mehanizam za pravednu tranziciju je ključni instrument zasnovan na tri finansijska izvora- na Fondu za pravednu tranziciju, finansijsku šemu na novou InvestEU i na kreditnnom mehanizmu u saradnji sa Evropskom investicionom bankom. Sve članice Evropske unije, regije i sektori imaće zadatak da daju tranzitni doprinos, ali intenzitet izazova biće različit. Pakt se smatra najambicioznijim paketom mera. Karmen Avram evroparlamentarka iz Rumunije objašnjava: ,,Green Deal predlaže promenu svih politika funkcionisanja Evropske unije u posledjih 70 godina, jer cilja na smanjenje emisija uglen dioksida za 50% do 2030. godine i za 80% do 100% do 2050. godine. Trebalo bi da Evropa postane prvi kontinent bez emisija uglen dioksida. Cela ova revolucija ima za cilj ograničavanje globalnog zagrevanja na 1,5 stepeni Celzijusa u odnosu na predindustrijski period. Zbog čega nam je ovo potrebno? Da bismo naučno dokazali da sa velikom brzinom jurimo ka tački od koje povratka nema.“
,,Evropski ekološki plan ne naša nova strategija rasta, koristiće nam u borbi za smanjenje emisija i istovremeno za otvaranje novih radnih mesta“- dodala je Ursula von der Vlajen. Za realizaciju ovog cilja Komisija je predložila da se finansijskom planu za 2021-2027. godinu za klimatske aktivnosti izdvoji jedna trećina budžeta Evropske unije. Komisija smatra da sadašnje politike mogu smanjiti emisiju štetnih gasova samo za 60% do 2050. godine tako da su potrebne ambicioznije akcije. Evropski parlament želi da budući klimatski zakon bude ambiciozniji i predlaže da se do 2030. godine smanje količine uglen dioksida za 55% u odnosu na 1990. godinu umesto za najmanje 50%, koliko je predložila Evropska komisija. Trebalo bi da Evropska unija usvoji ove ciljeve mnogo pre novembarske Konferencije Organizacije ujedinjenih nacija o klimatskim promenama. Poslanici žele takodje da se utvrdi i prelazni cilj za 2040. godinu kako bi bili sigurni da je Evropska unija na dobrom putu da dostigne klimatsku neutralnost 2050. godine. U pismu nekoliko članica od Komisije traži da ubrza ovaj priovces i da razgovori izmedju članica Unije o finalnom klimatskom cilju za 2030. godinu treba da startuju najkasnije u junu. Ovo predpostavlja da do juna meseca Evropska komisija treba da predstavi sopstvene predloge. Rumunija je deo Ekološkog pakta i zajedno sa Poljskom i Nemačkom mogla bi da primi veća finansijska sredstva za pravednu tranziciju na smanjenje emisjija štetnih gasova do 2050. godine.
