Izazovi i pretnje sadašnjoj bezbednosnoj situaciji (15.11.2019)
Severoatlanska alijansa boriće se i ubuduće protiv terorizma, poštovaće preuzete obaveze prema Avganistanu i prilagoditi akcije hibridnim pretnjama- ove će biti centralne teme samita NATO, 3. i 4. decembra. Okupljeni u Londonu, šefovi država i vlada treba da usvoje odluke o nastavljanju procesa prilagodjavanja Alijanse na izazove i pretnje za sadašnju bezbdnosnu situaciju. O razgovorima u Briselu izveštač Radio Rumunija Amalija Božesku je izjavila: ,,Saveznici su analizirali rizike i vulnerabilnosti Severoatlanske alijanse, sa posebnim naglaskom na pojačani nacionalni otpor i na aktualizaciju civilne telekomunikacijske baze, uključujući 5G. Ovo je veoma važno, naglašava Alijansa, jer će telekomunikacije buduće generacije negativno uticati na saobraćajna društva, zdravstvenu i obrazovnu pomoć sve do vojnih operacija. Razgovori su se usresredili na pripremanje savezničkih snaga za brzu mobilnost u slučaju sukoba. Kada je reč o ravnopravnoj podeli zadataka, konstatovano se na nivou Alijanse pozitivan trend porasta troškova za odbranu u poslednjih 5 godina. Delikatno pitanje na dnevnom redu bila je situacija na severoistoku Sirije. Iako su postojali različiti stavovi prema vojnoj akciji Turske, zaključeno je da sve snage na terenu treba da deluju uzdržano poštujući u potpunosti medjunarodna ljudska prava.“
Corina Cristea, 15.11.2019, 11:29
Medju prioritete Alijanse spada i osuječivanje hibridnih pretnji. Na samitu NATO važna tema je i ruska pretnja jer, su po izjavama zvaničnika Alijanse, prošlog leta zabeležene brojne ruske hibridne pretnje u evropskim državama, u Nemačkoj, Francuskoj ili Švajcarskoj. Političko-vojni analitičar Klaudiu Dedjeratu objašnjava: ,,U decembru će se najverovatnije usvojiti nove strateške inicijative Severoatlanske alijanse za uzvračanje na hibridni rat. Očekujem i aspekte konceptualne strategije, kao i operacionalne prirode. Nalazimo se u završnim fazama implementacije strategije Severoatlanske alijanse i nisu isključene i druge interesantne stvari u decembru. Ovo je jedan od najboljih trenutaka za Alijansu da napravi bilans dvogodišnjih napora u oblasti hibridne agresije“.
Drugi, takodje, važan aspekt je podela odgovornosti. Koliko će pažnje posvetiti zvaničnici NATO ovom pitanju u decembru u Londonu? Političko-vojni analitičar Klaudiu Dedjeratu kaže: ,,U ovoj oblasti ne očekujem nikakva iznenadjenja. Smatram da će šefovi država podržati ponovo ciljnu kvotu od 2% bruto nacionalnog proizvoda za vojne potrebe. Najverovatnije da ćemo imati nešto veća izdvajanja u skladu sa samitom u Velsu 2014. godine. Problem je prilagodjavanje i kako pretvoriti ovo preuzimanje odgovornosti za povećanje budžeta u kvalitativni korak Alijanse. Nas interesuje istočna granica Alijanse, jer želimo da vidimo da se ovi troškovi za odbranu pretvaraju u bolju odbranu istočne granice Alijanse i stratešku spremnost NATO.“
Izazovi i pretnje po sadašnju bezbednosnu situaciju su i u centru pažnje Evropske unije. 13 nacrta iz oblasti bezbednosti i odbrane dobili su zeleno svetlo evropskih ministara odbrane u okviru Stalne strukturne saradnje (PESCO). 47 nacrta odobreno je do sada u okviru ove strukturne saradnje sa ciljem da se izbegne rascepkanost odbrane i smanji zavisnost od SAD. Nacrt Pomorski protivpodmornički bezpilotni sistem, kojim upravljaju Francuska, Portugal, Španija i Švedska, koristiće vrhunsku tehnologiju i veštačku inteligenciju u ratu protiv podmornica. Evropska unija nastoji da formira sajber akademiju i inovacijski hab za osposobljavanje radne snage sa tehnološkom ekspertizom. Ovim projektom upravljaće Španija i Portugal, dok će Poljska i Madjarska upravljati inicijativama za osnivanje medicinskog centra za specijalne operacije evropskih snaga. Iako su 22 države Evropske unije istovremeno i članice NATO, evropski blok se nada da ce 2021. godine osnovati fond, vredan više milijardi evra, za projektovanje i izgradnju novih tenkova, brodova i pronalaženje novih tehnologija.
