Dimenzije terorizma (20.09.2019)

Za atentatie od pre 18 godina u SAD tvrdilo se da su promenili svet. Skoro 3000 osoba, uključujuči i nekoliko Rumuna, poginulo je nakon što su teroristi Al Kaide 11. septembra 2001. godine oteli četiri putnička aviona. Atentati su okvalifikovani kao najkrvaviji u istoriji, a akcije suzbijanja terorizma su i dan danas daleko od cilja. Atentati su na videlo dana izbacili slabosti i promenili iz temelja medjunarodnu politiku. General Dečebal Ilina, gost naše radio stanice, govoriće nam pod kojim su okolnostima izvršeni atentati: ,,Terorizam se oslanja na elemet iznenadjenja. U prvoj liniji odbrane od terorizma nalaze se obaveštajne slušbe, ali dokazano je da ove, iako su raspolagale odredjenim informacijama, nisu bile u stanju da ih i interpretiraju. Raspolagale su i sa mngim indicijama iz kojih se mogao izvuči zaključak da se sprema atentat na SAD, ali iz naivnosti i drugih razloga nisu reagovale kada je bilo potrebno. Dobra strana je ta da je stvorena medjunarodna koalicija obaveštajnih službi u borbi protiv terorizma, drugim rečima odvija se veoma važna razmena informacija, jer svako može dati doprinos borbi protiv terorističkih akcija. Što se načina na koji su SAD delovale, dokazano je da je američka strana bila nespremna. Ja smatram da istorija ne uči nikoga, ali da kažnjava one koji ne poznaju njene lekcije. Obaveštajne službe nisu vodile računa o bezbrojnim terorističkim napadima pre 11. septembra.“

Corina Cristea, 19.09.2019, 09:26

Za atentatie od pre 18 godina u SAD tvrdilo se da su promenili svet. Skoro 3000 osoba, uključujuči i nekoliko Rumuna, poginulo je nakon što su teroristi Al Kaide 11. septembra 2001. godine oteli četiri putnička aviona. Atentati su okvalifikovani kao najkrvaviji u istoriji, a akcije suzbijanja terorizma su i dan danas daleko od cilja. Atentati su na videlo dana izbacili slabosti i promenili iz temelja medjunarodnu politiku. General Dečebal Ilina, gost naše radio stanice, govoriće nam pod kojim su okolnostima izvršeni atentati: ,,Terorizam se oslanja na elemet iznenadjenja. U prvoj liniji odbrane od terorizma nalaze se obaveštajne slušbe, ali dokazano je da ove, iako su raspolagale odredjenim informacijama, nisu bile u stanju da ih i interpretiraju. Raspolagale su i sa mngim indicijama iz kojih se mogao izvuči zaključak da se sprema atentat na SAD, ali iz naivnosti i drugih razloga nisu reagovale kada je bilo potrebno. Dobra strana je ta da je stvorena medjunarodna koalicija obaveštajnih službi u borbi protiv terorizma, drugim rečima odvija se veoma važna razmena informacija, jer svako može dati doprinos borbi protiv terorističkih akcija. Što se načina na koji su SAD delovale, dokazano je da je američka strana bila nespremna. Ja smatram da istorija ne uči nikoga, ali da kažnjava one koji ne poznaju njene lekcije. Obaveštajne službe nisu vodile računa o bezbrojnim terorističkim napadima pre 11. septembra.“

Terorizam je nekonvencionalna borbena tehnika koja se bazira na stavarnje psihološkog efekta generalne panike i na manipulativno korišćenja medija u cilju dostizanja odredjenog cilja koji se teško može ostvariti demokratskim ili konvencionalnim sredstvima. Po oceni Dečebala Iline uprkos medjunarodnim naporima za suzbijanje ove pojave, formiranjem medjunarodne antiterorističke koalicije predvodjene SAD, čovečanstvo je još daleko od pronalaženja rešenja za otklanjanje terorističke opasnosti:,,Terorizam je bio u pratnji čovečanstva i u antičkom periodu. U celom ovom periodu medjunarodna zajednica bila je usresredjena na suzbijanje efekata terorističkih akcija i manje ili uopšte na suzbijanje uzroka. Ljudi se ne radjaju kao teroristi, žene ne radjaju teroriste već slobodne ljude. Ovi ljudi postaju teroristi zbog uslova i sredine u kojoj žive. Ja ocenjujem da bi ovaj svet bio mnogo bolji, ako bismo zamenili ove ratoborne puteve diplomatijom. Mislim da je korektno kako postupa predsednik Tramp kada želi dijalog i razmišlja o povlačenju američkih snaga sa ratnim poprišta.“

Prema statističkim podacima teroristički napadi bili su u porastu pre nekoliko godina. Najbrojniji atentati izvršeni u južnoistočnoj Aziji, bliskom i srednjem Istoku, na severu Afrike i na zapadu Evrope, u Francuskoj i Belgiji

Sidnejski institut za ekonomiju i mir je centralizovao podatke za 2014. godinu iz kojih se može konstatovati da je u ovom periodu u atentatima poginulo preko 32 hiljade osoba, za 80% više nego u prethodnoj godini. Najpogodjenije zemlje terorizmom su Avganistan, Irak, Nigerija, Pakistan i Sirija. Za preko 50% poginulih odgovorne su terorističke organizacije Islamska država i afrička teroristička organizacija Boko Harum koja deluje na teritoriji Nigerije. I Al Kaida i dalje predstavlja ozbiljnu pretnju. Broj žrtava terorističkih napada u 2018. godini smanjen je ali na svetskom nivou U intervju za Dojče Vele ekspert za terorizam Metju Henman je objasnio je uzroke i zašto ne treba da budemo optimisti. ,,U 2016. i 2017. godini broj atentata je dramatično povećan u borbama sa terorističkom organizacijom Islamska država za kontrolu nad teritorijama u Iraku i Siriji, u gradovima Mosul i Raka. 2018. godine borbe su bile manjeg obima za kontrolu večih gradova, kaže Metju Henman. On smatra da je smanjenje broja atentata u Siriji i Iraku bio glavni faktor smanjenja broja atentata u svetu. Ova evolucija može se objasniti slabljenjem Islamske države. Pogrešno bi bilo medjutim smatrati da je Islamska država poražena, kaže ekspert za terorizam. Opasnost i dalje vreba, teroristi ISIS-a su aktivni, ne samo u Iraku i Siriji već i u Avganistanu, zapadnoi Africi, Jemenu, Somaliji i južnoistočnoj Aziji. Opasnost koju predstavljaju talibani priblizava se opasnosti od ISIS-a. Prošle godine broj žrtava ovih ekstremista je udvostručen u odnosu na prethodnu godinu. Od početka tekuće godine u terorističkim napadima samo u Kabulu je poginulo preko 200 ljudi i oko 900 je ranjeno.