Osporavani predlog
U svetu u stalnoj promeni, očekuju nas veliki izazovi. Od ove ideje su krenuli zvaničnici u Briselu kada su izradili komunitarni budžet za period 2021.-2027. Oni kažu da je budžet pragmatičan i moderan za Uniju koja štiti, udružuje i brani. Predlog budžeta predstavlja iskren odgovor na sadašnju stvarnost, kada se očekuje da Evropa igra značajniju ulogu u osiguranju bezbednosti i stabilnosti našeg nestabilnog sveta, u trenutku kada će Bregzit ostaviti znatnu prazninu u budžetu Unije, smatra Brisel. Odgovor na ovaj dvostruki izazov pretpostavlja smanjenje troškova i identifikovanje novih izvora. U inicijativi bez presedana, Evropska Komisija je predložila i ograničavanje pristupa komunitarnim fondovima za zemlje članice koje ne poštuju principe pravne države. Predsednik Evropske komisije Žan-Klod Junker precizira: Evropska komisija predlaže učvršćenje veze izmedju evropskog budžeta i poštovanja principa pravne države. Uvažavanje kriterjuma pravne države je prethodan i preko potreban zahtev za korektno finansijsko upravljanje i efikasnu implementaciju budžeta. Zato predlažemo mehanizam koji će omogućiti zaštitu budžeta od finansijskih rizika vezanih za opšte nedostatke kada je reč o uvažavanju principa pravne države. Ovaj mehanizam predstavlja opšte pravilo, on se ne odnosi na odredjene zemlje članice, ali je značajan sastavni deo arhitekture novog evropskog budžeta.
Corina Cristea, 11.05.2018, 16:39
Uprkos tvrdnji da mehanizam se ne odnosi na zemlje članice, Poljska i Madjarska osećaju se direktno pogodjenim. Nećemo prihvatiti arbitrarne mehanizme koji bi upravljanje fondovima transformisali u instrument političkog pritiska, reagovala je Varšava. Za Poljsku se zahtevalo aktiviranje člana 7 Ugovora Evropske unije, za Madjarsku nije još upućen sličan zahtev, ali je Evropska komisija već konstatovala skretanja od principa pravne države. Aktiviranje pomenutog člana je ravno suspenziji prava glasa odredjenoj državi. Nemoguće je nametnuti onakve merljive uslove. Postojii rizik da se to transformiše u nameran proces i da se prema nekim državama postupa pristrasno. Naše mišljenje je da će se u vezi sa ovom temom zahtevati pravno gledište, a postoji mogućnost da se obratimo i Evropskom Sudu pravde, smatra rumunska evroposlanica Norika Nikolaj, koja je skeptična u vezi sa primenom predloga Komisije: Ovo je samo predlog, koji sasvim sigurno neće biti usvojen, jer na bazi sadašnjih predvidjanja Lisabonskog sporazuma, ovo je nemoguće, s obizrom da nema nikakvu legalnu bazu. Ja mogu da shvatim Evropsku komisiju koja je u krizi, koja pokušava da pronadje dodatne fondove da bi nadoknadila gubitak novca posle izlaska Velike Britanije iz Unije. Sve ovo i još nekoliko stvari koje se tiču smanjenja fondova za kohezionu politiku i zajedničku poljoprivrednu politiku nije dobro primljeno. Francuska ima primedbe kada je reč o zajedničkoj poljoprivrednoj politici, a Poljska i Madjarska su najavile da neće prihvatiti ovo uslovljavanje. Prema tome, ovaj predlog će biti razmotren u narednim mesecima u Briselu, gde se sve češće postavlja pitanje da li sadašnja Komisija ima pravo da donosi odluke koje se odnose na politiku i akcije buduće Komisije.
Po mišljenju političkog analitičara Adrijana Zabave, ova tema ima neke veze sa evropskim izbornim debatama i sa činjenicom da će se iduće godine održati i evroparlamentarni izbori: Siguran sam da stvari nisu slučajno stigle u program Brisela. Istovremeno, uveren sam da će ova biti jedna od značajnih tema evroparlamentarnih izbora iduće godine. Jer Brisel želi da iskoristi izbornu godinu da bi jasno rešio, da tako kažemo, skretanje nekih članica Evropske unije kada je reč o pravnoj državi.
Veoma važno je da svaki od nas da shvati da pravna država nije jednostavna formalnost, već duhovno stanje. Pravna država pretpostavlja pravosudje zasnovano na priznavanju i potpunom prihvatanju vrhunske vrednosti ljudskih prava, snažnih institucija i nulte tolerancije prema korupciji, ocenio je šef rumunske države Klaus Johanis. Po njegovim rečima, Evropa je na raskršću i suočena sa unutrašnjim i spoljnim krizama čija su složenost i intenzitet bez presedana. Istorija Evropske unije je dokazala da nam moć daju jedinstvo, solidarnost, kohezija i ambiciozna i novatorna vizija o budućnosti. Ovi principi i vrednosti su baza evropske izgradnje. Rumunija veruje da oni moraju ostati i dalje osnove budućeg razvoja, za našu zajedničku korist, rekao je još Klaus Johanis, ocenjujući da Evropska Unija ostaje neophodan projekat.
