Projekti za dijasporu (01.12.2017)
Glavne destinacije rumunskih emigramnata posle ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine bile su Italija, Španija i Velika Britanija. Razlog za odlazak u inostranstvo je uglavnom potraga za bolje placeno radno mesto. Polazeci o ideje da bi se mnogi Rumuni mogli vratiti iz inostranstva, napravljeni su mnogi projekti sa ciljem da se izadje u susret potrebama povratnika.
Corina Cristea, 01.12.2017, 09:12
Glavne destinacije rumunskih emigramnata posle ulaska Rumunije u Evropsku uniju 2007. godine bile su Italija, Španija i Velika Britanija. Razlog za odlazak u inostranstvo je uglavnom potraga za bolje placeno radno mesto. Polazeci o ideje da bi se mnogi Rumuni mogli vratiti iz inostranstva, napravljeni su mnogi projekti sa ciljem da se izadje u susret potrebama povratnika.
Za ovu namenu predvidjena je i evropska finansijska pomoć. ,,Postoji šansa u narednim godinama i mogućnost razvoja profitabilnih sektora i u Rumuniji, kada se povratnici vrate sa stecenim iskustvima i resursima I zeljom za radom,, -izjavio je u oktobru prošle godine Marijus Bostan socijalni preduzetnik i ekspert za lokalne razvojne projekte, finansiranje i menadjment kompanija, ministar za komunikacije i informaciono drustvo u bivšoj ekspertskoj vladi Dačijana Čološa. Prvi korak na pravciu stimulisanja povratka mnogih Rumuna iz inostranstva napravljen je kada je Romanien biznis liders prvi put organizovao biznis samit ,,Zajedno za Rumuniju.
Ovaj elitni skup rumunskih poslovnih krugova zamišljen je kao novo upoznavanje rumunske dijaspore sa rumunskim prilikama. Zaključak susreta bio je da Rumuni iz inostranstva žele da investiraju u IT, poljoprivredu i turizam. Prema oceni večine učesnika, Rumunija pruža atraktivne šanse koje poslovni ljudi žele da iskoriste, ali postoje prepreke na putu jedne zdrave poslovne atmosfere, pre svega prekomerna birokratija, način realizacije i primene poreskih politika i odustvo zakonske predvidljivosti. Nedavno je napravljen novi korak lansiranjem projekta ,,Dijaspora invest za čiju će se ralizaciju pobrinuti Centar za inteligentan razvoj, Poslodavstvo mladih preduzetnika jugoistočne regije i Liga rumunskih studenata iz inostranstva. Projekat podstiče preduzetnički duh Rumuna koji su morali da traže posao u inostranstvu i poziva ih da se bave privatnim biznisom u jednu od 7 manje razvijenih zona Rumunije.
Ovim projektom Evropska unija odobrava nepovratne pozajmice od najviše 40 000 evra za nepoljoprivredne aktivnosti u gradskim sredinama, uz obavezu da se otvore najamnje dva radna mesta. O potecijalnim korisnicima Radu Oprea predsednik Poslodavstva mladih preduzetnika jugoistočne regije kaže: ,,Uslov je da imaju boravak na teritoriji Rumunije i da dokažu da su u poslednih 12 meseci živeli u inostranstvu. Želimo da imamo što veći broj kandidata iz raznih zemalja jer nas interesuje da dodju sa različitim iskustvima. Želimo da regrutujemo kandidate iz SAD koji su tamo stekli sikustvo, iz Evropske unije, Republike Moldavije pa čak i iz azijskih država.
Osmim realizacije najboljih rešenja inspirisana ekonomskim sistemima razvijenih drzava, projekat ostaje dosledan zadatku da povrati Rumune koji rade u inostranstvu u domovinu. Julijan Kazaku predsednik Asocijacije Centra za razvoj inteligencije kaže: ,,Prema statistici emigriralo je 3,2 miliona Rumuna. Ovaj talas počeo je 2007. godine kada je Rumunija postala članica Evropske unije. Rezultati napravljenih studija pokazuju da 20 % ukupnog broja naših radnika iz inostrnstva namerava da se vrati i investira u privatni biznis. Večina radi u Španiji, Nemačkoj, Italiji, Ujedinjenom kraljevstvu Velike Britanije i mi računamo na sve. Organizovaćemo u 10 evropskih gradova i tri američka susrete na kojima ćemo ih upoznati sa povoljnostima za ulaganje.
Posredstvom Dijaspore Start-up i uz podršku Ministarstva za Rumune u rasejanju, rumunska dijaspora može uživati pomoć za nezavisne aktivnosti, preduzetništvo, osnivanje preduzeća, uključujući ovde mikropreduzeca i mala i srednja inovativna preduzeća sa ciljem da se otvore nova radna mesta. Rumunija je letos odobrila 32 projekta u visini od 76 miliona evra posredstvom Dijaspore Start-up.
