NATO u neugodnom položaju (20.10.2017)
Smanjene investicije u istraživanje i razvoj mogu gurnuti Severoatlansku alijansu u neugodan položaj, naročito u odnosu na Rusiju i Kinu- zaključak je koji se pojavio u dokumentu koji je generalni izvestilac Tomas Marino predstavio na Parlamentarnoj skupštini Severoatlanske alijanse u Bukureštu. U dokumentu se uporedjuje situacija u dve istočne države sa situacijom članica NATO i upozorava na eroziju tehnološke prednosti Alijanse. Pojavljuju se veliki pomaci u nauci i tehnologiji, a pojedini trendovi mogu da ugroze stratešku ravnotežu proizvodnje na kratki i veštačke inteligencije na duži rok, naglasio je Marino i dodao da Alijansa sada nije spremna da odoli ovim izazovima. Glavni razlog su smanjene investicije pojedinih država članica Alijanse u odbrambeno istraživanje i razvoj. Na drugoj strani, u Rusiji investicije su udvotručene od 2012. godine do 2015., a u Kini do 2020. premašice investicije Vašingtona, koji sada pokriva dve trečine ukupnih troškova NATO pakta. Zbog čega su važni ovi podaci? Odgovor bi mogao da leži u oceni Političke komisije Parlamentarne kupštine Severoatlanske alijanse u kojoj se izmedju ostalog navodi da Rusija jača svoje vojne kapacitete i akcije na istočnoj granici Alijanse i vrši pritisak na evroatlanski prostor. Verdjil Kicak u intervju za Radio Rumunija o geostrateškoj situaciji zone kaže: ,,Jasno je da posle ruske aneksije Krima 2014. godine našem geostrateškom odmoru koji je trajao skoro četvrt veka, od kraja hladnog rata do sada, došao je kraj. Rusija je sada akter nezadovoljan ponudjenim mestom za svetskim geostrateškim stolom. Rusija smatra da se glas velesila mora čuti u njihovim zonama hegemonije. Od trenutka aneksije Krima počele su i provokacije na račun Sveroaatlanske alijanse, a militarizacija Krima je jedan od dokaza. Posle Vežbe Kavkaz 2016. načelnik Generalštaba ruske vojske general Gerasimov je izjavio da ,,Rusija vlada celim Crnomorskim bazenom i ako želi može da uništi svaku metu. Strateški cilj militarizacije Krima bila je projekcija vojne sile na istok Mediterana. Sada Rusija ima aktivno prisutvo u zoni sukoba u Siriji i Irku. Osim militarizacije Krima, destabilizacije Ukrajine i provokacija tokom vojnih vežbi, Rusija ima aktivno prisutvo i na zapadnom Balkanu. Preduzima raznorazne mere koje udaljavaju ove države od Evropske unije, odobrava ovim državma razne pozajmice, nudi energetske projekte i podstiče antizapadno raspoloženje posebno u Srbiji. Ne treba yaboraviti i na asimetrični rat, propagandu i šrenje lažnih vesti. Sve mere Rusije uperene su na podrivanje Sevroatlanske alijanse i pokušaj da se Evropa zavadi ili čak destrukturiše.
Corina Cristea, 20.10.2017, 08:40
Bezbednost u zoni Crnog mora i ruske pretnje bile su najćešće pomenute teme na Parlamentarnoj skupštini Severoatlanske alijanse u Bukureštu. Generalni sekretar NATO Jens Stoltenberg izrazio je zahvalnost Bukureštu na kolektivnoj odbrani uz napomenu da NATO poštuje data obćanja i prilagodjava se novim izazovima i bezbednosnim pretnjama. U vezi sa ruskim informacionim ratom, Stoltenberg je govorio o slobodi štampe sada kada je NATO ,,meta spoljnih pokušaja interferencije ili dezinformisanja. Preokupirani smo rastučem vojnom prisustvu na granicama Alianse i odsustvom transparentnosti ovogodišnjih ruskih vojnih vezbi- dodao je Stoltenberg uz napomenu da NATO ne želi da izoluje Rusiju ni hladni rat sa ovom državom. U kontekstu ruskih pretnji predsednik Rumunije Klaus Johanis izjasnio se za jačanje istočnog boka Severoatlanske alijanse, Severoatlanskog partnerstva i partnerstva NATO i Evropske unije u vreme pogoršanja bezbednosne atmsfere. Šef rumunske države je dao uverevnja da će Rumunija i ubuduće biti saveznik od poverenja.
