Rumunsko pravosudje pod lupom (03.02.2017)
Evropska komisija, koja već 10 godina prati način na koji se odvija reforma pravosudnog sistema i borba protiv korupcije u Rumuniji, donela je odluku da produži Mehanizam saradnje i provere, iako se u Izveštaju priznaju zapaženi rezultati Bukurešta u ključnim oblastima. U prvom redu politički factor treba da uloži napore na planu osiguranja jednog efikasnog sudstva, navodi se u pomenutom izveštaju koji je objavljen 25. januara i u kome se preporučuje da se implementira solidni i nezavisni sitem imenovanja tužilaca visokog ranga, jasni propisi u kodeksu parlamentarnog ponašanja i uzajamno poštovanje institucija, uz napomenu da parlamentarci treba da poštuju nezavisnost sudskog sistema. Kako bi izgledao ovaj izveštaj ako bi se napravio sada kada je nova vlada Grindeanu usvojila kontroverznu hitnu uredbu o izmeni Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, uprkos masovnim ulicnim protestima? Zloupotreba službnog položaja se neće krivično kažnjavati ako je šteta manja od oko 35 hiljada evra, a favorizovanje prekršioca zakona je dekriminalizovano. Uredba predvidja takodje da se dekriminalizuje i delo napravljeno od strane člana porodice ili rodjaka do 2 kolena. Vlada Grindeanua nije odustala ni od pomilovanja, tako da će ovaj nacrt zakona, po rečima ministra pravde Florina Jordakea, biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku. Jordake je svoju odluku obrazložio potrebom da se reši pitanje prenatrpanosti rumunskih zakona, problem na koji insistiraju Evropski sud za ljudska prava i pojedine odluke Ustavnog suda. Pod zakon o pomilovanju ne spadaju lica osudjena za silovanje, korupciju, nasilje i recidivisti. U intervju za Radio Rumunija predsednica Ekspert foruma Laura Štefan je upozorila, odmah posle objavljivanja izveštaja o Mehanizmu saradnje i provere, da su mere u pripremi veoma opasne. U medjuvremenu ovo se i desilo. Laura Štefan o mogućim posledicama je izjavila: ,,Mogu se lako preispitati rezultati Rumunije u poslednjih 10 godina. Jer je očito da ako ćemo osloboditi sve zatvorenike koji su stigli iza rašetaka zahvaljujući naporima sudskih vlasti, logično je da se i pozitivne procene u vezi sa ovim stvarima menjaju u negativnom smislu. Ali pored kritika na račun ovakvog načina donošenja zakona, Evropska komisija je konstatovala da je usvajanje na brzinu veoma opasnih normativnih akata sa velikim uticajem na evolucije antikorupcijskih politika i dalje politički instrument koji se koristi. Evropskoj komisiji je poznato ovakvo ponašanje u Rumuniji još od ,,crnog utorka, kada se preko noći pokušavalo da se menjaju suštinske odredbe iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Zbog toga Komisija inistira na zrelosti političke akcije, zapravo na verovanje da je Rumunija zrela država i da se i ponaša u ovom smislu. Nažalost ova situacija se ponavlja i u 2017. godini
Corina Cristea, 03.02.2017, 09:12
Evropska komisija, koja već 10 godina prati način na koji se odvija reforma pravosudnog sistema i borba protiv korupcije u Rumuniji, donela je odluku da produži Mehanizam saradnje i provere, iako se u Izveštaju priznaju zapaženi rezultati Bukurešta u ključnim oblastima. U prvom redu politički factor treba da uloži napore na planu osiguranja jednog efikasnog sudstva, navodi se u pomenutom izveštaju koji je objavljen 25. januara i u kome se preporučuje da se implementira solidni i nezavisni sitem imenovanja tužilaca visokog ranga, jasni propisi u kodeksu parlamentarnog ponašanja i uzajamno poštovanje institucija, uz napomenu da parlamentarci treba da poštuju nezavisnost sudskog sistema. Kako bi izgledao ovaj izveštaj ako bi se napravio sada kada je nova vlada Grindeanu usvojila kontroverznu hitnu uredbu o izmeni Krivičnog zakona i Zakona o krivičnom postupku, uprkos masovnim ulicnim protestima? Zloupotreba službnog položaja se neće krivično kažnjavati ako je šteta manja od oko 35 hiljada evra, a favorizovanje prekršioca zakona je dekriminalizovano. Uredba predvidja takodje da se dekriminalizuje i delo napravljeno od strane člana porodice ili rodjaka do 2 kolena. Vlada Grindeanua nije odustala ni od pomilovanja, tako da će ovaj nacrt zakona, po rečima ministra pravde Florina Jordakea, biti dostavljen Parlamentu na razmatranje i usvajanje po hitnom postupku. Jordake je svoju odluku obrazložio potrebom da se reši pitanje prenatrpanosti rumunskih zakona, problem na koji insistiraju Evropski sud za ljudska prava i pojedine odluke Ustavnog suda. Pod zakon o pomilovanju ne spadaju lica osudjena za silovanje, korupciju, nasilje i recidivisti. U intervju za Radio Rumunija predsednica Ekspert foruma Laura Štefan je upozorila, odmah posle objavljivanja izveštaja o Mehanizmu saradnje i provere, da su mere u pripremi veoma opasne. U medjuvremenu ovo se i desilo. Laura Štefan o mogućim posledicama je izjavila: ,,Mogu se lako preispitati rezultati Rumunije u poslednjih 10 godina. Jer je očito da ako ćemo osloboditi sve zatvorenike koji su stigli iza rašetaka zahvaljujući naporima sudskih vlasti, logično je da se i pozitivne procene u vezi sa ovim stvarima menjaju u negativnom smislu. Ali pored kritika na račun ovakvog načina donošenja zakona, Evropska komisija je konstatovala da je usvajanje na brzinu veoma opasnih normativnih akata sa velikim uticajem na evolucije antikorupcijskih politika i dalje politički instrument koji se koristi. Evropskoj komisiji je poznato ovakvo ponašanje u Rumuniji još od ,,crnog utorka, kada se preko noći pokušavalo da se menjaju suštinske odredbe iz oblasti krivičnog zakonodavstva. Zbog toga Komisija inistira na zrelosti političke akcije, zapravo na verovanje da je Rumunija zrela država i da se i ponaša u ovom smislu. Nažalost ova situacija se ponavlja i u 2017. godini
U kojoj meri gradjansko društvo može da doprinese napredovanju pravosudnog sistema, pitali smo Lauru Stefan:,, Ja smatram da će Rumunija biti zrela država i da će se ukinuti Mehanizam saradnje i provere, ali tek kada će gradjansko društvo i politiški krugovi naučiti da razgovaraju jedni sa drugima. Nažalost ovih dana vidimo da politička klasa ne ispoljava želju za razgovor. Ja mislim da je ovo greška i da su potrebni nam svi napori za iznalazenje rešenja ako ćemo razgovarati delikatnoj temi pretrpanih zatvora. Jer se ovaj problem lako i preko noći ne može rešiti. Neće se rešiti ni usvajanjem hitnih uredbi, koje nažalost, kao kolaterlni efekti, koče progrese u borbi protiv korupcije. Mislim da je nama svima potreban ozbiljniji pristup problemima.
Opozicione partije, gradjanske organizacije, organizacije pravobranilaca smatraju da su izmene napravljene da bi se od kazni postedele uticajne osobe iz politike i administracije. Predsednik Rumunije Klaus Johanis je okvalifikovao usvajanje uredbe danom žalosti za pravnu državu i upozorio da je ovakva situacija neprihvatljiva.