Izazovi 2017. godine (13.01.2016)
Sudeći po najavljenim političkim dogadjajima, izborima u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji ili engleskom aktivisanju 50. člana Sporazuma Evropske unije, 2017. godina neće biti manje interesantna. Sve ove dogadjaje analiziraćemo danas sa direktorom Centra za sprečavanje sukoba iz Bukurešta Julijanom Kifom. Hronološki, prvi važniji korak napraviće se za manje od dve nedelje, tačnije 20. januara kada počinje mandat administracije Donalda Trampa. Novi lider Bele kuće je izjavio da će brzo delovati na pravcu izlaska SAD iz Transpacifičkog partnerstva, obećao je reviziju i zamenu zdravstvenog sistema Obamacare i ukidanje politika čiste energije administracije Baraka Obame. ,,Sudeci po njegovom ponašanju, 45 predsednik SAD će pokusati bez odlaganja da se istakne specifičnim akcijama’’ navodi Fajnenšl tajms. Prema pomenutoj publikaciji posebna pažnja poklanjaće se prvom susretu Donalda Trampa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, u vreme kada američke tajne službe sumnjaju da je ruski lider pokušao da olakša put Donalda Trampa ka Beloj kući. Julijan Kifu kaže: ,,Istina je da je ovo veoma važan momenat jer se radi o preuzimanju američke administracije. Sa druge strane treba da nam bude jasno da administracije ne menjaju suštinski spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku, već samo prioritete, menjaju redosled, prioritizaciju i možda nijanse, jer informativna baza celog administrativnog sistema ostaje nepromenjena. Očekujemo novu administraciju i videćemo koji ce biti nivo kontinuiteta i koji su elementi, nijanse i prioriteti novog predsednika.’’
Corina Cristea, 13.01.2017, 18:27
Sudeći po najavljenim političkim dogadjajima, izborima u Nemačkoj, Francuskoj i Holandiji ili engleskom aktivisanju 50. člana Sporazuma Evropske unije, 2017. godina neće biti manje interesantna. Sve ove dogadjaje analiziraćemo danas sa direktorom Centra za sprečavanje sukoba iz Bukurešta Julijanom Kifom. Hronološki, prvi važniji korak napraviće se za manje od dve nedelje, tačnije 20. januara kada počinje mandat administracije Donalda Trampa. Novi lider Bele kuće je izjavio da će brzo delovati na pravcu izlaska SAD iz Transpacifičkog partnerstva, obećao je reviziju i zamenu zdravstvenog sistema Obamacare i ukidanje politika čiste energije administracije Baraka Obame. ,,Sudeci po njegovom ponašanju, 45 predsednik SAD će pokusati bez odlaganja da se istakne specifičnim akcijama’’ navodi Fajnenšl tajms. Prema pomenutoj publikaciji posebna pažnja poklanjaće se prvom susretu Donalda Trampa sa predsednikom Rusije Vladimirom Putinom, u vreme kada američke tajne službe sumnjaju da je ruski lider pokušao da olakša put Donalda Trampa ka Beloj kući. Julijan Kifu kaže: ,,Istina je da je ovo veoma važan momenat jer se radi o preuzimanju američke administracije. Sa druge strane treba da nam bude jasno da administracije ne menjaju suštinski spoljnu bezbednosnu i odbrambenu politiku, već samo prioritete, menjaju redosled, prioritizaciju i možda nijanse, jer informativna baza celog administrativnog sistema ostaje nepromenjena. Očekujemo novu administraciju i videćemo koji ce biti nivo kontinuiteta i koji su elementi, nijanse i prioriteti novog predsednika.’’
Namere Trampa da obnovi odnose sa Rusijom potisnuće u prvi plan slabosti evropskih saveznika SAD. Ovi se ne mogu sami odbraniti, ako SAD neće ispuniti preuzete bezbednosne obaveze’’- ocenila je Djudi Demsej, istrazivač organizacije Karnergie Europe iz Brisela i spoljnopolitički novinar, u uvodniku lista Vašington post. Iako su američke administracije u više navrata upozorile Evropu da treba da poveća budžete odbrane, lideri Evropske unije nisu preduzeli sve potrebne mere i ovo se može videti po terorističkima atentatima u poslednje vreme. Aktivisanje 50. člana Sporazuma Evropske unije od strane premijerke Velike Britanije Tereze Mej najkasnije u martu je drugi veoma važan dogadjaj. Odluka britanskog naroda ostaviće Uniju bez jednog člana sa bogatim iskustvom u bezbednosno-odbrambenoj oblasti. Pored toga presedan napuštanja Evropske unije nameće i nekoliko pitanja, kaže Julijan. Kifu: ,,Velika Britanije i Breksit predstavljaju veliki problem za Evropsku uniju, jer skoro niko ne zna kako će Breksit izgledati. Prvi put jedna zemlja izlazi iz Unije i izgleda da ovo iskustvo neće biti najprijatnije.Takodje pregovorima kojima se nadaju evroskeptici i ljudi koji su generisali Breksit prava su utopija. Odnosno mogućnost ostajanja i uživanja svih prednosti jedinstvenog tržišta, slobodnog protka robe i kapitala, ali istovremeno i blokadu slobodnog protoka radnika na britanskom protoru. U ovom trenutku oko Breksita krže mnoga pitanja.’’
Francuzi ove godine biraju novog predsednika države. Izbori će se održati bez kandidature Fransoa Olanda koji je saopštio da ne želi novi predsednički mandat, ali sa liderom ekstremne desnice Marinom Le Penom koja uživa sve veću popularnost. Analitičar Julijan Kifu precizira: ,,Imamo novu situaciju–jednu Socijalističku partiju čiji će najboljeplasirani kandidat Vals, po rezultatima sondaža, zauzeti tek 4. mesto. Imamo novi politički pokret na levom centru sa liderom Emanuelom Makronom koji ima sanse da se plasira u drugi krug izbora, možda ispred gospodje Le Pen. Kandidat desnice Fransoa Fion, koji je prigrlio mnoge elemente ekstremne desnice koje promoviše gospodja Le Pen, ima najveće šanse da postane predsednik Francuske. Elementi Fiona ne ciljaju na napuštanje Evropske unije kako želi Marin Le Pen, več na slobodno kretanje i odnose sa Ruskom federacijom’’
O izborima u Nemaćkoj, situaciji u Siriji, ruskom uplitanju u sirijski sukob i o samitu NATO u Briselu govorićemo u našem narednom izdanju rubrike ,,Budućnost počinje danas’’.
