Decenija članstva Rumunije u Evropsku uniju (06.01.2017)
Bilansima i deklaracijama obeleženo je desetogodišnje članstvo Rumunije u Evropsku uniju. Trnovit puk ka Uniji počeo je 1. februara 1993. godine kada je potpisan Evropski sporazum o pridruživanju izmedju Evropskih zajednica i njenih članica, sa jedne strane, i Rumunije, sa druge. Ovim sporazumom priznaju se težnje Rumunije za članstvom u Uniju kao finansijska i tehnička pomoć Brisela. Dve godine kasnije u Parizu, na svečanosti tadašnji i sadašnji minsitar inostranih poslova Teodor Meleškanu podneo je zvanični zahtev Bukurešta za pridruženje Evropkoj uniji. Ulazak Rumunije u Evropsku uniju pre 10 godina predstavlja istorijski trenutak koji je obeležio puni povratak demokratskom svetu kao i učešće Bukurešta kao člana Evropske unije u evropskom procesu odlučivanja-navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova. U ovom desetogodišnjem periodu u Rumuniji su realizovane duboke transformacije u korist rumunskih državljana, smatra Leonard Orban prvi evropski komesar naše zemlje u periodu 2007-2010. ,,Pravac kojim idemo je pravilan, jer nam omogučuje da se i dalje razvijamo kao država, obezbedjuje stanovništvu veći prosperitet, optimizam i veru u budućnost- smatra Orban. Desetogodišnji bilans je bez sumnje pozitivan–naglasio je u intervju za našu radio stanicu evropski parlamentarac Dan Klaudiju Frunzulika: ,,Rumunija je ušla u jednu veoma važnu organizaciju za koheziju, stabilnost i evropski razvoj. Evropska unija donosi državljanima četiri velike slobode, slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala. Osim ovih sloboda treba spomenuti i evropske razvojne fondove koje nažalost Rumunija nije uvek znala kako da iskoristi, ali mi se nadamo da će se u buduće ova slabost otkloniti.
Corina Cristea, 06.01.2017, 09:24
Bilansima i deklaracijama obeleženo je desetogodišnje članstvo Rumunije u Evropsku uniju. Trnovit puk ka Uniji počeo je 1. februara 1993. godine kada je potpisan Evropski sporazum o pridruživanju izmedju Evropskih zajednica i njenih članica, sa jedne strane, i Rumunije, sa druge. Ovim sporazumom priznaju se težnje Rumunije za članstvom u Uniju kao finansijska i tehnička pomoć Brisela. Dve godine kasnije u Parizu, na svečanosti tadašnji i sadašnji minsitar inostranih poslova Teodor Meleškanu podneo je zvanični zahtev Bukurešta za pridruženje Evropkoj uniji. Ulazak Rumunije u Evropsku uniju pre 10 godina predstavlja istorijski trenutak koji je obeležio puni povratak demokratskom svetu kao i učešće Bukurešta kao člana Evropske unije u evropskom procesu odlučivanja-navodi se u saopštenju Ministarstva inostranih poslova. U ovom desetogodišnjem periodu u Rumuniji su realizovane duboke transformacije u korist rumunskih državljana, smatra Leonard Orban prvi evropski komesar naše zemlje u periodu 2007-2010. ,,Pravac kojim idemo je pravilan, jer nam omogučuje da se i dalje razvijamo kao država, obezbedjuje stanovništvu veći prosperitet, optimizam i veru u budućnost- smatra Orban. Desetogodišnji bilans je bez sumnje pozitivan–naglasio je u intervju za našu radio stanicu evropski parlamentarac Dan Klaudiju Frunzulika: ,,Rumunija je ušla u jednu veoma važnu organizaciju za koheziju, stabilnost i evropski razvoj. Evropska unija donosi državljanima četiri velike slobode, slobodu kretanja ljudi, robe i kapitala. Osim ovih sloboda treba spomenuti i evropske razvojne fondove koje nažalost Rumunija nije uvek znala kako da iskoristi, ali mi se nadamo da će se u buduće ova slabost otkloniti.
Prema podacima Eurostata bruto nacionalni proizvod Rumunije povećan je sa 98 miliardi evra u 2006. godini na 160 miliardi u 2015. Rumunija je od Evropske unije u ovom periodu dobila 39,8 miliardi evra i dala novčani doprinos od 13,7 miliardi. Najveća prednost pristupanja su evropski fondovi za razvoj zemlje i smanjenje zaostatka za starim članicama Unije. Medjutim naša zemlja nije uspela da privuče sve fondove i po ovom pitanju se nalazi na začelju Unije. Decenija članstva u Uniju za Rumuniju predstavlja deset godina ekonomskog rasta, razvoja, jačanja demokratije, smatra i bivši premijer Dačijan Čološ, evropski komesar za poljoprivredu i ruralni razvoj od 2010 do 2014. godine. ,,Za stanovnike Rumunije prednosti su nesporne, od mladih ljudi koji sada imaju mogućnost da studiraju i steknu profesionalno usavršavanje u zemlje Evropske unije, pa sve do čelnika naselja koji imaju pristup evropskim fondovima-dodao je Čološ u video poruci na Fejsbuku Predstavništva Evropske komisije u Rumuniji. Prisečajući se perioda kada je obavljao dužnost evropskog komesara Dačijan Čološ je naglasio da je u to vreme reformisana zajednička poljoprivredna politika. ,,Nastojao sam da ova politika liči sve više na potrebe Rumunije i njenih stanovnika za razvojem poljoprivrede i ruralne sredine. Shvatio sam da je najefikasniji način na koji možemo da pomognemo Rumuniji unutar Evropske unije otvaranje, vizija i iskustvo koje nas bez sumnje obogačuju i jačaju naše poverenje u ono što možemo da uradimo kao zemlja unutar Evropske unije-precizirao je Čološ. Rumunski državljani zaslužuju ista prava unutar Uije i veće šanse za bolji život–smatra sadašnja evropska komesarka Korina Krecu: ,,Navršila se decenija ekonomskog rasta, razvoja, uloženih napora i odricanja ali i velikih ostvarenja. Rumunija je postala pol stabilnosti regiona i motor ekonomskog rasta. Posle 10 godina, evropska integracija je postala uspešni poduhvat svih rumunskih državljana, običnih ljudi ali i rumunske države. Čekaju nas novi koraci na evropskom putu koje treba nastaviti i produbiti.-kazala je evrospka komesarka.
Šta ce se destiti ubuduće i koja je uloga Rumunije?- pitali smo evropskog parlamentarca Dana Klaudiua Frunzuliku: ,,Za Rumuniju Evropska unija predstavlja stub bezbednosti ne samo sa ekonomske, društvene i kulturne tačke. U poslednje vreme Evropska unija jača zajednučku bezbednosnu i odbrambenu politiku koja bi na kraju mogla da dovede do bezbednosne i odbrambene autonomije, u tesnoj saradni sa Severoatlanskom alijansom. Rumunija treba da poboljša svoj položaj u okviru Unije. Naša zemlja može ubuduće obavljati važne dužnosti u okviru struktura Evropske unije.
Ciljevi Bukurešta u narednom periodu su pored privlačenja večih evropskih fondova, pristupanje Šengenskom prostoru i usvajanje evra.