Odlučni odgovori na bezbednosne izazove (09.12.2016)
Za nedavni skup ministara inostranih poslova Severioatlanske alijanse može se reći da je bio specijalan zbog medjunarodnog političkog konteksta. Skup je prvi ove vrste posle predsedničkih izbora u SAD, na kojima je pobedu odneo Donald Tramp, i poslednji na koji je učestvovao Džon Keri u svojstvu šefa američke diplomatije. Istovremeno usvojen je paket od 40 mera za sprovodjenje završne deklaracija NATO-Evropska unija na Varšavskom samitu. Pomenuti paket predvidja produbljavanje saradnje u sedam oblasti, uključujući odgovore na hibridne i sajber izazove, saradnju u pomorskim akcijama i unapredjenje spremnosti, precizirao je generalni sekretar Severoatlanske alijanse Jens Stoltemberg:,,U julu u Varšavi potpisali smo zajedničku deklaraciju sa predsednicima Tuskom i Junkerom. Tada smo rekli da nikada nismo toliko uradili zajedno. Sada ćemo uraditi još više. Identifikovali smo 40-tak predloga za ključne oblasti. Predlozi su pragmatični i ambiciozni. Kada je reč o hibridnim pretnjama, postigli smo saglasnost da preduzmemo konkretne mere za povećanje stepena shvatanja situacije i jačanje kapaciteta prilagodjavanja naših nacija. Poboljšaćemo saradnju u pomorskoj oblasti uz pomoc logistike i razmene informacija. U oblast sajber pretnji ojačaćemo obostrano učešće u vežbama i podsticati istraživanje. NATO i Evropska unija saradjivaće tesno na jačanju kapaciteta naših partnera. Preuzeli smo obavezu da posvetimo veću pažnju koherentnost razvoja naših odbrambenih kapaciteta. Ovo su samo neki konkretni i pragmatični primeri za jačanje saradnje izmedju NATO i Evropske unije.
Corina Cristea, 09.12.2016, 10:18
Bezbednost Evrope i bezbednost Severne Amerike su medjuzavisne. Jedna snažnija Severoatlanska lijansa je važna za Evropsku uniju, a snažnija Evropska unija za NATO, ali jačanje našeg strateškog partnerstva je važnije nego ikada ranije, smatra generalni sekretar NATO:,,Jer se pre svega suočavanmo sa novim bezbednosnim pretnjama i izazovima koje kombinuju vojna i nevojna sredstva agresije poput hibridnih, kibernetičkih i terorističkih. NATO i Evropska unija nemaju, svaka posebno, kompletnu lepezu instrumenata za odgovor na ove izazove, tako da treba da saradjujemo. U drugom redu Evropska unija preduzima mere za jačanje evropske odbrane. Važno je da ovi koraci budu komplementarni sa naporima Severoatlanske alijanse. U trećem redu snaga transatlanske veze je od životnog značaja za našu bezbednost, a solidne veze izmedju NATO i Evropske unije pribljizavaju jos više Severnu Ameriku i Evropu.
Visoki predstavnik Evropske unije za spoljnu politiku Frederika Mogerini je nedavno saopštila pokretanje inicijative za formiranje evropskog fonda odbrane i mere koje mogu pomoći članicama Evropske unije da razvijaju istraživanje i poboljšaju način korišćenja fondova za odbramben kapacitet, ali i da formiraju jednu inovativnu i konkurentne odbrambenu industrijske bazu. Nakon 2020. godine Evropska komisija namerava da u višegodisnji budzet Unije predloži formiranje godišnjeg fonda od 500 miliona evra za odbrambeni istraživački program. Kada je reč o novom savetu Severoatlansla alijansa- Rusija, američki ambsador pri Severoatlanskoj alijansi Daglas Lute je na skupu u Briselu ocenio da postoje šanse da se skup održi u narednim sedmicama. Prema oceni eksperata, dijalog sa Rusijom je od suštinskog značaja bar kada se radi obostranom informisanju i transparentnosti raznih vežbi, u uslovima kada postoje rastući rizici od raznih incidenata jer se na istočnoj granici NATO povećava broj vojnih vezbi, vojnih snaga i tehnike. U novembru u Istambulu Parlamentarna skupština Severoatlanske alijanse pozvala je savezničke vlade da pojačaju odbrambene kapacitete, da odlučno reaguju na izazove Rusije i poboljšaju saradnju u borbi protiv terorizma. NATO treba da pojaža moć odvraćanja jačim vojnim prisustvom u baltičkim državama, Poljskoj i Rumuniji. Ovde treba uputiti opermu i ostvariti investicije u infrastrukturu koja će kasnije olakšati brže kretanje snaga NATO u slučaju potrebe- naglasio je američki kongresmen Majkl Tarner, predsednik Parlamentarne skupstine do istambulskog skupa. Novi predsednik Parlamentarne skupstine Italijan Paolo Ali apelovao je na jedinstvo pred sadašnjim bezbednosnim izazovima, a generalni sekretar NATO Jens Stoltemberg trazio od savezničkih država da ulože dodatne napore za dostizanje dogovorenog cilja o izdvajanju 2% bruto nacionalnog proizvoda za odbranu. Ako će Evropljani i Kanada ostvariti ovaj cilj, to bi značilo jos 100 miliardi dolara- objasnio je Stoltemberg
