Bezbednosni izazovi u zoni Crnog mora (03.06.2016)
Potvrda pristupanja Crne gore Severoatlanskoj alijansi početkom jula meseca mogla bi da stvori preduslove za balkansku stabilnost- ocenili su zvaničnici Severoatlanske alijanse na konferenciji o bezbednosti u Bukureštu. Trenutno NATO se suočava sa najsloženijim provokacijama i rizicima od prestanka hladnog rata i prvi put u istoriji prolazi kroz period obeležen ospasnim pretnjama na dva različita strateška pravca. Pomoćnik generalnog sekretara Severoatlanske alijanse Sorin Dukaru objašnjava:,, Glavna pretnja dolazi od strane Rusije, koja i dalje krši pravila medjunarodnog zakonodavstva. Pretnja postaje još ozbiljnija zbog nestabilnosti na Srednjem Istoku i u severnoj Africi, zone koje se nalaze veoma blizu granica NATO. Islamska država predstavlja drugu pretnju jer iz zone regrutuje sve veci broj boraca da bi formirala terorističke čelije i nabavila naoružanje za atentate u Evropi.“
Corina Cristea, 03.06.2016, 09:12
Kombinacija slabih i oslabljenih država, radikalne religije, regionalne tenzije i terorizam i ogromni talas izbeglica nalažu ozbiljan i složen pristup. Tačnije treba razumeti interakciju izmedju ovih“- dodao je Sorin Dukaru. Alijansa je preuzela obavezu da u naredne četiri godine za Balkan izdvoji 5,5 miliona evra kako bi ova zona postala tampon na granicama Severoatlanskle alijanse, nadajući se da se na ovaj način mogu ublažiti posledice dogadjaja na južnom i istočnom boku. Srbija, Makedonija i Bosna i Hercegovina već učestvuju u programima hitne pomoći civilima u slučaju potrebe, u neutralizacij hemijskog i nuklearnog oružija i uzvraćanju na informatičke pretnje, odnosno na sajber sektor ili vojne akcije. Severoatlanska alijansa raspolagaće većim brojem snaga u Poljskoj posle julskog samita-saopštio je nedavno generalni sekretar NATO Jens Stoltemberg u Varšavi. Skup Alijanse na visokom nivou održava se u krucijalnom trenutku kada su bezbednosni izazovi na istoku i jugu najozbiljniji u poslednjim decenijama-ocenio je zvaničnik NATO, koji smatra da će Samit u Varšavi biti referentna točka za zemlje članice koje treba da odluče o jačanju kapaciteta odbrane Alijanse i odvraćannju neprijatelja od namere. Jens Stoltemberg: ,,Postigli smo dogovor o poboljšanom prisustvu na istočnoj strani Alijanse. Biće to rotaciono multinacionalno prisustvo. Na stolu imamo jasne predloge od naših vojnih planera. Još se vode razgovori o tačnom broju i mestu prisustva snaga NATO, a odluku o ovome treba doneti na julskom samitu.“
Drugu odluku koju treba doneti na Varšavskom samitu je ulaganje dodatnih napora saveznika za projekciju stabilnosti van granica NATO, kaže Stoltemberg. Za ovo je potrebna podrška Alijanse partnerima- Ukrajini, Republici Moldaviji i Gruziji na istoku i Iraku, Jordanu i Tunisu na južnoj granici NATO. Kada je reč o antiraketnom štitu Alijanse u rumunskom naselju Deveselu, koji je naveo lidera Kremlja da kaže da ,,bi se Rumunija i Poljska mogle naći na dometu ruskih raketa zbog postavljanja antiraketnog štita na njihovim teritorijama “, Jens Stoltemberg je ponovio da štit ima isključivo defannzivni karakter i da nije uperen protiv Rusije: ,,Antiraketni sistem nije uperen protiv Rusije,, već protiv pretnji iz zemalja vaneroatlanske zone. Broj presretača je premali i ovi presretači se nalaze daleko na jugu ili preblizu ruske granice da bi mogli da obore ruske interkontinentalne rakete. Sistem nije usmeren ka Rusiji, ima odbrambeni karakter. Svaka eventualna akcija Rusije nemala bi nijedan razlog i bila bi neosnovana, jer Rusi dobro znaju da antiraketni sistem nije uperen protiv njih.“
U Bukureštu na konferenciji o bezbednosti, bivši rumunski ministar inostranih poslova Serdju Čelak iznijansirao je ruske deklaracije:,, Bilo je više deklaracija na koje treba gledati hladnokrvno. Zapravo one nisu upućene nama, vec izazvane postavljanjem instalacija Severoatlanske alijanse.
Na Samitu u Varšavi Rumunija će tražiti da se posveti posebna pažnja Crnom moru, koje je krucijalno za regionalnu i evroatlansku bezbednost.
