Evropska unija pred implozijom ? (22.04.2016)
23. juna Britanci treba da odluče na referendumu da li ostaju ili ne u Evropskoj uniji. Ideja o očuvanju Unije nije novijeg datuma. Od samog osnivanja Evropske unije Britanci su bili medju najvećim evroskepticima, posebno njihovi političari koji su imali ozbiljne rezerve prema evropskom projektu, kaže profesor Danijel Dajanu: ,,Ostrvska politika ostavila je snažan pečat i na geopolitičku poziciju Velike Britanije i ova se ispoljava i u poslednjim godinama. Britanci su vodili pregovore na njima svojstven način u vezi sa pristupanjem Uniji, uspeli su da dibiju beneficije i privilegije koje se retko vidjaju u ovakvim situacijama. Britanija plaća manje doprinose u odnosu na ukupni potencijal svoje privrede. Sa ove tačke ne treba da nas iznenadi stanje duha u Britaniji. Ne treba smetnuti s uma da je i pristupanje bilo teško predvidljiv ishod. Tabori su bili na oprečnim pozicijama i ovo stanje je trajalo dugo, a sada je ova borba primila druge obrise koji bi mogli da dovedu do Breksita, odnosno izlaska Britanije iz Evropske unije i to u vreme kada se u Evropi ispoljava odredjeno nepoverenje u evropske institucije, u kapacitet vlada da nastave evropski projekat. Živimo u veoma složenom vremenu.’’
Corina Cristea, 22.04.2016, 10:19
23. juna Britanci treba da odluče na referendumu da li ostaju ili ne u Evropskoj uniji. Ideja o očuvanju Unije nije novijeg datuma. Od samog osnivanja Evropske unije Britanci su bili medju najvećim evroskepticima, posebno njihovi političari koji su imali ozbiljne rezerve prema evropskom projektu, kaže profesor Danijel Dajanu: ,,Ostrvska politika ostavila je snažan pečat i na geopolitičku poziciju Velike Britanije i ova se ispoljava i u poslednjim godinama. Britanci su vodili pregovore na njima svojstven način u vezi sa pristupanjem Uniji, uspeli su da dibiju beneficije i privilegije koje se retko vidjaju u ovakvim situacijama. Britanija plaća manje doprinose u odnosu na ukupni potencijal svoje privrede. Sa ove tačke ne treba da nas iznenadi stanje duha u Britaniji. Ne treba smetnuti s uma da je i pristupanje bilo teško predvidljiv ishod. Tabori su bili na oprečnim pozicijama i ovo stanje je trajalo dugo, a sada je ova borba primila druge obrise koji bi mogli da dovedu do Breksita, odnosno izlaska Britanije iz Evropske unije i to u vreme kada se u Evropi ispoljava odredjeno nepoverenje u evropske institucije, u kapacitet vlada da nastave evropski projekat. Živimo u veoma složenom vremenu.’’
Prema rezultatima najnovijeg ispitivanja javnog mnjenja po nalogu dvenvika The Telegraph 53% britanskih ispitanika suprostavlja se izlasku iz Evropske unije, za 2% više nego uprethodnoj sondaži. Broj ispitanika koji se zalažu za izlazak iz Unije je smanjen za 3% i sada iznosi 41%. Sondaža je naprevljena dan nakon Izveštaja Ministarstva za finansije iz Londona u kojem se izmedju ostalog navodi da će u slučaju izlaska iz Unije svaka britanska porodica izgubiti 4500 funti godišnje, a privreda zabeležiti pad od skoro 6%., podatke koje opozicija odlučno odbacuje. U svakom slučaju situacija ostaje nesigurna i zabrinjavajuća za privredne kao i političke krugove i eventualni izlazak Britanije okvalifikovan je kao ,,opasan skok u neizvesnost’’. Danijel Dajanu objašnjava: ,,Radi se o veoma delikatnoj situaciji, jer Ujedinjeno Kraljevstvo Velike Britanije predstavlja najstariju demokratiju na kontinentu. Ako će reći NE ostanku, biće ovo veliki udarac zadat Evropskoj uniji, jer bi to značino glas nepoverenja. A to ne bi bilo baš najkorektnije. Polazeći od realne situacije, nepoverenje u evropske institucije moglo bi da se pretvori u boljku od koje se lako neće izlečiti Unija koja se suočava sa privrednom, migrantskom, izbegličkom krizom i tenzijama izmedju Severa i Juga i Istoka i Zapada. Evropi nije bila potrebna ova situacija. Velika Britanija treba da odigra suštinsku ulogu i dalje jer ima snažnu privredu, medju najačim ekonomijama Unije. I sa geopolitičke tačke Britaniji pripada sustinška uloga. Ima spoljnopolitičke i bezbednosne vektore i zajedno sa Francuskom kontrabalansira ekonomsku snagu Nemačke i ova ravnoteža na kontinetu je potrebna.’’
Danijel Dajanu smatra da bi evetualni izlazak Britanije izazvao glavobolje ne samo Evropskoj uniji već bi stvorio teške regionalne i globalne posledice: ,,Eventualni izlazak stimulisao bi struje razdvajanja i doneo veći kredibilitet ljudima koji osporavaju evropski projekat, zatim ubrzao funkcionisanje jedne varijabilne geometrije i komplikovao metabolizam Evropske unije, pa čak i funkcionisanje europrostora. Ne treba zaboraviti da London ostaje finansijski centar Evrope i jedan od glavnih finansijskih cenatara sveta, zajedno sa Nju Jorkom. Britanija bi mogla da izadje u vreme kada Evropa još nije uspela da uspostavi uspešnu kontrolu nad ozbiljnom migrantskom krizom, kada beleži blagi prosećni privredni rast i suočava se sa pribljižavanjem radikalnih grupa desne i leve orijentacije poznate kao evroskeptične.’’
Odluka Britanaca da izadju iz Unije mogla bi da izazove nove slične referendume u drugim državama- kažu analitičari, a to bi samo povećao opasnost od implozije. Našli bi smo se u logici ograničavanja štete, dodaje Danijel Dajanu, uz napomenu da Unija neće nestati, već će samo oslabiti u najnepogodnije vreme.