Severnokorejski izazov (15.01.20160)
Nuklearne preokupacije Severne Koreje sve više zabrinjavaju medjunarodnu zajednicu. Nedavno su vlasti ove države javile da su uspešno izvršile probu hidrogenskom bombom, najačim oružijem na svetu, vest koja je izazvala sa jedne strabne skepticizam i sa druge osudu. Stručnjaci za ovu oblast i juznokorejski vojni kadrovi na koje koje se poziva Vašington post, tvrde da dimenzija ekplozije ukazuje na atomsku, a ne hidrogensku detonaciju. Bez obzira da li se radi o hidrgenskoj ili atomskoj bombi, severnokorejska bomba zabrinjava smatra ekspert Zigfrid Heker u intervju objavljen u Biltenu nuklearnih naučnika.’’Problem nije u tome da li se radi o nuklearnoj ili hidrigenskoj bombi već o tome da severnokorejski režim ovom probom napreduje. Svakom novom probom Severnokorejci stiču sve veće iskustvo’’ kaze Heker, jedan od najpoznatijih eksperata za severnokorejski dosije. U Bukureštu u intervju za Radio Rumunija bivši direktor Instituta za istraživanje i hemijsku, biološku,radiološku i nuklarnu odbranu Vasile Šomogin objašnjava: ’’Hidrogenska bomba spada u nuklearna oružija.Postoje dve vrste: a bomba odnosno bomba sa fuzijom koja se praktično bazira na cepanje nuklearnog uranijskog ili plutonijskog jezgra i termonuklernih bombi ili hidrogenskih koje su fuzijske prirode. Razlikuju se po mehnizmu proivodnje energije kao i po količina energije. U slučaju hidrogenske bombe ova energija je 1000 puta veća nego kod klasične nuklerne bombe.’’
Corina Cristea, 15.01.2016, 13:05
Nuklearne preokupacije Severne Koreje sve više zabrinjavaju medjunarodnu zajednicu. Nedavno su vlasti ove države javile da su uspešno izvršile probu hidrogenskom bombom, najačim oružijem na svetu, vest koja je izazvala sa jedne strabne skepticizam i sa druge osudu. Stručnjaci za ovu oblast i juznokorejski vojni kadrovi na koje koje se poziva Vašington post, tvrde da dimenzija ekplozije ukazuje na atomsku, a ne hidrogensku detonaciju. Bez obzira da li se radi o hidrgenskoj ili atomskoj bombi, severnokorejska bomba zabrinjava smatra ekspert Zigfrid Heker u intervju objavljen u Biltenu nuklearnih naučnika.’’Problem nije u tome da li se radi o nuklearnoj ili hidrigenskoj bombi već o tome da severnokorejski režim ovom probom napreduje. Svakom novom probom Severnokorejci stiču sve veće iskustvo’’ kaze Heker, jedan od najpoznatijih eksperata za severnokorejski dosije. U Bukureštu u intervju za Radio Rumunija bivši direktor Instituta za istraživanje i hemijsku, biološku,radiološku i nuklarnu odbranu Vasile Šomogin objašnjava: ’’Hidrogenska bomba spada u nuklearna oružija.Postoje dve vrste: a bomba odnosno bomba sa fuzijom koja se praktično bazira na cepanje nuklearnog uranijskog ili plutonijskog jezgra i termonuklernih bombi ili hidrogenskih koje su fuzijske prirode. Razlikuju se po mehnizmu proivodnje energije kao i po količina energije. U slučaju hidrogenske bombe ova energija je 1000 puta veća nego kod klasične nuklerne bombe.’’
Centar za geološki nadzor SAD i Kineski Nacionalni centar za zemljotrese u momentu eksplozije izmerili su potres magnitude 5,1 po Rihterovoj skali. ’’Izgleda da su izvršili nuklearni test, li nisu uspeli da dostignu drugu etapu hidrogenske bombe’’ smatra ekspert za nuklearnu politiku Krispin Rover iz Australije. Medju skeptike spada i Brus Benet anlitičar Rand korporejšna ( Rand Corporationa): ’’Ako bi bila izvršena hidrogenska proba, magnitude potresa bila bi od najmanje 7 stepeni’’ Po oceni Beneta snaga eksplozije od 10-15 kilotona bila je ravna bombi koja je bačena na Hirošimu 1945. godine. Prve dve probe Severna Koreja je izvršila 2006 i 2009. godine i to plutonijskim bombama, trecu 2013. sa uranijumom ali piroda bombe jos nije potvrdjena. Da li se u ovom četrvtom slučaju radi o propagandi? Čujmo odgovor Vasilija Šomogina:’’ u slučaju Severne Koreje propaganda je jedan od glavnih sredstava. Nije isključena mogucnost da se radi o običnom nuklearnom iskustvu ili neuspelom termonuklearnom pokušaju. Sama činjenica da Severna Koreja raspolaže nukleranim bombama sa fuzijomje predstavlja veliku opasnost. Koliko je meni poznato Severna Koreja raspolaže nosećim raketama koje lako mogu da pogode Južnu Koreju ili Japan. Nije mi poznat domet ovih tranpsortnih raketa.’’
Novinske agencije beleže da Pjongjang razvija program nuklearnog oružija uprkos siromaštvu i medjunarodnim sankcijama sa kojima se suočava. Južnokorejske vlade nuklearne izdatke severnog suseda procenjuju na 1,1 miliardu do 3,2 miliarde dolara, ali se tacno ne mogu proceniti zbog tajnosti programa. Glavne nuklearne države medju koje i tradicionalni partner Pjongjanga Kina, osudile su severnokorjesku nuklearnu probu i zatražile da postuje obavezu o denuklarizaciji.’’. Rusija je osudila kršenje medjunarodnog prava, a SAD obećale ’’adekvatan odgovor na izazove Pjongjanga’’ Sa svoje strane Izrael je osudio nuklearni test i izrazio strepnju da bi mogao da postane presedan za Iran. U Bukureštu Ministarstvo inostranih poslova ocenilo je da je Severna Koreja nuklearnm probom prekršila rezolucije Saveta bezbednosti Ujedinjenih nacija i da predstavlja izazov miru i bezbednosti regiona.