Sukob sa nesagledivim posledicama (18.12.2015)

Efekte koji svet oseća zbog rata u Siriji znače mnogo više nego izbeglička kriza ili veliki broj žrtava u ovoj zemlji. Znače u istoj meri da Islamska država preti celom svetu, vrši atentate u scrcu Evrope tako da je potrebno da se usvoje nova pravila funkcionisanja Evropske unije. Problemi na granicama Evropske unije su u najvećoj meri posledica dramatične situacije u Siriji, državi koja se već više od četiri godine suočava sa gradjanskim ratom i u kojoj je teroristička grupa Islamska država ojačala položaje. ,,Džihadisti koriste žene i decu kao žive štitove, mi ih napadamo snažnije nego ikada ranije u Iraku i Siriji, ali progresi treba da budu brži’’-izjavio je nedavno američki predsednik Barak Obama. Prema američkom trezoru u samo nekoliko godina Islamska država je postala najbogatija teroristička grupa u istoriji, svercuje antikvitetima, trguje belim robljem i traži odštetu od stotina hiljada ili miliona dolara za oslobadjanje talaca. Velike iznose stiče i od donacija uticajnih ljudi iz arapskog sveta. Najveće finansijske fondove, koji se procenjuju na 40 miliona dolara mesečno, zaradjuje Islamska država ili daeš, arapski akronim koji je zabranjen na teritoriji pod okupacijom terorista, od prodaje nafte na crnom tržištu. Nedugo posle atentata u Parizu, predsednik Francuske Fransoa Oland nije slučajno upotrebio ovu varijantu kako bi osudio akcije terorista. Na arapskom reč — wahala može značiti državu u modernom smislu reći, ali i vezu sa srednjovekovnim kalifatima i eksperti tvrde da je Isis namerno iskoristio ovu reč da bi stvorio zabunu i ohrabrio pristalice da gledaju na Islamsku državu u Iraku kao na protokalifat. Teroristička organizacija stvorila je pravu mrežu pristalica u Evropi i SAD koristeći internet, društvene mreže i moderna sredstva komuniciranja. Vojnopolitički komentator Klaudiju Dedjeratu objašnjava: Ne radi se samo o mreži podrške, već o ’’aktivnim čelijama, obučenim ljudima posebno u Siriji koji izradjuju planove napada. Zbog toga ne postoji razlika izmedju terorističkog profila Srednjei istoka i teroristickog profila Evrope. Po meni u slučaju grupe Daeš treba govoriti o sličnom profilu i u Evropi i na Srednjem istoku. Govorimo o protodržavi, sa institucijama koje postupaju po odredjenim procedurama zbog toga ne treba smatrati Daeš samo terorističkom grupom već i državom sa specijalizovanim mrežama. Ne radi se o jednostavnim čelijama koje deluju po autonomnim planovima.’’

Corina Cristea, 21.12.2015, 09:24

Da li u Evropskoj uniji imamo države koje su manje ili više izložene? Čujmo odgovor Klaudija Dedjeratua:’’ U ovom trenutku ako vodimo računa o statističkim podacima i modelu, ma koliko bi ovas bio sofisticiran, interkonksija je toliko snažna da smatram da postoji jedna zajednička zona rizika i pretnji kao i druga zona koja razlikuje države jedna od druge. Nezahvalno je praviti jerarhiju mogućih ciljeva i stepena izloženosti. Izloženost je velika jer je sloboda kretanja u zoni Evropske unije mnogo veća i u ovoj sitauciji je statistički pribljižna.’’

Ove nedelje Evropska komisija je predložila osnivanje jedne agencije nadležne za obalsku strazu i nadzor spoljnih granica Unije. Agencija će se bazirati na resursima Fronteksa i zemalja članica, nabaviće sopstvenu opremu i ima mogučnost da na spoljnim mgranicama, u slučaju potrebe, mobiliše snage za brzu reakciju najkasnije u roku od tri dana. Odluka je doneta nakon što je migrantska kriza u prvi plan izbacila slabosti mehanizama upravljanja spoljnim granicama Evropske unije. Prvi podpredsednik Evropske komisije Frans Timermans je objasnio: ’’Princip na koji se zasniva naš predlog ima za cilj garantovanje slobode kretanja na prostoru bez unutrašnjih graničnih kontrola. Zbog toga treba zajedno sa državama članicama sa povečanom pažnjom upravljati spoljnim granicama unije.’’

Složenost problema naložila je reakcije i iz muslimanskog sveta. Saudijska Arabija je saopštila da je osnovala vojnu alijansu od 34 države, večinom muslimanske, za borbu protiv terorizma. Alijansa će koordinisati svoje napore u borbi protiv ekstremističkih grupa u Iraku, Siriji, Egiptu i Avganistanu. ’’Ova odluka je posledica opreza koji islamskki svet ispoljava u borbi protiv ove bolesti, islamskog ekstremizma koji je pogodio islamski svet i medjunarodnu zajednicu. Kordinacioni centar operacija otvriće se u Rijadu, precizirao je saudijski ministar odbrane Mohamed bin Salman.