Pesimističke prognoze o rastu svetske ekonomije (11.12.2015)

U novembru Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pogoršala je prognoze o rastu svetske privrede po drugi put u poslednja tri meseca. Odluka je u tesnoj vezi sa sporijim rastom država sa privredama u usponu koji negativno utiče na Nemačku i Japan. Prema prognozi, svetska privreda zabeležice ove godine rast od 2,9%, za 0,1% manji od septembarskih prognoza. Sledeće godine rast se procenjuje na 3,3%, za 0,3% manji nego što je ranije predvidjeno. Svetska trgovina postigla bi rast od samo 2% u 2015. godini, za 1,4% manji od predvidjanja. Glavni ekonomista Oraganizacije za ekonomskiu saradnju i razvoj Ketrin Man je upozorila: ’’Ovi podaci zabrinjavaju. Jer jedna solidna trgovina i ekonomski rast idu rame uz rame.’’

Corina Cristea, 11.12.2015, 12:19

U novembru Organizacija za ekonomsku saradnju i razvoj (OECD) pogoršala je prognoze o rastu svetske privrede po drugi put u poslednja tri meseca. Odluka je u tesnoj vezi sa sporijim rastom država sa privredama u usponu koji negativno utiče na Nemačku i Japan. Prema prognozi, svetska privreda zabeležice ove godine rast od 2,9%, za 0,1% manji od septembarskih prognoza. Sledeće godine rast se procenjuje na 3,3%, za 0,3% manji nego što je ranije predvidjeno. Svetska trgovina postigla bi rast od samo 2% u 2015. godini, za 1,4% manji od predvidjanja. Glavni ekonomista Oraganizacije za ekonomskiu saradnju i razvoj Ketrin Man je upozorila: ’’Ovi podaci zabrinjavaju. Jer jedna solidna trgovina i ekonomski rast idu rame uz rame.’’

Migrantska kriza u Evropi mogla bi sa druge strane da podstakne ekonomski rast zbog većih državnih troškova. Priliv migranata mogao bi da dorinese povećanju bruto društvenog proizvoda za 0,1-0,2 % u 2016. i 2017. godini, ocenjuje OECD. Ako će se priliv migranata brzo integrisati u evropsko društvo, zemlje koje ce primiti izbeglice imaće beneficije — dodaje se u izveštaju OECD-a. Evropska komisija očekuje da će oko trimiliona izbeglica stići u Evropu do kraja 2017. godine.

Kada je reč o privredi Rumunije, jesenja prognoza Evropske komisije predvidja privredni rast u naredne dve godine. Kako javlja naš izveštač iz Brisela Cerasela Radulesku prema prognozama Evropske komisije budžetski deficit Rumunije iznosiće ove godine 1,5%: ’’Evropska komisija procenjuje da će privreda Rumunije zabeležiti privredni rast od najvise 4,1% sledeće godine i to pre svega zbog povečane potrošnje kao posledice poreske rasterečenosti. Podpredsednik Evropske komisije Valdis Dombrovski kaže da ove prognoze ukazuju na poboljšanje konomskih rezultata naše zemlje. Ovakvi rezulati se ne bi mogli postizati bez odlučnih akcija na planu ostvarenja reforme javnih finansija. Ali nastavljanje strukturnih reformi ostaje i dalje veoma važan zadatak, kao i obezbedjivanje održivosti javnih finansija i ekonomskog rasta na kratki i srednji rok. Evropska komisija procenjuje da će se i stopa inflacije u Rumuniji smanjiti u naredne godine.’’

U Bukureštu Narodna banka Rumunije korigovala je ponovo nadole prognoze o stopi inflacije u 2015 i 2016. godini. Na kraju tekuće godine prognozira negativnu stopu inflacije od 0,7% i od 1,1% na kraju 2016. godine. Guverner Narodne banke Mugur Isaresku kaže da u trećem tromesećju tekuće godine indeks potrošačkih cena je sporiji od prognoza, pre svega zbog tri faktora: ”Glavni faktor koji je doprineo smanjenju inflacije ispod nule bilo je smanjnje pdv-a na hranu, bezalkoholna pica i ugostiteljske usluge. Doprinos manjoj stopi inflacije dalo je naglo opadanje cene goriva na medjunarodnom planu, kao i niski nivo prognozirane inflacije .

Prema oceni guvernera inflacija će ostati u negativnoj zoni do kraja sledeće godine i vratiće se na ciljnu inflaciju Narodne banke od 1,5. I 3,5% tek u 2017. godini. Mugur Isaresku je precizirao da bi na evoluciju inflacije mogla da utiče neizvesnost koja vlada na spoljnom i unutrašnjem planu. U ovom kontekstu, osobe koje su uzele jeftine kredite u domaćoj valuti ne treba da se plaše šokova na ovom segmentu u bliskoj budućnosti, jer Narodna banka, raspolozivim instrumentima, može osigurati relativnu stabilnost cena, kursa i kamata. Guverner je doadao da su na eksploziju deviznog kredita uticali i drugi razlozi ne samo ubedjenje Rumuna da će zemlja pristupiti evrozoni u 2015. godini: ’’Na eksploziju deviznog kredita uticali su i nasi neambiciozni ciljevi, ali motor deviznog kredita bile su visoke kamate, mi smo prodali velike banke stranim bankama koje su dosle sa mnogim dobrim elmentima: sa kapitalom , efikasnim upravljanjem, kredibilitetom ali i deviznim kreditom i mnogi nisu mislili da će ovaj biti tako štetan.’’

Želja za boljim životom navela je Rumune da misle da će u Rumuniji kao članici Evropske unije živeti kao u zemlje koje su davno postale članice, a to se na kraju dokazalo velikom luzijom, dodao je guverener Mugur Isaresku.