Republika Moldavija i Evropa ( 06.03.2015)
Politički slabašna i geopolitički konfuzna- ovim rečima je velika večina moldavskih analitičara okvalifikovala novu vladu Republike Moldavije. Manjinska vlada predvodjena mladim biznismenom Kirilom Gaburičem zavisi od podrške proruskih komunista, što samo povečava neizvesnost oko evropske budućnosti Kišinjeva. Inauguracija vlade došla je skoro tri meseca posle zakonodavnih izbora, na kojima se izborno telo Moldavije opredelilo za zapadni put. Posle izbora scenario kontinuiteta izgledao je neizbežan. Tri stranke vladajuće koalicije prozapadne orijentacije Liberal-demokratska, Demokratska i Liberalna osvojile su 55 od ukupno 101. mandata. Izgledalo je da Alijansa za evropsku integraciju, koja je došla 2009. godine na vlast posle osam godina vladanja proruskih komunista koji su se isticali zloupotrebana, korupcijom i antidemokratskim ispadima, bila osudjena da nastavi u istoj formuli. Pored toga premijer i bivši šef diplomatije, član Liberalno-demokratske partije Jurije Leanka, ciji je mandat bio tesno povezan potpisivanjem sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, imao je najveće šanse da preuzme ulogu predsednika vlade. Ali liberali, najodlučniji promoteri orijentacije ka Zapadu nisu mogli da olako predju preko idiosinkrazija koje su delili partnere. Novi vlada Jurija Leanke nije izglasana u Parlamentu Moldavije, a za inauguraciju novog kabineta Gaburiča bila je neophodna podrška komunista. U susednoj Rumuniji, najdosledniji i najnergičniji zagovornik evropskih težnji Moldavije, novi predsednik Klaus Johanis nije krio razočarenje zbog nove formule ali i želju da vlada Gaburiča ne odustane od proevropskog opredeljenja: Ja se nadam da će nova vlada na čelu sa mladim premijerom i preduzetnikom nastaviti evropskim putem. Smatram da svaka odgovorna vlada shvata da treba da uvaži evropsko opredeljenje večine birača.
Corina Cristea, 06.03.2015, 12:12
Politički slabašna i geopolitički konfuzna- ovim rečima je velika večina moldavskih analitičara okvalifikovala novu vladu Republike Moldavije. Manjinska vlada predvodjena mladim biznismenom Kirilom Gaburičem zavisi od podrške proruskih komunista, što samo povečava neizvesnost oko evropske budućnosti Kišinjeva. Inauguracija vlade došla je skoro tri meseca posle zakonodavnih izbora, na kojima se izborno telo Moldavije opredelilo za zapadni put. Posle izbora scenario kontinuiteta izgledao je neizbežan. Tri stranke vladajuće koalicije prozapadne orijentacije Liberal-demokratska, Demokratska i Liberalna osvojile su 55 od ukupno 101. mandata. Izgledalo je da Alijansa za evropsku integraciju, koja je došla 2009. godine na vlast posle osam godina vladanja proruskih komunista koji su se isticali zloupotrebana, korupcijom i antidemokratskim ispadima, bila osudjena da nastavi u istoj formuli. Pored toga premijer i bivši šef diplomatije, član Liberalno-demokratske partije Jurije Leanka, ciji je mandat bio tesno povezan potpisivanjem sporazuma o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, imao je najveće šanse da preuzme ulogu predsednika vlade. Ali liberali, najodlučniji promoteri orijentacije ka Zapadu nisu mogli da olako predju preko idiosinkrazija koje su delili partnere. Novi vlada Jurija Leanke nije izglasana u Parlamentu Moldavije, a za inauguraciju novog kabineta Gaburiča bila je neophodna podrška komunista. U susednoj Rumuniji, najdosledniji i najnergičniji zagovornik evropskih težnji Moldavije, novi predsednik Klaus Johanis nije krio razočarenje zbog nove formule ali i želju da vlada Gaburiča ne odustane od proevropskog opredeljenja: Ja se nadam da će nova vlada na čelu sa mladim premijerom i preduzetnikom nastaviti evropskim putem. Smatram da svaka odgovorna vlada shvata da treba da uvaži evropsko opredeljenje večine birača.
Prve reakcije vlade i ministarstva inostranih poslova u Bukureštu bile su u odredjenoj meri kontradiktorne. Premijer Ponta je pozdravio imenovanje svog novog kolege u Kišinjevu. Sa primetnim oprezom, diplomatia u Bukureštu na čelu sa Bogdanom Aureskuom izdala je šturo saopstenje da je upoznata sa inauguracijom nove vlade. Analitičar Robert Švarc, šef rumunske sekcije Dojče velea nije krio ni nezadovoljstvo ni epitete. U intervju za Radio Rumunija on je izmedju ostalog rekao: Ono što se sada dešava u Kišinjevu nije ništa drugo do tipične farse na političkoj sceni Moldavije, jer je izborno telo 30. novembra na parlamentarnim izborima izrazilo svoje opredeljenje. Glasalo je za proevropske partije, a sada je Parlament inaugurisao novu vladu uz glasove komunista. Gradjansko društvo odbacije novu formulu i čini mi se simptomatičnom i veoma uzdržana reakcija Evropske unije. Intereantno je to da je premijer Rumunije Viktor Ponta pozdravio inauguraciju nove vlade i premijera Gaburiča. Ministarstvo inostranih poslova u Bukureštu bilo je mnogo uzdržanije. Ministar Auresku zna mnogo bolje od premijera o čemu se radi i neće brzopleto da pozdravi tamošnje evolucije, jer možemo očekivati sada preokret ka Moskvi. Drugim rečima Kišinjev ostaje siva zona sa zaledjenim sukobom u Pridnjestrovlju, posle inauguracije udaljava se jedino moguće rešenje za Moldaviju-evropeizacija države.
Kasnije je i premijer Ponta izjavio da ga situacija u Moldaviji ne može obradovati jer manjinska vlada zavisi od glasova komunista i podsetio da je prošle godine odlično saradjivao sa vladom Jurija Leanke. Iako ne deli optimizam svog predhodnika, premijer Gaburič je upozorio da je siromašna, loše rukovodjena i minirana politikantsvom i korupcijom ova država još daleko od evropskih standarda:Nema smisla govoriti o evropskoj integraciji zemlje koju već više godina potresaju skandali i netransparntne privatizacije. Cela ova govorancija o evropskoj perspektivi je jalova demagogija.
Istina je da je Brisel bio prva inostrana destinacija premijera Gaburiča. Posle susreta sa predsednikom vlade Moldavije, visoka predstavnica Evropske unije za spoljne poslove i politiku bezbednosti Frederika Mogerini ocenila je da je inauguracija nove vlade u Kišinjevu znak da će Moldavija poštovati evropske principe. Imamo poverenje da će vlada u Kišinjevu uložiti dodatne napore za realizaciju ključnih reformi, posebno u oblastima pravosudja i finansija i pojačati borbu protiv korupcije u interesu svih njenih gradjana – dodala je Mogerini.