Spoljnopolitički prioriteti Rumunije (22.01.2014)

Bez obzira na uzburkanost političkog zivota, spoljnopolitički ciljevi Rumunije ostaju konstantni. Nepokolebljiva orijentacija Rumunije prema zapadu odlučena izmedju 1996 i 2000. godine kada je na celu države bio demohriščanin Emil Konstantinesku a kasnije nastavljena bez skretanja. Zemlja je ušla u Nato u 2004. godini kada je predsednik države bio Jon Ilijesku i u 2007. godini u Evropsku uniju kada je šef države bio Trajan Basesku. Novi predsednik Rumunije Klaus Johanis boravio je u prvoj zvaničnoj poseti u ovom svojstvu u Briselu, gde se sastao sa predsednicima Evropske komisije Žan Klod Junkerom i Evropskog saveta Donaldom Tuskom, kao i sa generalnim sekretarom NATO Jensom Stoltenbergom. On je potvrdio da spoljnopoliticki ciljevi svog mandata ostaju nepromenjeni: ’’Rumunija je već 8 godina članica Evropske unije i naše institucije su ojačane u velikoj meri i naš doprinos evropskom projektu treba da bude u istoj meri. Prioritet predsedničkog mandata je produbljavanje evropske integracije. Razgovaračemo šta treba da uradimo za ovo produbljavanje kao i za bolju ulogu članice NATO.’’

România Internațional, 23.01.2015, 14:14

Diplomata po karijeri i od nedavno šef rumunske diplomatije u vladi kojom dominiraju socijal-demokrati, Bogdan Auresku je insitirao na principu kontinuiteta: ’’Spoljna politika Rumunije ima svoje konstante, ima ciljeve od nacionalnog konsenzusa i ne verujem da se može postaviti pitanje izmena glavnih smernica: članstvu u Evropsku uniju i NATO. Prošle godine navršilo se 8 godina od kada smo punopravni član Severoatlanske alijanse. Strateško partnerstvo sa SAD, Strateško partnerstvo za evropsku integraciju sa Republikom Moldavijom su konstante rumunske spoljnopolitike i raduje me činjenica da postoji nacionalni konsenzus svih politickih stranaka oko nastavljanja ovih ciljeva.’’

U intervju za našu radio stanicu posle atentata u Parizu, Auresku je potvrdio pripadnost Bukurešta medejunarodnoj antiterorističkoj koaliciji kojoj se Rumunija pridružila odmah posle terorističkih napada u SAD 11. septembra 2001. godine: ’’Izvanrednu solidarnost evropskih država i ne samo evropskih već i rumunskog društva pokazala je da je suzbijanje terorizma od izuzetne važnosti. Mi smo odmah osudili ove tragične dogadjaje jer sa naše tačke nijedan teroristički čin se ne može opravdati. Naročito kada su terorističke akcije usmerene na slobodu izražavanja. Po mojoj oceni jedna od posledica ovakve situacije je potreba jačanja medjunarodne saradnje u borbi protiv teroriyma.’’

Rumunija medjutim odbacuje ideju da se u pojačane mere bezbednosti mogu ugraditi neke restrikcije slobode kretanja evropskih državljana na prostoru Unije. Bogdan Auresku objašnjava: ’’Sloboda kretanja je izboreno pravo, fundamentalna sloboda i o ovome treba voditi računa. Sa druge strane Rumunija je spremna da učestvuje u ovim naporima, iako nije član Šengenskog prostora, jer se zapravo naša zemlja ponasa kao država Šengena.’’

Rumunija kao istočna granica NATO i Evropske unije zainteresovana je za sudbinu Republike Moldavije. Bukurest sa rastućom zabrinutošcču gleda na rusku agresiju na Ukrajinu. Za šefa rumunske diplomatije, ovo je glavni dogadjaj na medjunarodnoj političkoj sceni. Nelegalna aneksija Krima i kršenje elementarnih principa medjunarodnog prava i naknadno destabilizacija istoka Ukrajine najišle su na odlučnu osudu rumunske diplomatije. Bukurešt se svakom prilikom zalagao za teritorijalni inmtegritet i suverenitet Ukrajine, najvećeg rumunskog suseda. Ovde živi brojna rumunska zajednica tako da je preokupacija Bukurešta tim veća. Pored podrške prozapadnoj administraciji Ukrajine, uvodjenje zapadnih sankcija Rusiji jedna je od poluga kojom Zapad pokušava da ubrza pronalaženje izlaska iz krize. ’’Rumunija je bila nepokolebljiv zagovornik režima sankcija i smatra da sankcije počinju da deluju. Radi se o sankcijama zbog nelegalne okupacije Krima, sa jedne strane, i sankcijama zbog situacije na istoku Ukrajine, sa druge strane.’’- izjavio je šef rumunske diplomatije Bogdan Auresku.