Kako glasati? ( 12.12.2014)
Nepregledni redovi ispred rumunskih birališta u inostranstvu bile su udarne scene svih rumunskih televizijskihs stanica na početku novembra. Uprkos upozorenjima dijaspore situacija se ponovila i dve nedelje kasnije u drugom krugu predsedničkih izbora. Rumunski zvaničnici zaduženi za organizovanje izbora preduzeli su mere za bolje odvijanje izbornog procesa, mere koje su se na kraju dokazale nedovoljnim. Dva ministra inostranih poslova podnela su ostavke, a socijal-demokratski premijer Viktor Ponta, po njegovoj izjavi, platio političku cenu porazom na izborima. Stvari se medjutim na ovome nisu završile. 18 novembra Generalno tužilaštvo počelo je krivično gonjenje zbog osnovane sumnje da je počinjeno krivično delo zloupotrebe službenog položaja i nepoštovanja glasačkog prava Rumuna iz inostranstva koji nisu mogli da glasaju. Kasnije ovaj predmet je preuzela Nacionalna antikorupcijska direkcija, jer postoji sumnja da ovaj slučaj spada pod Zakon o sprečavanju i sankcionisanju korupcije. Prema Krivičnom zakonu, sprečavanje prava na slobodno glasanje ili izbor kažnjava se zatvorom od 6 meseci do 3 godine zatvora. Postavlja se pitanje da li se moglo otvoriti više biračkih mesta u inostranstvu i da li postoji zakonski okvir za povećanje broja birališta izmedju dva izborna kruga? Pored pravne prirode, konstatovane disfunkcije su na videlo dana ponovo izbacije mane izbornog sistemema. Radu Karp, profesor na Fakultetu političkih nauka Univerziteta u Bukureštu objašnjava: ’’Imali smo dva nacrta Zakona o dopisnom glasanju. Demokratsko-liberalna partija pokrenula je prvi nacrt 2011. godine, nacrt je usvojen u Senatu i kasnije upučen Poslaničkom domu gde je čamio u fici skoro dve godine. Sadašnja vlada Socijal-demokratske partije odbila je nacrt u martu 2013. godine. Drugi nacrt pokrenula su četvorica poslanika. Ovaj predlog zakona odbijen je u Senatu 25. februara 2014. godine.’’
Corina Cristea, 13.12.2014, 15:57
Drugi nacrt koji bi omogučio dopisno glasanje Rumuna sa privremenim boravkom u inostranstvu poslanici su odbili ove nedelje.
Analiza svih aspekata i posledica, ali i garancije da se dopisno glasanje može zloupotrebiti nije napravljena, tako da se zakon nije mogao doneti –obašnjava evropski parlamentarac Viktor Boštinaru. On je dodao da mnoge članice Evropske unije nisu prihvatile dopisno glasanje. Postoje medjutim neki modeli na nivou Unije koje naša zemlja treba da analizira da bi odlučila kako treba da postupi:’’ Jedna formula je obavezno glasanje za sve državljane. Brojna grčka dijaspora treba da dodje u Grčku da glasa jer samo tako može da glasa. Možda je zakon previše restriktivan. Drugo rešenje su spiskovi na kojima su registrovani rezidenti jedne države na teritoriji drugih država. Ovi moraju šest nedelja pre glasanja da se prijave diplomatskom predstavništvu Rumunije ako žele da glasaju, da prijave mesto boravka i mesto na kome žele da glasaju .’’
Posle ove prijave oni mogu slobodno da glasaju. Treća formula je elektronsko glasanje, dodaje evropski parlamentarac: ’’Elektronsko glasanje je lako i jeftino rešenje, ali treba da se bazira na dogovoru svih političkih aktera i da se svi slože sa tehničkim rešenjima koje sprečavaju zloupotrebe. Postoji ovo dopisno glasanje koje se koristi u Italiji, ali sve političke stranke su pre toga imale ozbiljne rasprave i došle do zaključka da na odredjen način politički akteri ovu formulu ne mogu osporavati.’’
Rumunija treba bez odlaganja da pronadje najbolje rešenje, jer u suprotnom — dodaje Viktor Boštinaru – organizovati birališta za 3 miliona Rumuna u inostranstvu je praktično nemoguće.
( Mirča Mihaj)
