Posle Krima dolazi Pridnjestrovlje? (07.11.2014)
Ruska aneksije Krimskog poluostrva uliva strah da se teritorijalni apetit Rusije na ovoj aneksiji nece zaustaviti. Proruska separatistička zona Pridnjestrovlje, na istoku Republike Moldavije koja se izmakla kontroli Kišinjeva pre više od dve decenije, mogla bi, po oceni analitičara, da bude sledeća na meti Vladimira Putina. Medjutiom ne slazu se svi analitičari sa ovom ocenom, jer ni sličnosti izmedju dva žarišta sukoba nisu identična. Pridnjestrovolje je praktično enklava izmedju bivših sovjetskih republika Moldavije i Ukrajine i nije neposredni sused Rusije. Izmedju Krima i ruskih teritorija postoji samo moreuz Kerč, dok se Pridnjestrovlje nalazi nekoliko stotina kilometara od Rusije. 40 % stanovnika Pridnjestrovlja su rumunofoni, koji predstavljaju najbrojniju zajednicu, a 60% čine Ukrajinci i Rusi. Posle oružanog sukoba 1992. godine izmedju tek osnovane nacionalne vojske Moldavije, države koja je proglasila nezavisnost godinu dana ranije, i separatista uz Moskva je vojno finansijski i energetski pomogla Pridnjestrovlju. Na Samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu 1999. godine Rusija tadašnjeg predsednika Borisa Jelcina obečala je da će povući vojne snage i arsenal iz istočne Moldavije. Ove jeseni na generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u Nju Jorku šefica moldavske diplomatije Natalija German morala je ponovo da traži odlazak ruskih snaga. Prema procenama eksperata u poslednje dve decenije Rusija je u Pridnjestrovlju potrošila oko 10 miliardi dolara upučujući humanitarnu pomoć, prirodni gas i druge vrste pomoći. Privredni ekspert Petrišor Peju izjavio je našem reporteru: ’’Ako se za Pridnjestrovlje, koje ima 500 000 stanovnika, trošilo topliko, za Krim će se verovatno trošiti pet puta više, odnosno oko 50 miliardi.’’ Za Rusiju je bilo jeftinije da aneksira Krim nego da postupa kao sa Pridnjestrovljem. Ali i u ovom slucaju cena će biti paprena. Plate budžetskih radnika I penzionera na Krimu treba doneti na nivou plata i penzija u Rusiji, što znači da se moraju povečati tri puta. Ogromne svote novca koje treba uputiti u nedavnoaneksiranu teritoriju povečaće budžetski deficit Rusije. Tu su i američke i evropske sankcije. Ambasador Joan Dunka, veteran rumunske diplomatije i član Upravnog odbora Crnomorske univerzitetske fondacije sumnja u efikasnost ovih sankcija i izjavljuje da je Dosjije Pridnjestrovlje klasiran; ’’Ne veruje da će Rusija ići dalje od aneksije Krima. Aneksija Pridnjestrovlja je totalno neinteresantna jer ona vec pripada Rusiji. Jasno je da više ne pripada Moldaviji i isto tako — iako želimo da podržimo teritorijalni integritet Moldavije-da Podnjestrovlje predstavlja prepreku na evropskom putu Moldavije. Sankcije sa kojima pretimo Rusiji ne znam kakvu će efikasnost imati sudeći po izdržljivosti Rusije .’’
Bogdan Matei, 07.11.2014, 10:27
Ruska aneksije Krimskog poluostrva uliva strah da se teritorijalni apetit Rusije na ovoj aneksiji nece zaustaviti. Proruska separatistička zona Pridnjestrovlje, na istoku Republike Moldavije koja se izmakla kontroli Kišinjeva pre više od dve decenije, mogla bi, po oceni analitičara, da bude sledeća na meti Vladimira Putina. Medjutiom ne slazu se svi analitičari sa ovom ocenom, jer ni sličnosti izmedju dva žarišta sukoba nisu identična. Pridnjestrovolje je praktično enklava izmedju bivših sovjetskih republika Moldavije i Ukrajine i nije neposredni sused Rusije. Izmedju Krima i ruskih teritorija postoji samo moreuz Kerč, dok se Pridnjestrovlje nalazi nekoliko stotina kilometara od Rusije. 40 % stanovnika Pridnjestrovlja su rumunofoni, koji predstavljaju najbrojniju zajednicu, a 60% čine Ukrajinci i Rusi. Posle oružanog sukoba 1992. godine izmedju tek osnovane nacionalne vojske Moldavije, države koja je proglasila nezavisnost godinu dana ranije, i separatista uz Moskva je vojno finansijski i energetski pomogla Pridnjestrovlju. Na Samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu 1999. godine Rusija tadašnjeg predsednika Borisa Jelcina obečala je da će povući vojne snage i arsenal iz istočne Moldavije. Ove jeseni na generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u Nju Jorku šefica moldavske diplomatije Natalija German morala je ponovo da traži odlazak ruskih snaga. Prema procenama eksperata u poslednje dve decenije Rusija je u Pridnjestrovlju potrošila oko 10 miliardi dolara upučujući humanitarnu pomoć, prirodni gas i druge vrste pomoći. Privredni ekspert Petrišor Peju izjavio je našem reporteru: ’’Ako se za Pridnjestrovlje, koje ima 500 000 stanovnika, trošilo topliko, za Krim će se verovatno trošiti pet puta više, odnosno oko 50 miliardi.’’ Za Rusiju je bilo jeftinije da aneksira Krim nego da postupa kao sa Pridnjestrovljem. Ali i u ovom slucaju cena će biti paprena. Plate budžetskih radnika I penzionera na Krimu treba doneti na nivou plata i penzija u Rusiji, što znači da se moraju povečati tri puta. Ogromne svote novca koje treba uputiti u nedavnoaneksiranu teritoriju povečaće budžetski deficit Rusije. Tu su i američke i evropske sankcije. Ambasador Joan Dunka, veteran rumunske diplomatije i član Upravnog odbora Crnomorske univerzitetske fondacije sumnja u efikasnost ovih sankcija i izjavljuje da je Dosjije Pridnjestrovlje klasiran; ’’Ne veruje da će Rusija ići dalje od aneksije Krima. Aneksija Pridnjestrovlja je totalno neinteresantna jer ona vec pripada Rusiji. Jasno je da više ne pripada Moldaviji i isto tako — iako želimo da podržimo teritorijalni integritet Moldavije-da Podnjestrovlje predstavlja prepreku na evropskom putu Moldavije. Sankcije sa kojima pretimo Rusiji ne znam kakvu će efikasnost imati sudeći po izdržljivosti Rusije .’’
Politolog po zanimanju, evropski parlamentarac Kristijan Preda ne smatra da postoje sličnosti izmedju ove dve promoskovske pobunjeničke zone. Profesor Preda naglašava da je pozapadna administracija u Kišinjevu potpisala ovog leta sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i da se zalaže za aktivnije uključivanje Brisela u pregovorima o Pridnjestrovlju:’’ Radi se o dve različite stvari. U Pridnjestrovlju imamo zaledjen konflikt star više od dve decenije. Ovaj deo Republike Moldavije kontrolišu ruske snage, iako ova teritorija nije integrisana u neku politicku strukturu Ruske federacije , dok je Krim posle intervencije postao deo režima pod ruskom kontrolom. Evropska unija ne priznaje aneksiju Krima. Lično mislim da Evropska unija treba da postane važan akter za pregovaračkim stolom, a ne kao do sada posmatrač. Moldavija je od sada odličan učenik Istočnog partnerstva. Sada se interes Evropske unije razlikuje mnogo od interesa od pre dve decenije.’’
Pojedini sarkastični komentatori upozoravaju da cela ova prica može da potane prevažidjena posle izbora 30. novemra za Parlament Moldavije. Ako će se promoskovska komunistička opozicija vratiti na vlast, Republikaa Moldavija neće uspostavilti autoritiet u Pridnjestrovlju, vec ce vernost ove zone prema Rusiji zaraziti ponovo i zvanični Kišinjev.