Slušajte ovde RRI!

Slušajte Radio Romania International uživo

Posle Krima dolazi Pridnjestrovlje? (07.11.2014)

Ruska aneksije Krimskog poluostrva uliva strah da se teritorijalni apetit Rusije na ovoj aneksiji nece zaustaviti. Proruska separatistička zona Pridnjestrovlje, na istoku Republike Moldavije koja se izmakla kontroli Kišinjeva pre više od dve decenije, mogla bi, po oceni analitičara, da bude sledeća na meti Vladimira Putina. Medjutiom ne slazu se svi analitičari sa ovom ocenom, jer ni sličnosti izmedju dva žarišta sukoba nisu identična. Pridnjestrovolje je praktično enklava izmedju bivših sovjetskih republika Moldavije i Ukrajine i nije neposredni sused Rusije. Izmedju Krima i ruskih teritorija postoji samo moreuz Kerč, dok se Pridnjestrovlje nalazi nekoliko stotina kilometara od Rusije. 40 % stanovnika Pridnjestrovlja su rumunofoni, koji predstavljaju najbrojniju zajednicu, a 60% čine Ukrajinci i Rusi. Posle oružanog sukoba 1992. godine izmedju tek osnovane nacionalne vojske Moldavije, države koja je proglasila nezavisnost godinu dana ranije, i separatista uz Moskva je vojno finansijski i energetski pomogla Pridnjestrovlju. Na Samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu 1999. godine Rusija tadašnjeg predsednika Borisa Jelcina obečala je da će povući vojne snage i arsenal iz istočne Moldavije. Ove jeseni na generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u Nju Jorku šefica moldavske diplomatije Natalija German morala je ponovo da traži odlazak ruskih snaga. Prema procenama eksperata u poslednje dve decenije Rusija je u Pridnjestrovlju potrošila oko 10 miliardi dolara upučujući humanitarnu pomoć, prirodni gas i druge vrste pomoći. Privredni ekspert Petrišor Peju izjavio je našem reporteru: ’’Ako se za Pridnjestrovlje, koje ima 500 000 stanovnika, trošilo topliko, za Krim će se verovatno trošiti pet puta više, odnosno oko 50 miliardi.’’ Za Rusiju je bilo jeftinije da aneksira Krim nego da postupa kao sa Pridnjestrovljem. Ali i u ovom slucaju cena će biti paprena. Plate budžetskih radnika I penzionera na Krimu treba doneti na nivou plata i penzija u Rusiji, što znači da se moraju povečati tri puta. Ogromne svote novca koje treba uputiti u nedavnoaneksiranu teritoriju povečaće budžetski deficit Rusije. Tu su i američke i evropske sankcije. Ambasador Joan Dunka, veteran rumunske diplomatije i član Upravnog odbora Crnomorske univerzitetske fondacije sumnja u efikasnost ovih sankcija i izjavljuje da je Dosjije Pridnjestrovlje klasiran; ’’Ne veruje da će Rusija ići dalje od aneksije Krima. Aneksija Pridnjestrovlja je totalno neinteresantna jer ona vec pripada Rusiji. Jasno je da više ne pripada Moldaviji i isto tako — iako želimo da podržimo teritorijalni integritet Moldavije-da Podnjestrovlje predstavlja prepreku na evropskom putu Moldavije. Sankcije sa kojima pretimo Rusiji ne znam kakvu će efikasnost imati sudeći po izdržljivosti Rusije .’’

, 07.11.2014, 10:27

Ruska aneksije Krimskog poluostrva uliva strah da se teritorijalni apetit Rusije na ovoj aneksiji nece zaustaviti. Proruska separatistička zona Pridnjestrovlje, na istoku Republike Moldavije koja se izmakla kontroli Kišinjeva pre više od dve decenije, mogla bi, po oceni analitičara, da bude sledeća na meti Vladimira Putina. Medjutiom ne slazu se svi analitičari sa ovom ocenom, jer ni sličnosti izmedju dva žarišta sukoba nisu identična. Pridnjestrovolje je praktično enklava izmedju bivših sovjetskih republika Moldavije i Ukrajine i nije neposredni sused Rusije. Izmedju Krima i ruskih teritorija postoji samo moreuz Kerč, dok se Pridnjestrovlje nalazi nekoliko stotina kilometara od Rusije. 40 % stanovnika Pridnjestrovlja su rumunofoni, koji predstavljaju najbrojniju zajednicu, a 60% čine Ukrajinci i Rusi. Posle oružanog sukoba 1992. godine izmedju tek osnovane nacionalne vojske Moldavije, države koja je proglasila nezavisnost godinu dana ranije, i separatista uz Moskva je vojno finansijski i energetski pomogla Pridnjestrovlju. Na Samitu Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju u Istambulu 1999. godine Rusija tadašnjeg predsednika Borisa Jelcina obečala je da će povući vojne snage i arsenal iz istočne Moldavije. Ove jeseni na generalnoj skupštini Organizacije ujedinjenih nacija u Nju Jorku šefica moldavske diplomatije Natalija German morala je ponovo da traži odlazak ruskih snaga. Prema procenama eksperata u poslednje dve decenije Rusija je u Pridnjestrovlju potrošila oko 10 miliardi dolara upučujući humanitarnu pomoć, prirodni gas i druge vrste pomoći. Privredni ekspert Petrišor Peju izjavio je našem reporteru: ’’Ako se za Pridnjestrovlje, koje ima 500 000 stanovnika, trošilo topliko, za Krim će se verovatno trošiti pet puta više, odnosno oko 50 miliardi.’’ Za Rusiju je bilo jeftinije da aneksira Krim nego da postupa kao sa Pridnjestrovljem. Ali i u ovom slucaju cena će biti paprena. Plate budžetskih radnika I penzionera na Krimu treba doneti na nivou plata i penzija u Rusiji, što znači da se moraju povečati tri puta. Ogromne svote novca koje treba uputiti u nedavnoaneksiranu teritoriju povečaće budžetski deficit Rusije. Tu su i američke i evropske sankcije. Ambasador Joan Dunka, veteran rumunske diplomatije i član Upravnog odbora Crnomorske univerzitetske fondacije sumnja u efikasnost ovih sankcija i izjavljuje da je Dosjije Pridnjestrovlje klasiran; ’’Ne veruje da će Rusija ići dalje od aneksije Krima. Aneksija Pridnjestrovlja je totalno neinteresantna jer ona vec pripada Rusiji. Jasno je da više ne pripada Moldaviji i isto tako — iako želimo da podržimo teritorijalni integritet Moldavije-da Podnjestrovlje predstavlja prepreku na evropskom putu Moldavije. Sankcije sa kojima pretimo Rusiji ne znam kakvu će efikasnost imati sudeći po izdržljivosti Rusije .’’



Politolog po zanimanju, evropski parlamentarac Kristijan Preda ne smatra da postoje sličnosti izmedju ove dve promoskovske pobunjeničke zone. Profesor Preda naglašava da je pozapadna administracija u Kišinjevu potpisala ovog leta sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom i da se zalaže za aktivnije uključivanje Brisela u pregovorima o Pridnjestrovlju:’’ Radi se o dve različite stvari. U Pridnjestrovlju imamo zaledjen konflikt star više od dve decenije. Ovaj deo Republike Moldavije kontrolišu ruske snage, iako ova teritorija nije integrisana u neku politicku strukturu Ruske federacije , dok je Krim posle intervencije postao deo režima pod ruskom kontrolom. Evropska unija ne priznaje aneksiju Krima. Lično mislim da Evropska unija treba da postane važan akter za pregovaračkim stolom, a ne kao do sada posmatrač. Moldavija je od sada odličan učenik Istočnog partnerstva. Sada se interes Evropske unije razlikuje mnogo od interesa od pre dve decenije.’’




Pojedini sarkastični komentatori upozoravaju da cela ova prica može da potane prevažidjena posle izbora 30. novemra za Parlament Moldavije. Ako će se promoskovska komunistička opozicija vratiti na vlast, Republikaa Moldavija neće uspostavilti autoritiet u Pridnjestrovlju, vec ce vernost ove zone prema Rusiji zaraziti ponovo i zvanični Kišinjev.

Foto: ckstockphoto / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 22 новембар 2024

Medicina budućnosti u Rumuniji

Pandemija COVID-19 pokazala je da su ažurirani medicinski podaci od suštinskog značaja za doprinos efikasnim merama javnog zdravlja i reagovanje...

Medicina budućnosti u Rumuniji
foto: TheDigitalArtist / pixabay.com
Budućnost počinje danas петак, 15 новембар 2024

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)

Rezultat američkih predsedničkih izbora i način na koji će uticati na globalne tokove nalaze se u centru pažnje medjunarodne zajednice. Povratak...

 Rezultat koji neće ostavljati nikoga ravnodušnim (15.11.2024)
Projekat Neptun Deep
Budućnost počinje danas петак, 08 новембар 2024

 Energetski ciljevi (08.11.2024)

Emisije gasova sa efektima staklene bašte u Evropskoj uniji su za 37% ispod nivoua iz 1990. godine. U istom periodu buto društveni proizvod je bio...

 Energetski ciljevi (08.11.2024)
(foto: jorono / pixabay.com)
Budućnost počinje danas петак, 01 новембар 2024

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)

Stanovnici Republike Moldavije izjasnili su se 20. oktobra na referendumu za ustavnu izmenu koja bi mogla da omogući ovoj bivšoj sovjetskoj...

 Republika Moldavija-novi korak ka Evropskoj uniji (01.11.2024)
Budućnost počinje danas петак, 18 октобар 2024

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)

Mesec evropske sajber bezbednosti je godišnja kampanja koja promoviše podizanje svesti i znanja, najbolje onlajn prakse sajber bezbednosti i pruža...

Oktobar mesec evropske sajber bezbednosti (18.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 11 октобар 2024

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)

,,Mladost je optimizam i cilji za koji se treba boriti“- geslo je kojim se služila Ana Aslan, jedna od najpoznatijih ličnosti svetske...

U kom ritmu starimo ? (11.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 04 октобар 2024

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)

Prvi put u poslednjih 35 godina u Rumunije je najavljen veliki paket reindustrijalizacije zemlje vredan 3 miliarde evra. Cilj paketa je...

Program reindustrijalizacije Rumunije (04.10.2024)
Budućnost počinje danas петак, 20 септембар 2024

Energija za budućnost (20.09.2024)

U zadnje vreme Evropska unija je uspela da odoli pred svim kritičkim rizicima po bezbednost snabdevanja energijom, da preuzme kontrolu nad...

Energija za budućnost (20.09.2024)

партнер

Muzeul Național al Țăranului Român Muzeul Național al Țăranului Român
Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS Liga Studentilor Romani din Strainatate - LSRS
Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online Modernism | The Leading Romanian Art Magazine Online
Institului European din România Institului European din România
Institutul Francez din România – Bucureşti Institutul Francez din România – Bucureşti
Muzeul Național de Artă al României Muzeul Național de Artă al României
Le petit Journal Le petit Journal
Radio Prague International Radio Prague International
Muzeul Național de Istorie a României Muzeul Național de Istorie a României
ARCUB ARCUB
Radio Canada International Radio Canada International
Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti” Muzeul Național al Satului „Dimitrie Gusti”
SWI swissinfo.ch SWI swissinfo.ch
UBB Radio ONLINE UBB Radio ONLINE
Strona główna - English Section - polskieradio.pl Strona główna - English Section - polskieradio.pl
creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti creart - Centrul de Creație Artă și Tradiție al Municipiului Bucuresti
italradio italradio
Institutul Confucius Institutul Confucius
BUCPRESS - știri din Cernăuți BUCPRESS - știri din Cernăuți

Članstvo

Euranet Plus Euranet Plus
AIB | the trade association for international broadcasters AIB | the trade association for international broadcasters
Digital Radio Mondiale Digital Radio Mondiale
News and current affairs from Germany and around the world News and current affairs from Germany and around the world
Comunità radiotelevisiva italofona Comunità radiotelevisiva italofona

Provajderi

RADIOCOM RADIOCOM
Zeno Media - The Everything Audio Company Zeno Media - The Everything Audio Company