Ko se boji evroskeptika ?(06.06.2014)
U Evropi su u usponu skepticiram, populizam ili čak ekstremizam što se može zaključiti po rezultatima sondaža i nedavnih izbora za Evropski parlament. Mapa nove komunitarne vlade pokazuje da se na prvom mestu nalazi grupa Evropske narodne partije ispred grupe Progresističke alijanse socijalista i demokrata. Liberali ostaju treća snaga Evropskog parlamenta, a zeleni četvrta. Sve ove grupe osvojile su manje mesta u odnosu na prethodnu vladu. Radikalna desnica je u usponu kao i Grupa Evropa slobode i demokratije okupljene oko UKIP-a. Drugim rečima rezultati su potvrdili strepnje judi koji se plaše eurofobnih i evroskeptičkih partija. Postoje solidni razlozi za zabrinutost jer pomenute političke stranke predstavljaju kritički glas protiv načina na koji izgleda Evropa danas. Ove stranke se suprostavljaju migraciji, Šengenskom prostoru i slobodnom protoku osoba, zalažu se za napuštanje evra, koji je po njima glavni krivac za ekonomsku krizu u Evropi, i ne isključuju ideju da ostave Evropsku uniju da se sama sruši. Nije teško shvatiti zasto ovi radikalni pokreti protiv Evropske unije stiču sve veći broj evropskih pristalica. Jedan od razloga je taj da su ljudi na vlasti izneverili očekivanja, dozvolili Briselu da preuzme uzde, evropskim ekonomijama da se isparcelišu, a Evropa da se podeli na bogate i siromašne, jake i slabe, na autoritarne i podredjene — kažu analitičari Diaria Ekonomika. Pred ovolikim neizvesnostima, ko može da odoli skepticizmu kada je reč o budućnosti Evrope. O ovim izborima rečeno je da će se razlikovati od ostalih. Politički analitičar Bogdan Kirijeak objašnjava:’’ Kampanja se oslanjala na postkrizne ekonomske teme. Nije se govorilo o Evropi budućnosti već o imigraciji, nezaposlenosti, radnim mestima, odnosno pre svega o unutrašnjim pitanjima specifičnim svakoj članici Unije. Mislim da Evropa ne može da se ponosi rezultatom izbora i predizbornom kampanjom.’’
Corina Cristea, 11.06.2014, 11:29
U Evropi su u usponu skepticiram, populizam ili čak ekstremizam što se može zaključiti po rezultatima sondaža i nedavnih izbora za Evropski parlament. Mapa nove komunitarne vlade pokazuje da se na prvom mestu nalazi grupa Evropske narodne partije ispred grupe Progresističke alijanse socijalista i demokrata. Liberali ostaju treća snaga Evropskog parlamenta, a zeleni četvrta. Sve ove grupe osvojile su manje mesta u odnosu na prethodnu vladu. Radikalna desnica je u usponu kao i Grupa Evropa slobode i demokratije okupljene oko UKIP-a. Drugim rečima rezultati su potvrdili strepnje judi koji se plaše eurofobnih i evroskeptičkih partija. Postoje solidni razlozi za zabrinutost jer pomenute političke stranke predstavljaju kritički glas protiv načina na koji izgleda Evropa danas. Ove stranke se suprostavljaju migraciji, Šengenskom prostoru i slobodnom protoku osoba, zalažu se za napuštanje evra, koji je po njima glavni krivac za ekonomsku krizu u Evropi, i ne isključuju ideju da ostave Evropsku uniju da se sama sruši. Nije teško shvatiti zasto ovi radikalni pokreti protiv Evropske unije stiču sve veći broj evropskih pristalica. Jedan od razloga je taj da su ljudi na vlasti izneverili očekivanja, dozvolili Briselu da preuzme uzde, evropskim ekonomijama da se isparcelišu, a Evropa da se podeli na bogate i siromašne, jake i slabe, na autoritarne i podredjene — kažu analitičari Diaria Ekonomika. Pred ovolikim neizvesnostima, ko može da odoli skepticizmu kada je reč o budućnosti Evrope. O ovim izborima rečeno je da će se razlikovati od ostalih. Politički analitičar Bogdan Kirijeak objašnjava:’’ Kampanja se oslanjala na postkrizne ekonomske teme. Nije se govorilo o Evropi budućnosti već o imigraciji, nezaposlenosti, radnim mestima, odnosno pre svega o unutrašnjim pitanjima specifičnim svakoj članici Unije. Mislim da Evropa ne može da se ponosi rezultatom izbora i predizbornom kampanjom.’’
Ono što najviše iznenadjuje je mnogo veća izlaznost nego pre 5 godina, primečuje analitičar Kristijan Parvulesku i dodaje:’’ Ako je suditi po rezultatima u Francuskoj, biračko telo opredelilo se protiv Evrope. U Rumuniji i Belgiji situacija je komplikovanija. Antievropska ekstremna desnica osvojila je važne mandate, ali glavne evropske politicke stranke kontrolišu i dalje sa distance Evropski parlament.’’
Izbori u Rumuniji nisu ojačali redove evroskeptika. Na pitanje koji je bio najveći ulog ovih izbora, Bogdan Kirijeak je odgovorio:’’ Jedan jedini. Predsednički izbori u novembru ove godine. Naši političari nisu uspeli da probude interes birača za evroparlamentarne izbore. Politička borba vodila se na unutrašnjopolitičke teme i svodila na napade predsednika Trajana Baseskua i premijera Viktora Ponte. Oni su zauzeli celu političku scenu i debate u medijima. Ova kampanja bila je za ili protiv Baseskua . Veliki pobednik je Socijal-demokratska partija (PSD), gubitnici su Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko –liberalna partija kao i Partija narodnog pokreta jer postignuti rezultat ove poslednje stranke udaljavaju gospodina Baseskua od aktivne politike.’’
Do sada Rumunija je obavljala manje vazne funkcije u Evropskom parlamentu i nameće se pitanje šta će sada biti. Bogdan Kirijeak objašnjava:’’ Ne verujem da će biti spektakularnih promena. Imali smo jednog super komesara za poljoprivredu Dačijana Čološa koji je delovao kao evropski komesar, ne kao predstavnik Rumunije u Evropskoj komisiji. Evropski standard je ispunjen ali ne i rumunski kao ni standardi svih nacija koji imaju predstavnike na sličnim funkcijama. Od naših ljudi na funkcijama u Briselu ne treba očekivati ništa — biće u prvom redu oštri kritičari Rumunije.’’
Rumunija u evropskom parlamentu ima 32 poslanika. Vladajuća alijansa levog centra, u čijem su sastavu Socijal-demokratska partija ( PSD), Nacionalna unija za progres Rumunije (UNPR) i Konzervativna partija (PC) osvojila je 16 mandata, a opozicione stranke desnog centra Nacionalna liberalna partija (PNL) i Demokratsko-liberalna partija (PDL) šest, Demokratski savez Madjara u Rumuniji 2 mandata i propredsednička Partija narodnog pokreta (PMP) takodje dva. Mandat u evropskom parlamentu osvojio je i nestranački kandidat Mirča Dijakonu, iznenadjujuća pojava u svetu kojim dominiraju partijske structure.