Ukrajina i prava nacionalnih manjina (07.03.2014)
Zvanični Bukurešt pokazuje posebnu preokupaciju za poštovanje prava 400 000 predstavnika rumunske nacionalne manjine u Ukrajini. Podsećamo da je ukrajinski parlament nedavno ukinuo zakon usvojen u vreme mandata Viktora Janukoviča koji je predvideo upotrebu manjinskih jezika. Prema pomenutom zakonu ukrajinski jezik je jedini državni jezik, a na teritoriji Ukrajine garantuje se upotreba sledećih regionalnih jezika: moldavskog, rumunskog, ruskog, bjeloruskog, bugarskog, jermenskog, gagauskog, nemačkog, grčkog, poljskog, slovačkog i madjarskog. Zakonski tekst predvidja upotrebu manjinskih jezika u školama i drugim oblastima i bio je jedan od najačih aduta izborne kampanje Viktora Janukoviča. Iako ukinut, zakon usvojen pre dve godine i dalje je na snazi, jer novi vršilac dužnosti predsednika države doneo je odluku da ne potpiše dekret o ukidanju zakona. Bogdan Auresku, državni sekretar za strateške poslove Ministarstva inostranih poslova Rumunije je objasnio: ’’ Odluka o ukidanju zakona o regionalnim ili manjinskim jezicima bila je bez sumnje strateška greska novih vlasti u Kijevu i kao takva izazvala je kritike u Bukureštu i drugim državama i evropskim institucijama. Odluka vršioca dužnosti predsednika Ukrajine da ne potpise zakon je bez sumnje dobar potez, kao inače i namera da se usvoji novi. Šef rumunske diplomatije gosposdin Titus Korlaceanu u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom tražio je da se novi zakon usvoji u najkraćem roku i ,što je veoma važno, uz neposrednu konsultaciju manjina i pomoć Venecijske komisije i Visokog komesara za nacionalne manjine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Ove institucije zauzele su kriticki stav prema tekstu zakona o regionalnim jezicima i traze da se propusti isprave. Ono što mi želimo je to da novi zakon u Ukrajini poštuje evropske standarde iz ove oblasti.’’
Corina Cristea, 07.03.2014, 08:11
Zvanični Bukurešt pokazuje posebnu preokupaciju za poštovanje prava 400 000 predstavnika rumunske nacionalne manjine u Ukrajini. Podsećamo da je ukrajinski parlament nedavno ukinuo zakon usvojen u vreme mandata Viktora Janukoviča koji je predvideo upotrebu manjinskih jezika. Prema pomenutom zakonu ukrajinski jezik je jedini državni jezik, a na teritoriji Ukrajine garantuje se upotreba sledećih regionalnih jezika: moldavskog, rumunskog, ruskog, bjeloruskog, bugarskog, jermenskog, gagauskog, nemačkog, grčkog, poljskog, slovačkog i madjarskog. Zakonski tekst predvidja upotrebu manjinskih jezika u školama i drugim oblastima i bio je jedan od najačih aduta izborne kampanje Viktora Janukoviča. Iako ukinut, zakon usvojen pre dve godine i dalje je na snazi, jer novi vršilac dužnosti predsednika države doneo je odluku da ne potpiše dekret o ukidanju zakona. Bogdan Auresku, državni sekretar za strateške poslove Ministarstva inostranih poslova Rumunije je objasnio: ’’ Odluka o ukidanju zakona o regionalnim ili manjinskim jezicima bila je bez sumnje strateška greska novih vlasti u Kijevu i kao takva izazvala je kritike u Bukureštu i drugim državama i evropskim institucijama. Odluka vršioca dužnosti predsednika Ukrajine da ne potpise zakon je bez sumnje dobar potez, kao inače i namera da se usvoji novi. Šef rumunske diplomatije gosposdin Titus Korlaceanu u telefonskom razgovoru sa svojim ukrajinskim kolegom tražio je da se novi zakon usvoji u najkraćem roku i ,što je veoma važno, uz neposrednu konsultaciju manjina i pomoć Venecijske komisije i Visokog komesara za nacionalne manjine Organizacije za evropsku bezbednost i saradnju. Ove institucije zauzele su kriticki stav prema tekstu zakona o regionalnim jezicima i traze da se propusti isprave. Ono što mi želimo je to da novi zakon u Ukrajini poštuje evropske standarde iz ove oblasti.’’
U skladu sa zakonom na snazi, ruski jezik je stekao status regionalnog jezika u zonama u kojima rusko stanovništvo predstavlja najmanje 10 odsto ukupnog stanivništva zone, odnosno u 13 od 27 ukrajinskih regiona, dok je rumunski jezik ovaj status stekao u Černjevcima i Transkarpatiji.’’
Ukrajinski je nacionalni jezik, ali nećemo imati nikakvih restrikcija prema jezicima i religiji nacionalnih manjinama Imamo demokratsku vladu koja garantuje prava svima — izjavio je vršilac dužnosti predsednika Ukrajine Oleksandr Turčinov. Stav Rumunije prema situaciji u Ukrajini bio je odlucan i u skladu sa stavom zapadnih kancelarija. O efektima društveno-ekonomske krize u Ukrajini Bogdan Auresku je rekao: ’’Što se tiče socijalnih aspekata, u poslednje vreme konstatovali smo, pa i u vreme nereda u Kijevu, da nije povećan broj izdatih viza Ukrajincima u nasim diplomatskim i konzularnim predstavništvima. Sa ekonomske tačke gledišta prošle godine obim trgovinske razmene izmedju Rumunije i Ukrajine bio je u uzlaznom trendu. Rumunski izvoz je povećan za 18% a uvoz za 8,1%. Vrednost ukupne trgovinske razmene izmedju dve države iznosi oko 1,8 miliardi evra. Jasno je da kada dolazi do ekonomske krize ili ugrozavanje bezbednosti u susedstvu Rumunije pojavljuju se i ekonomski rizici To što je Rumunija prošle godine imala najveći privredni rast u Evropskoj uniji od 3,5% predstavlja garanciju stabilnosti rumunske ekonomije. Prosledjih dana mogli smo da primetimo da su dogadjaji u Ukrajini negativno uticali na evropske berze. Privredni analitičari ističu da su ovi dogadjaji uticali i na deprecijaciju pojedinih drzava, poskupljenje goriva, zlata’’.
Zabrinuta zbog situacije u Ukrajini Rumunija smatra da medjunarodna zajednica treba dodeli finansijsku pomoć Kijevu preko MMF-a i drugih medjunarodnih finansijskih ustanova, u tesnoj koordinaciji sa SAD i Evropskom unijom.