Kuda ide Ukrajina? (07.02.2014)
Na jednoj strani masovne demonstracije, administrativne zgrade pod opsadom, pretučeni zvaničnici, a na drugoj prekomerna upotreba sile, hapšenja po bolnicama, otmice i totrture- ovo je slika današnje Ukrajine. Od kada je predsednik Ukrajine Viktor Janukovič prošle jeseni u zadnji čas odbio da potpiše sporazume o pridruživanju i slobodnoj trgovini sa Evropskom unijom, opredeljujući se za pribljižavanje Rusiji, Kijev i postepeno cela Ukrajina pretvoreni su praktično u bojno polje. Situacija na terenu izazvala je reakcije Evropske unije i SAD koje su optužile ukrajinsku vlast za ekslaciju nasilja. Predsednik Evropske komisije Zoze Manuel Barosu upozorio je da represija može teško pogoditi odnose izmedju Brisela i Kijeva. Američka ambasada u glavnom gradu Ukrajine javlja da je Vašington poništio vize nekolicini ukrajinskih zvaničnika zbog nasilja nad demonstrantima. Medjutim u Moskvi politička elita je uverena da Zapad organizije i finansira incidente. Ruski ministar inostranih poslova Sergej Lavrov je optužio Evropsku uniju da podrzava nasilne akcije opozicije. Sekretar za štampu ruskog predsedništva Dimitrij Peskov tvrdi čak da podstičući pobunu Zapad želi da podriva Zimske olimpijske igre u Sočiju, iz zavisti prema ’’snažnoj, uspešnoj, bogatoj i zdravoj Rusiji’’.
Bogdan Matei, 07.02.2014, 09:38
Rumunski professor Dan Dungaču, stručnjak za geopolitiku bivšeg Sovjetskog saveza, smatra da se u Ukrajini sada igra ne samo na kartu unutrašnje politike, već i pripadnosti jednom civilizacijskom modelu:’’ Po mojoj oceni sada situacija pokazuje da istočna granica još nije tačno postavljena. Sučeljavanje u ovoj zoni ostaje geopolitički predynak: što jedna strana dobija, druga gubi i pred našim očima se sada definiše granica evroatlamskog prostora ili ako želite granica istočnog prostora ili bliskog susedstva kako Moskva voli da kaže .’’
Ostavka vlade Mikole Azarova, koji je organizovao represije, izmene antidemokratskih zakona i formiranje jedne komisije za reviziju ustava su ustupci na koje je vlast pristala da bi postigla mir na ulici. Predsednik Centra za promovisnje rumunskih tradicija u Černevcima Jurije Levčik, predstavnik rumunske zajednice koja broji skoro 500 000 duša, smatra da relativni mir neće dugo trajati:’’ Ni do sada nije ništa rešeno, iako su male ostvarene pobede kao sto su ostavka Azarova i suspenzija zakona usvojenih 16 januara, ali ljudi se neće smiriti jer ne veruju više ukrajinskim vlastima. Stav vlasti je ponovo promenjen i sada su ljudi ubedjeni da idu do kraja, jer tek sada opozicija priprema jasniji plan borbe protiv režima.’’
Analitičari Centra za sprečavanje sukoba iz Bukurešta upozoravaju da nemogučnost vlade da smanji tenzije može izazvati gradjanski rat izmedju zapadne Ukrajine, oduvek orijentisene prema Zapadu, i Istočne, sa rusofonskim i rusofilskim stanovništvom. Pojavile su se i hipoteze o teritorijalnoj podeli republike, po istoj geopolitickoj granici. Profesor Dan Dungaču preciyira:’’ Ne postoji mogučnost da dva tabora idu do kraja, jer bi taj kraj znacio podelu Ukrajine na dva dela. U ovom trenutku teško je verovati da će se ovo desiti, jer ni istok ni zapad ne mogu preuzeti odgovornost za društvene, politicke i ekonomske posledice. Ravnotežu izmedju dve različite direkcije treba pronaći bez povećanja tenzija do kvote koju niko ne želi, odnosno do gradjanskog rata.’’
Americki analitičar Dzordz Fridman iz poznate agencije Stratfor podseća da zbog strateškog položaja i poljoprivrednih I mineralnih resursi Ukrajina je od vitalnog značaja za odbrambeni sistem Rusije i zbog toga ne veruje da će Moskva ikada prihvatiti da prepusti Ukrajinu Zapadu. Fridman smatra da postoje minimalne šanse da razvoj situacije u Ukrajini dovede do presudne geopolitičke promene i da je ovo izvanredan primer kako politička bura u jednoj strateško vaznoj državi može ugroziti medjunarodni sistem uopšte.
