Republika Moldavija na nepovratnom evropskom putu (08.11.2013)
25 dana pre samita Istočnog partnerstva u Viljnusu, gde će R. Moldavija potpisati sporazum o pridruživanju sa Evropskom unijom, Moldavija, bivša sovjetska republika sa većinskim rumunofonskim stanovništvom izabrala je nepovratni evropski put. Odluka je doneta ne na glasačkim mestima već na ulicama, gde je oko 100 000 ljudi podržalo proevropske snage uprkos snažnoj propagandi komunističke opozicije antievropske orijentacije. Komunisti zajedno sa separatističkim režimom iz Transnistrije pozvali su stanovništvo da ne izadje na takozvanu ’’mafijašku svadbu’’,’’miting sramote’’ ili ’’banditsku prevarku’’Stranke iz vladajuće koalicije uspelesu medjutim da mobilizuju moldavsko društvo tako da su atmosfera i broj učesnika podsečali na velike narodne zborove kada je narodnom voljom odlučena sudbina R. Moldavije- preneo je nas izveštač iz Kišinjeva Mirča Daskaljuk: ’’ Zahvaljujući demonstracijama ovakvih razmera priznat je rumunski jezik, latinsko pismo, nezavisnost i demokratski parlament. Učesnicima su se obratili predsednik Nikolaje Timofti, predsednici stranaka iz vladajuće koalicije. Usvojena je ’’Proevropska deklaracija’’ kojom se potvrdjuje odlučna namera da se nastavi približavanje Evropskoj uniji. Upučen je poziv celokupnoj političkoj klasi da ne popusti pred pritiscima, da se bori protiv korupcije i da implementira neophodne reforme.’’ Da za Evropu” ’’Da za prosperitet’’, ’’Moldavija pripada Evropi’’ – bili su slogani mitinga podrške proevropskim snagama. Miting predstavlja snažnu poruku upučenu ne samo Evropljanima, već i neprijateljskim snagama evropske integracije, posebno komunističkoj opoziciji. Medju demonstrantima bilo je mnogo mladih ljudi sa zastavama Republike Moldavije i Evropske unije.’’
Corina Cristea, 08.11.2013, 12:47
U Bukureštu rumunski ministar inostranih poslova Titus Korlacean je pozdravio organizaciju mitinga u Kišinjevu, za koju je rekao da predstavlja uspeh proevropskih snaga i jasnu poruku moldavskog društva koju medjunarodni akteri treba da uvažavaju. Titus Korlacean je dodao:’’ Legitimno je pravo Republike Mioldavija i moldavskih državljana da budu sastavni deo evropske porodice, Evropske unije. Ja mislim da će svi ovi napori uloženi u poslednjim godinama doneti očekivane rezultate. Na dioplomatskom planu, nalazimo se pred ciljem, jer do samita Istočnog parterstva u Viljnusu dele nas samo 3 nedelje i verujem da se približavamo parafiranju sporazuma o pridruživanju i integralnom parafiranju sporazuma o slobodnoj trgovini R. Moldavije sa Evropskom unijom. Što je veoma važno za evropsku sudbinu i budučnost R. Moldavije i potvrda Evropske komisije da je Kišinjev ispunio tehničke uslove za fleksibilnost i eliminisanje viznog rezima i za slobodno kretanje na teritoriji Evropske unije. Važno je da se nivou Evropske unije ovo potvrdi, da bi politički faktori odlučivanja naredne godine doneli odluku.’’
Članica Evropske unije od 2007. godine Rumunija je oduvek bila medju prvim državama koje su podržavale približavanje Moldavije Evropskoj uniji. Kao država neto donator, Rumunije je podržavala zemlje u razvoju. Iz ove perspective, odnos sa R. Moldavijom je jedan od glavnih prioriteta, navodi Rumunski centar za evropske politike. Kristijan Ginea, director centra, o budžetskim fondovima za pomoć ovoj državi kaže:’’ R. Moldavija je za nas prioritetna zemlja. Iz budžeta Ministarstva inostranih poslova Rumunije 30 % se izdvaja za projekte u ovoj državi . Pored toga imamo stipendijski program za mlade iz R. Moldavije kao i obećani program pomoći u visini od 100 miliona evra.’’
Po oceni Kristiana Gine Rumunija se nalazi u fazi u kojoj uči kako da postane donator. Pored poboljšanja procedura potrebno je da se formira i agencija koja će ujediniti napore raznih rumunskih institucija. Ginea je predložio da se formira entitet pod imenom RoAid, koji bi se bazirao na srodne structure u istočnoevropskim državama.
