Položaj rumunskih medija van granica zemlje ( 11.10.2013)
U zemljama van Evropske unije gde žive kompaktne zajednice Rumuna još se ne primenjuju elementi državne pomoći medijima na jezicima manjina, pomoć koja bi se bazirala na strogim, objektivnim i ravnopravnim elementima za sva sredstva javnog informisanja. U procesu finansiranja medija i dalje se primenjuju diskriminatorni mehanizmi pomoću kojih se podržavaju samo neke publikacije i to one koje su uredjivačkom orijentacijom naklonjeni vlastima. Ove su samo neke ideje iz izveštaja o medijima u rumunskoj dijaspori — document Medjunarodnog foruma rumunskih novinara, koji izmedju ostalog sadrži opis dogadjaja koji, po autorima, karakterišu nezavidni položaj štampe na rumunskom jeziku u susednim državama. Izveštaj je nedavno predstavljen u Briselu na raspravi o ’’Konzervaciji rumunske kulture van granica zemlje’’, u organizaciji evroparlamentarke Norike Nikolaj. Ona je precizirala da bi mogla da traži da se otvaranje pregovora o pristupanju Srbije uslovljava poboljšanjem položaja rumunske zajednice u ovoj zoni:’’ Kada je reč o Srbiji smatram da je ovo trenutak da nešto učinimo za ovdašnju rumunsku zajednicu. Ako ćemo i dalje bezuslovno podržati Srbiju da otvari pregovaračka poglavlja, nasa zajednica će imtati isti diskriminatorni tretman od strane srpske države. U ovom trenutku počinje pregovaračko poglavlje o kulturi i ja ču tražiti da se ovo otvaranje uslovljava realnim angažmanom i ispunjavanjam preuzetih obaveza Srbije.’’
Corina Cristea, 11.10.2013, 08:32
U zemljama van Evropske unije gde žive kompaktne zajednice Rumuna još se ne primenjuju elementi državne pomoći medijima na jezicima manjina, pomoć koja bi se bazirala na strogim, objektivnim i ravnopravnim elementima za sva sredstva javnog informisanja. U procesu finansiranja medija i dalje se primenjuju diskriminatorni mehanizmi pomoću kojih se podržavaju samo neke publikacije i to one koje su uredjivačkom orijentacijom naklonjeni vlastima. Ove su samo neke ideje iz izveštaja o medijima u rumunskoj dijaspori — document Medjunarodnog foruma rumunskih novinara, koji izmedju ostalog sadrži opis dogadjaja koji, po autorima, karakterišu nezavidni položaj štampe na rumunskom jeziku u susednim državama. Izveštaj je nedavno predstavljen u Briselu na raspravi o ’’Konzervaciji rumunske kulture van granica zemlje’’, u organizaciji evroparlamentarke Norike Nikolaj. Ona je precizirala da bi mogla da traži da se otvaranje pregovora o pristupanju Srbije uslovljava poboljšanjem položaja rumunske zajednice u ovoj zoni:’’ Kada je reč o Srbiji smatram da je ovo trenutak da nešto učinimo za ovdašnju rumunsku zajednicu. Ako ćemo i dalje bezuslovno podržati Srbiju da otvari pregovaračka poglavlja, nasa zajednica će imtati isti diskriminatorni tretman od strane srpske države. U ovom trenutku počinje pregovaračko poglavlje o kulturi i ja ču tražiti da se ovo otvaranje uslovljava realnim angažmanom i ispunjavanjam preuzetih obaveza Srbije.’’
Ovaj stav rumunske evroparlamentarke je uslovljen nepoštovanjem obaveza Beograda da u školski program uvede nastavu na rumunskom jeziku u Timočkoj krajini od 1. septembra pod izgovorom da rumunska dece ne žele da uče maternji jezik, stvarajući na ovaj način namernu konfuziju. O položaju srpskih vlasti prema ispunjavanju obaveza prema manjinama Norika Nikolaj kaže” Imamo nepotpun i neprijatan odgovor. U manipulisanom upitniku stvoren je novi jezik vlaški. Ovaj upitnik je sigurno napravljen u zonama u kojima Rumuni ne čine večinsko stanovništvo. Sto nije korektno, vlada u Beogradu je predstavila neiskrenu i manipulativnu verziju u Briselu.’’
Iako u Vojvodini rumunska zajednica uživa pravo na medije na maternjem jeziku, u severoistočnoj Srbiji, tačnije Timočkoj krajini, situacija je ostala nepromenjena- prakticno ne postoji nijedna novina, a televizijski i radio programi nemaju stalni karakter. Rumuni iz ove zone žale se da nemaju pritup informacijama na maternjem jeziku i zahtevaju od srpskih vlasti da reše ovo pitanje onako kako je rešeno u Vojvodini. Situacija nije bolja ni u separastistickoj zoni Republike Moldavije, Transnistrija, gde je rumunska štampa ukinuta, a novine se štampaju iskljucivo čirilicom. Paulina Kupča, novinarka lista Nacional iz Kišinjeva:’’ Ovde nema štampe na rumunskom jeziku. Često se rumunskim novinarima zabranjuje ulazak na graničnom prelazu Bender –Tiraspolj. Novinari treba da kriju tehničku opremu, kolege iz televizije imaju veće probleme jer je njihova oprema obimnija, tako da se gubi interes za izveštavanje iz Transnistrije.’’
Emisije na rumunskom jeziku predstavljaju problem i za Rumune iz Černjevaca i Ukrajine uopšte. Program traje samo nekoliko minuta svakog dana i to u vreme kada su ljudi na posao. Što se tiče situacije u Madjarskoj, u više navrata medjunarodne misije medijskih institucija upozoravale su da novi zakon o štampi teško ugrožava slobodu štampe u ovoj zemlji. U Bugarskoj, naglašavaju autori izvestaja, ne postoje radio i tv programi na rumunskom jeziku za rumunsku zajednicu. Naglašavajući važnost upotrebe nacionalnog jezika od strane ljudi u administraciji, u skolama ili medjijima, Norika Nikolaj zalaže se za realnu podršku vlasti u Bukureštu promovisanju rumunske kulture i identiteta u okviru srednjoročne i dugoročne strategije.