Park Prirode Bučeđi
Za masiv Bučeđi se kaže da je centar planinske turističke delatnosti u Rumuniji. Sa površinom od 300 kvadratnih kilometara, ovaj masiv pokriva čak tri županije. Lepota prirode, staze sa jasnim oznakama, svima dostupne, staze za planinarenje, ski staze prisutne u lancu odmarališta na ovima planinama čine ponudu za odmor koju je teško odbiti. Park Prirode Bučeđi prekriva ceo masiv Bučeđi. Naš današnji vodič je Aleksandru Kolcoju, direktor parka: Park pokriva županije Dambovica, Prahova i Brašov. Najveća površina je u županiji Dambovica, oko 16.000 hektara. Ostalih 16.000 hektara su gotovo podjednako podeljeni između županija Prahova i Brašov. Nalazimo se u centru zemlje i najposećenije smo zaštićeno planinsko područje u Rumunije. Imamo simbole planine Bučeđi, spomenike prirode Babele i Sfingu. Pored ovih spomenika prirode, imamo i Spomenik herojima, još jedan veoma posećen objekat. On je saniran prethodnih godina uz podršku Ministarstva narodne odbrane. Sada je u veoma dobrom stanju i mogu ga posetiti turisti planine Bučeđi. Sfinga je simbol Planina Bučeđi i nalazi se na razglednicama, ali i na logotipu Parka Prirode Bučeđi. Spomenik herojima nije prirodan, ali je takođe simbol. Izgrađen je između 1926. i 1928. godine, u znak sećanja na heroje pale u Prvom svetskom ratu. Rehabilitovan je nekoliko puta, poslednji put između 2018. i 2020. godine i sad je u veoma dobrom stanju“.
Daniel Onea, 18.11.2021, 15:49
Za masiv Bučeđi se kaže da je centar planinske turističke delatnosti u Rumuniji. Sa površinom od 300 kvadratnih kilometara, ovaj masiv pokriva čak tri županije. Lepota prirode, staze sa jasnim oznakama, svima dostupne, staze za planinarenje, ski staze prisutne u lancu odmarališta na ovima planinama čine ponudu za odmor koju je teško odbiti. Park Prirode Bučeđi prekriva ceo masiv Bučeđi. Naš današnji vodič je Aleksandru Kolcoju, direktor parka: Park pokriva županije Dambovica, Prahova i Brašov. Najveća površina je u županiji Dambovica, oko 16.000 hektara. Ostalih 16.000 hektara su gotovo podjednako podeljeni između županija Prahova i Brašov. Nalazimo se u centru zemlje i najposećenije smo zaštićeno planinsko područje u Rumunije. Imamo simbole planine Bučeđi, spomenike prirode Babele i Sfingu. Pored ovih spomenika prirode, imamo i Spomenik herojima, još jedan veoma posećen objekat. On je saniran prethodnih godina uz podršku Ministarstva narodne odbrane. Sada je u veoma dobrom stanju i mogu ga posetiti turisti planine Bučeđi. Sfinga je simbol Planina Bučeđi i nalazi se na razglednicama, ali i na logotipu Parka Prirode Bučeđi. Spomenik herojima nije prirodan, ali je takođe simbol. Izgrađen je između 1926. i 1928. godine, u znak sećanja na heroje pale u Prvom svetskom ratu. Rehabilitovan je nekoliko puta, poslednji put između 2018. i 2020. godine i sad je u veoma dobrom stanju“.
Na teritoriji parka nalazi se preko 40 spomenika prirode, ali i brojne zaštićene vrste faune. Među njima su crna koza, koja je amblem planina Bučeđi, medved, jelen i veliki tetreb. Što se tiče flore, ističe se runolist, cvet koji je veoma poznat i posebno lep. Ali flori se najbolje možete diviti ako pratite odobrene trase. Aleksandru Kolcoju, direktor Parka Prirode Bučeđi: Imamo 55 turističke trase koje povezuju lokalne zajednice sa interesantnim mestima. Imamo sedam tematskih trasa koje sadrže odmorišta i informativne table koje predstavljaju prirodno nasleđe planine Bučeđi. Imamo preko 250 odobrenih trasa za alpinizam. Postoji infrastruktura za posete koju je uprava parka stavila na raspolaganje posetiocima: centar za posetioce u gradu Buštenj, u blizini žičare Buštenj-Babele, informativni punkt u oblasti Pećine. Postoji i informativni punkt u Gradskom muzeju Sinaja. Istovremeno, sedište administracije Parka Prirode Bučeđi, iz županije Dambovica, iz opštine Moroenj, takođe ima namenu informativnog punkta. Informativni centar ima dva cilja. Prvi je da informiše širu javnost, a drugi je da edukuje, jer postoji učionica u kojoj se nastava organizuje zajedno sa partnerskim obrazovnim jedinicama iz zajednica koje se graniče sa zaštićenim područjem, kao i šire“.
Na teritoriji Parka Prirode Bučeđi nalaze se i dva jezera. Nisu baš velika, ali su veoma lepa, kaže Paul Popa, iz Nacionalnog centra za turističko informisanje i promovisanje iz Sinaje: Iz centra grada, svi stižu do planine za najviše 25 minuta. Ovo je velika prednost u odnosu na druga mesta, gde morate preći dug put da biste došli do područja koje vas zanima. Mi smo raj za sve što znači planinarenje. Ono počinje odmah u gradu. Prve turističke oznake za trase se nalaze na gradskoj železničkoj stanici. Nakon što naš gost izađe iz voza, pronalazi dve trase koje nazivamo konektorima. One vode do kote 1400 i do kote 2000. Nakon putovanja od oko 30 minuta stižete na vrh naše planine, planine Furnika, gde je nadmorska visina 2200 metara. Zatim možete nastaviti putovanje na mnoga druga mesta: do prirodnih spomenika Babele i Sfinge, do Karajmanskog krsta u Buštenju, do vrha Omu, koji je najviši u masivu. Možete se spustiti u dolinu Jalomica, do jezera Bolboči i do pećine, koje su veoma lepe oblasti. Imamo i područje planine Baju, gde ima mnogo biciklističkih staza. Razvili smo čitavu mrežu biciklističkih staza“.
Naziv pećine Jalomica potiče od reke Jalomica, koja izvire na razdaljini od desetak kilometara i koja je deo glacijalnog toka nazvan Obršija Jalomicej, koji se nalazi na nadmorskoj visini od 2.479 metara. Manole Toličanu, jedan od vodiča u pećini Jalomicej, ukratko nam je predstavlja: Pećina Jalomicej se nalazi u Moroenj, županija Dambovica, na nadmorskoj visini od 1560 metara. Njena ukupna dužina je 1208 metara, od čega je 480 metara dostupno i uređeno za posetioce. Pećina ima nekoliko sala i galerija. Od najvažnijih pominjemo Dvoranu Mihnea Voda, u kojoj se nalazi mala crkva iz 1508. godine, posvećena Svetim Apostolima Petru i Pavlu. Zatim možete posetiti dvoranu Dečebal i dvoranu jezera. U ovoj dvorani se nalazi vodopad žive vode“. Sledi zatim Dvorana Medveda, koja je najimpozantnija i najlepša u celoj pećini. Ima ukupnu dužinu od 70 metara. Ovde su pronađeni skeleti vrste Ursus spelaeus. Sledi Put Voda, a krajnja tačka se zove Oltar“.
Aleksandru Kolcoju, direktor Parka Prirode Bučeđi, kaže da uvek postoje strategije za razvoj ove oblasti: Postoje različiti planovi za tematske trase. Upravo ove jeseni želimo da obnovimo tri tematske trase i napravimo sve nove tematske trase koje će predstaviti lepote planine Bučeđi i objekte koje uprava ima u ovoj oblasti. Svakog vikenda stupamo u kontakt sa rumunskim i stranim turistima, jer su čuvari parka svaki dan na terenu. Park Prirode Bučeđi ima visoko razvijenu skijašku infrastrukturu, naročito u gradu Sinaja, ali i u oblastima Buštenj i Bran. Pozivam slušaoce da nas posete“.
Ukratko smo vam predstavili oblast gde možete videti mnoge prirodne spomenike, zaštićene vrste flore i faune, gde možete planinariti i uživati u ponudi zimskih odmarališta.