U Planinama Mačinuluj
Danas idemo u najniže planine u Rumuniji, ali i najživahnije: Planine Mačinuluj. Impresivne istorije, smatra se da su bili deo prastarog planinskog lanca, sa visinom od 3000 metara, koji se pružao Evropom sa zapada ka istoku. Od ovog lanca su ostali brda Dobrudže, Škotske i BretanjeTrenutno postoji više turističkih ruta, od kojih je većina srednje težine.
Daniel Onea, 14.02.2020, 18:10
Danas idemo u najniže planine u Rumuniji, ali i najživahnije: Planine Mačinuluj. Impresivne istorije, smatra se da su bili deo prastarog planinskog lanca, sa visinom od 3000 metara, koji se pružao Evropom sa zapada ka istoku. Od ovog lanca su ostali brda Dobrudže, Škotske i BretanjeTrenutno postoji više turističkih ruta, od kojih je većina srednje težine.
Dan Stajću, direktor Centra za Turističko promovisanje i informisanje Mačin, kaće da se nalazimo na najstarijoj teritoriji Rumunije, planinski lanac imajući oko 300 miliona godina: Planinski lanac predstavlja očigledan dokaz hercinske orogeneze sa kraja paleozoika, imajući oblik ledenog brega, planinskog ostrva. Iako se trenutno teško može reći da liči na planinske formacije, imajući u vidu malu nadmorsku visinu, planine Mačinuluj su priznate kao najstarije u Rumuniji, a najviši vrh je vrh Cucujatu. Ovaj vrh se nalazi u opštini Greč i ima 467 metara. Raznolikost pejzažu daju megalitske formacije i kontrast između stepskog pejzaža i šumske vegetacije u podnožju planina. Pejzaž je prepun erodiranih monolita čiji se oblik može tumačiti prema mašti svakog posebno. Postoji i 12 planinskih staza. Najspektakularnija staza bi bila Vrh Prikopanuluj, koji vodi ka vrhu formiranom pe 250 miliona godina. Štaviše, pejzaž masiva Prikopanul, koji je i najspektakularniji, karakterišu različite grantine formacije, stene i široki vidikovci nad depresijom Mačin, Dunavom, depresiji Lunkavica. Pogled je prelep čak i na gradove Galaci, Braila i Renj. Duž staze možete uživati u alpskom pejzažu sa zaobljenim stenama čudnih oblika. Čudan oblik na ovoj stazi ima i Dobrudžanska Sfinga, zbog koje nas najviše posećuju turisti.“
Turističke rute imaju malu ili srednju težunu i mogu se preći u jednom danu, a najduža ima 12 km. Reč je o zaštićenom području koji pokriva oko 0,05% površine Rumunije, odnosno 11.000 hektara. Ovde nalazimo više od polovine biljnih vrsta iz Rumunije. Na primer, ako u Rumuniji postoji oko 3 300 biljnih vrsta, u planinama Mačinuluj nalazimo oko 1.900-2.000 vrsta.
Ovo su informacije koje možete saznati i u Centru za turističko informisanje Mačin, gde svi posetioci dobijaju kartu, letke i sve potrebne informacije za obilazak oblasti. Dan Stajču, direktor centra: Takođe možemo preporučiti i turističke vodiče, jer pored Planina Mačinuluju, koji su sami po sebi atrakcija, postoje i druge turističke atrakcije. Imamo romano-vizantijsku tvrđavu iz Ođecije. Tvrđava se nalazi na nekadašnjem ostrvcu i lokalno stanovništvo je zove crkvom. Zatim, na obali Dunava, može se posetiti Tvrđava Troesmis, koju su izgradili Rimljani na mestu getske tvrđave. Tokom antičkog perioda, ovo je bila važna strateška tačka. Kasnije, naselje je bilo i logor V Makedonske Legije. U okolini možete posetiti i jezero Jakobdjal. Ovo je jezero iz kamenoloma, nastalo nakon eksplozije za iskopavanje granita. Površina vode je od oko jednog kilometra, a dubina od 30 metara. Tu postoji i kamp-mesto. U našoj oblasti imamo i trougao manastira“. Od njih bih spomenuo manastir Kokoš, koji su 1833. godine osnovala tri rumunska kaluđera koja su došla sa planine Atos. Zatim, manastir Saon, izgrađen 1846. godine, za vreme otomanske vladavine. Manastir podseća na raštrkano selo, i ima čak i muzej i radioncu religjskog slikanja i tkanja tepiha. Ovde se mogu naći i stare kopije rumunskih knjiga. Vredi posetiti i dobrudžansku Vinariju Terente. Vinarija je otvorena turistima i nudi svim ljubiteljima degustaciju vina nastalih od najstarijeg vingorada u Dobrudži“.
Ako vas vina ne ubede, onda morate znati da Dobrudža privlači turiste prvenstveno svojim multikulturalizmom. Etničke zajednice koje žive na ovom prostoru su pravi primer zajedničkog života. Turci, Tatari, Grci, Jermeni i Jevreji, svi su doprineli boljitku oblasti, a ostavili su i gastronomski trag. Dan Stajču, direktor Centra za Turističko informisanje i promovisanje Mačin, reći će nam ponešto o jelima kojima se meštani diče: Mi smo i na Dunavu i na planini, tako da je gastronomska ponuda zanimljiva. Meštani se ponose baklavom, jer smo dugo vremena bili pod muslimanskom vlašću. Zatim imamo riblju čorbu, ali i jela od kozijeg i ovčijeg mesa, jela specifična za ovu oblast, spremljena na određeni način“.
Da biste proveli nekoliko dana u ovoj oblasti, morate na vreme rezervisati smeštaj. Iako su pansioni veoma gostoprimljivi i obezbediće vam što prijatniji odmor, njihov broj je još uvek mali. Od Dana Stajčua, direktora Centra za turističko informisanje i promovisanje Mačin saznaćemo i koji period je najbolji za posetu: Najprikladnije je da dođete u proleće ili jesen, jer su leta veoma topla i suva, a na stazama nema mnogo izvora. Kad je reč o smeštaju, u Mačlinu postoji jedan pansion, a grade se još dva. U opštini Greči, gde se nalazi i Nacionalni Park Planine Mačinuluj, već postoje dva agropansiona. U Lunkavici postoje tri agropansiona. Njihov smeštajni kapacitet je mali, imaju oko četiri sobe. U Lunkavici ima i mnogo zanatlije koji rade sa glinom i trskom. Možete ih posetiti u Centru za Turističko Informisanje“.
U Planinama Mačinuluj postoji preko 1.000 vrsta leptira, 37 međunarodno zaštićenih vrsta ptica grabljivica i raznovrsnost ekosistema: od pašnjaka do stepe, stena, do vlažnih i poluvlažnih šuma, kao i bukovih šuma. Priroda, gostoprimljivost meštana, ali i raznovrsna gastronomija obezbediće vam nezaboravan odmor.