Zamci u Rumuniji
Poslednjih godina je poraslo zanimanje za stare plemićke rezidencije u Rumuniji. Bilo da je reč o sve većem broju zainteresovanih koji obilaze sela u potrazi za starim konacima ili o preduzetnicima koji započinju avantura vraćanja starog sjaja jednoj takvoj građevini, može se primetiti sve veći talas otkrivanja vangradskih plemičkih rezidencija. U Rumuniji postoji preko 300 ovakvih spomenika, koji se nalaze na listi spomnenika baštine. Pokušaćemo da obiđemo zamke koji su manje promovisani ili poznati.
Daniel Onea, 17.10.2019, 12:03
Poslednjih godina je poraslo zanimanje za stare plemićke rezidencije u Rumuniji. Bilo da je reč o sve većem broju zainteresovanih koji obilaze sela u potrazi za starim konacima ili o preduzetnicima koji započinju avantura vraćanja starog sjaja jednoj takvoj građevini, može se primetiti sve veći talas otkrivanja vangradskih plemičkih rezidencija. U Rumuniji postoji preko 300 ovakvih spomenika, koji se nalaze na listi spomnenika baštine. Pokušaćemo da obiđemo zamke koji su manje promovisani ili poznati.
Prvo, veoma blizu Bukurešta, imamo palatu iz Floreštija, pored Ploještija, kaže Irina Leka, istoričar umetnosti. Sagradio ga je bogati Kantakuzino, prema planovima Jona Berindej. Ovo je lep primer arhitekture ranog 20. veka, koji, iako je danas u ruinama, predstavlja veoma slikovitu atrakciju. Trenutni vlasnici pokušavaju da ga obnove i tamo organizuju veoma mnogo kulturnih događaja, od kojih je najvažnija trka konja Kapatija“.
Na istoku Rumunije možete posetiti zamak Sturza, u Miklaušenj. Ovaj zamak govori o istoriji plemićke porodice Sturza. Sebastijan Markoč, vodič u zamku: Ovo je jedna lepa priča. Đorđe Sturza i Marija Gika su izgradili ovaj zamak na temeljima starog zamka, u neogotskom stilu, što je veoma neobično za našu zonu. Izgradnja je trajala oko 24 godine. Iznutra je oslika u stilu art nuvo. Marija Gika se rodila u Istanbulu. Tamo je naučila da oslikava minijature. Tamo je naučila i engleski i udala se za Đorđa Sturzu 1869. godine. Nakon venčanja mladenci su obišli zapad: Nemačku, Francusku i Austriju. Na povratku su odlučili da promene stari konak u zamak Miklaušenj. Posed porodice Sturza ima tri osnovne komponente: dendrološki park od 30 hektara, manastir i dvorac. Imao i duhovnu i kulturnu u prirodnu komponentu. Mi smo pokušali da ispunimo želju porodice Sturza da se ovde organizuju kulturni i obrazovni događaji. Neke od okolnih zgrada su pretvoreni u pansion sa oko 50 mesta za smeštaj. U dvorcu imamo izreku: Tamo gde je mir i tišina, vlada harmonija“. To traže strani turisiti u Rumuniji“.
Nastavljamo naše putovanje uz Irinu Leka, istoričara umetnosti, i stižemo u zamak Kuza iz Ruđinoasa, koji se nalazi u blizini Miklaušenja. Ovo je takođe lep primer neogotske arhitekture, u prelepom dendrološkom parku, od skora zamak restoran pod okriljem Muzeja Kuza. Ovde posetioci mogu saznati više o istoriji rumunskog vladara i naročito o Eleni Kuza, koja je živela u zamku. Idemo ka Transilvaniji i na 30 kilometara od Sigišoare imamo zamak iz Kriša. Njegova istorija počinje u 15. veku, prema arheolozima, prelepi primer renesansne kulture. Ovo je jedan od najlepših zamaka koji se sada mogu naći u Transilvaniji. Iako nije poznat široj publici, odavno je otvoren posetiocima i nalazi se u procesu restauracije. O njemu brine jedna fondacija koja nudi posete sa vodičem, otkrivajući istoriju zamka, ali i saskog sela u kom se zamak nalazi.“
U Rumuniji imamo nekoliko desetina reprezentativnih zamaka, ali je lista u stvari mnogo duža. Irina Leka Govorimo o Branu, Pelešu, Pelišoru, zamku Kantakuzino iz Buštenja. Prilično dugačka lista, a obilazak ovih turističkih atrakcije je izvodljiv i privlačan. Takođe je veoma zanimljivo da, isto kao i Francuzi koji imaju obalu Loare, i mi imamo dve reke koje i na levoj i na desnoj obali imaju brojne zamke. U Valja Murešuluj, od Toplice pa sve do granice države postoji na desetine zamaka, neki se mogu posetiti i veoma su lepi, a neki su u manje dobrom stanju. Preko Karpata, imamo Valja Trotušuluj. U Darmanešti, Doftjana i Komanešti postoje plemićke rezidencije koje su veoma zanimljive i lepe“.
Činjenicu da se u centralno-severnom delu Rumunije, u Murešu, mogu videti mnogo zamaka iz bajki potvrdila nam je Sanda Vicelar, savetnik za komunikaciju i mas medija iz Županijskog Saveta. Na 13 kilometara od Sigišoare očekuje vas tipično sasko sel oKriš, gde se nalazi zamak Betlen, reprezentativan za transilvanijski renesansni stil, izgrađen između 14. i 18. veka. A možete krenuti i ka Valja Gurgjuluj i lovačkom zamku iz Lapušna. Ako se odlučite za Valja Murešuluj, u mestu Brankovenešti vas očekuje Zamak Kemenji, koji je izgradila porodica sa istim imenom i koji se nalazi blizu nacionalnog puta 15 Regin-Toplica. Županija Mureš je čuvena po zamcima i konacima iz davnina. Mnogo njih se renovira, ali postoji mogućnost posete. U ravničarskom delu, ka Kluž Napoki, možemo posetiti jedan veoma važan zamak, Zau de Kampije, zamak Ugron, poznat i po imenu Zamak Kalendar. Ima 365 prozora, četiri kule, sedam terasa, koliko ima dana u nedelji, i 12 hodnika, koji predstavljaju mesece u godini. Ovde možete saznati ljubavnu priču iz koje je i izgrađen zamak, a reč je o neispunjenoj ljubavi između vlasnika zamka i ruske princeze.“
Oni koji nemaju puno vremena na raspolaganju, mogu posetiti reprezentativne zamke Rumunije, kao što su Peleš, Pelišor, Bran ili Korvinilor. Ali, ako imate više vremena na raspolaganju, možete posetiti sajt monumenteuitate.org, veliku platformu sa mnogo karakteristika i koja je veoma korisna, i tu možete naći informacije o istraživanju i promovisanju vangradskih plemićkih rezidencija. Pronaći ćete i veoma zamiljivu listu manje promovisanih zamaka.