Multikulturalna Dobrudža

Zemlja prožeta istorijom i puna legendi, Dobrudža privlači turiste pre svega multikulturalizmom. Etničke zajednice koje žive na ovom prostoru su primeri suživota. Turci, Tatari, Grci, Jermeni ili Jevreji, svi su doprineli boljitku područja. U prošlosti, svaka od ovih zajednica je imala mahalu, koja se smatrala centrom zajednice. Dijana Slav, turistički vodič iz Konstance, predstavlja na staru grčku mahalu. Grčka zajednica je bila i još uvek je veoma uključena u sve što znači kulturni život Konstance. Grci su nam dali prvu javnu školu u Konstanci, izgrađenu oko 1865. godine, i prvo pozorište grada Konstanca. Pozorište se zove Elpis, što na grčkom jeziku znači nada, i bilo je izgrađeno 1898. godine. Đorđe Enesku je održao ovde dva koncerta, a Nikolaje Jorga je održao kratak govor, a Jorga je bio Grk sa majčine strane. Ovde imamo i prvu hrišćansku crkvu u Konstanci, grčku crkvu Metamorfosis, odnosno Preobraženje. Njena izgradnja je završena 1868. godine. Unutra se mogu videti originalni lusteri, iz 1862. godine, dovezeni iz Murano, napavljeni od Murano stakla, a donacija su jednog trgovca grčkog porekla. Deset godina je ovo bila jedina hrišćanska crkva u Konstanci, tako da su i katolici i pravoslavci i Jermeni zajedno održavali svoje službe ovde. Zašto je bila jedina hrišćanska crkva? Bila je izgrađena za vreme Otomanske Imperije. Grci su uspeli da pregovaraju sa Turcima, da bi mogli da izgrade hriđćansku crkvu. Najbitniji uslov Turaka je bio da crkva ne bude viša od obližnje džamije. Krov je bio ravan, bez krsta i bez zvonika. Poziv na molitvu je bio dozvoljen samo muslimanima. Sadašnji zvonik je iz 1947. godine, funkcionalan je i ceni ga zajednica svih pravoslavaca“.

Daniel Onea, 19.09.2019, 17:22

Zemlja prožeta istorijom i puna legendi, Dobrudža privlači turiste pre svega multikulturalizmom. Etničke zajednice koje žive na ovom prostoru su primeri suživota. Turci, Tatari, Grci, Jermeni ili Jevreji, svi su doprineli boljitku područja. U prošlosti, svaka od ovih zajednica je imala mahalu, koja se smatrala centrom zajednice. Dijana Slav, turistički vodič iz Konstance, predstavlja na staru grčku mahalu. Grčka zajednica je bila i još uvek je veoma uključena u sve što znači kulturni život Konstance. Grci su nam dali prvu javnu školu u Konstanci, izgrađenu oko 1865. godine, i prvo pozorište grada Konstanca. Pozorište se zove Elpis, što na grčkom jeziku znači nada, i bilo je izgrađeno 1898. godine. Đorđe Enesku je održao ovde dva koncerta, a Nikolaje Jorga je održao kratak govor, a Jorga je bio Grk sa majčine strane. Ovde imamo i prvu hrišćansku crkvu u Konstanci, grčku crkvu Metamorfosis, odnosno Preobraženje. Njena izgradnja je završena 1868. godine. Unutra se mogu videti originalni lusteri, iz 1862. godine, dovezeni iz Murano, napavljeni od Murano stakla, a donacija su jednog trgovca grčkog porekla. Deset godina je ovo bila jedina hrišćanska crkva u Konstanci, tako da su i katolici i pravoslavci i Jermeni zajedno održavali svoje službe ovde. Zašto je bila jedina hrišćanska crkva? Bila je izgrađena za vreme Otomanske Imperije. Grci su uspeli da pregovaraju sa Turcima, da bi mogli da izgrade hriđćansku crkvu. Najbitniji uslov Turaka je bio da crkva ne bude viša od obližnje džamije. Krov je bio ravan, bez krsta i bez zvonika. Poziv na molitvu je bio dozvoljen samo muslimanima. Sadašnji zvonik je iz 1947. godine, funkcionalan je i ceni ga zajednica svih pravoslavaca“.

Na stepenicama ove crkve su bili Karol I i budući car Rusije, carević Aleksandar, 1878. godine, kada je rumunski kralj po prvi put posetio Dobrudžu. U ovoj crkvi je održan i Te Deum u čast sećanja na vojnike koji su poginuli u bitkama na Plevni i Grivici. Mihnja Hadžiu, potpredsednik grčke zajednice iz Konstance, kaže da u trenutno u Konstanci živi oko 2.500 Grka. Za njih je veoma važna ulica Aristide Karacali. Aristide Karacali je bio prvi socijalista u Dobrudži. Kuća u kojoj je živeo nalazi se sa leve strane. Prva iskra boljševičke revolucije javila se na brodu Potemkin. Brod se predao rumunskim vlastima 1905. godine. Svi oficiri su bili iskrcani u Konstanci. Deo njih je ostalo ovde, drugi su emigrirali u Argentinu, a nekolicina se vratila u Rusiju, gde ih je pogubila carska imperija. Aristide Karacali je udomio ruske oficire. Ova ulica je dobila ime po njemu 1947. godine. Malo niže se nalazi lutkarsko pozorište Elpis i, u istoj ulici, niže, živeo je Nikola Papadopol. Njega je Karol I proglasio prvim državljaninom Rumunije, 1877. godine, budući da je bio gradonačelnik Konstance, pre dolaska rumunskih vlasti. Bio je zadužen da prikuplja porez, koji je predavao otomanskim vlastima. Sledeći gradonačelnik Konstance je isto bio Grk, Anton Aleksandridi. Grčka zajednica je bila od početka uključena u razvoj grada Konstanca. Grčki stanovnici Konstance, pre nego što se Dobrudža pripojila matičnoj zemlji, dali su izjavu rumunskim vlastima da žele da ih vodi rumunska vlast, a ne bugarska, jer je u to vreme Dobrudžu potraživala i Bugarska“.

Gindarešti iz županije Konstanca je tokom svog postojanja čas bilo opština, a čas selo. Sa bogatom istorijom, tradicijama i, naročito, izuzetnom gastronomijom, zajednica Lipovana okuplja se u Crkvi Uzvuišenje Gospoda“, čija je izgradnja započeta 1906. godine i koja ima visinu od 45 metara. Anfisa Demid, profesorica rumunskog i ruskog jezika u školi iz Gindareštija i predsednica zajednice Lipovana. Naši preci su pravoslavni vernici po starom kalendaru, oni koji nisu želeli da odustanu od stare vere, onakve kakvu su je smatrali. Lipovanima se zovemo samo mi koji živimo na rumunskoj zemlji. Jedno od objašnjenja naziva jeste da je prvo rusko naselje bilo u blizini lipove šume. I odatle potiče naše ime. Kaže se da je prvo dokumentovano svedočanstvo o postojanju naše zajednice bilo u jednoj hronici iz Rumunske Zemlje, u kom se pominje da u Dobrudži se nalazi rusko stanovništvo naseljeno u Turkiji, jer je Dobrudža bila tad turski pašaluk, u mestu Gindarešti. Živimo na ovom području skoro 300 godina. Ime mesta je turskog porekla, gjuzdar znači prelepo mesto. Lipovani su se uglavnom nastanili oko voda, da bi mogli pecati, jer oni potiču iz oblasti reke Don i ovo im je osnovno zanimanje. Sačuvali smo stare crkvene ikone i knjige, narodnu nošnju, tradiciju“.

Ovde možete čuti ženski hor Novoseolki i uživati u tradicionalnim proizvodima kao što su palačinke sa sirom i sirnice. Riblja čorba i skuša na žaru, uz dobro vino, ipak ostaju zvezde večeri.

Idemo bliže rumunskoj obali Crnog Mora i stižemo u Mangaliju. Smeštene u blizini turističke luke, u starom delu grada, Džamija Esman Sultan i groblje se protežu na oko 5.000 metara kvadratnih. Stručnjaci smatraju da je ovo jedno od najlepših arhitektonskih spomenika zbog kombinacije grčkog i turskog stila, kojima se dodaju i blagi uticaji mavara. Trem, stubovi i ograde od drveta daju psoeban čar zdanju, koji je 2004. godine bio uključen na listu istorijskih spomenika. Hali Ismet, imam džamije Esman Sultan, iz Mangalije. Džamija Esman Sultan je jedna od najstarijih u Dobrudži i izgradila ju je princeza istog imena, ćerka sultana Selima drugog i žena Mehmed Paše Sokolovića. Džamija je jedna od najstarijih i ujedno je i istorijski spomenik. Džamija Esman Sultan je otvorena za vernike ceo dan. Mi održavama pet dnevnih molitvi. Služba je na arapskom jeziku, a propovedi na turskom. U Mangaliji muslimanska zajednica broji preko 900 porodica. Leti džamiju posećuje i mnogo turista, kako iz zemlje tako i iz inostranstva. Kod nas su stigli i turisti koji nikada nisu videli džamiju i bili su veoma impresionirani“.

Na ulazu u džamiju videćete veliku baštu punu cveža. Ovde se nalazi i terasa gde možete uživati u kafi ili uz aromatični čaj.

Rubrika je bila realizovana uz podršku Odeljenja za Međuetničke Odnose pri Vladi Rumunije.