Bukurešt

Daniel Onea, 18.01.2018, 00:15

Sa preko 2, 4 miliona stanovnika, Bukurešt je na šestom mestu po veličini u Evropskoj Uniji. Uz Crnomorsko primorje, deltu Dunava, Bukovinu i Maramureš, Bukurešt se nalazi na listi poželjnih destinacija stranim turistima koji dolaze u Rumuniju. Iako se nalazi u ravnici, glavni grad Rumunije nije potpuno ravan, ali razlika u nivou zemljišta ne prevazilazi 100 metara. Prošetaćemo sada centrom Bukurešta uz našeg vodiča, Adrianu Nica, izvršnom direktorkom kompanije koja se bavi autorizovanim treningom turističkih vodiča. Proći ćemo Calea Victoriei, glavnom ulicom grada koji posećuje sve više stranaca. Ovo je jedna od najvažnijih ulica u Bukureštu. Ima mnogo turističkih, istorijskih, kulturnih i religioznih objekata. Ali pre nego što vam kažemo nešto o tome, moramo vam objasniti zašto ova ulica nosi ime Calea Victoriei i zašto je toliko bitna. Sve do 1692. godine, postojala su dva puta. Put Brašova, koji je počinjao od Calea Victoriei sve do Doma Vojske i velika ulica Sarindari, koja se pružala od crkve Sarindari do Trga Nacija. Na mestu crkve Sarindari danas se nalazi Dom Vojske. Godine 1692. veliki vladar Konstantin Braknovjanu ujediniće ova dva puta u jedan jedini, pod nazivom Most Mogošoaje. Osmog oktobra 1878. godine rumunska vojska pobedonosno ulazi u Bukurešt, marširajući Mostom Mogošoaje ili velikom ulicom, kako se tad zvala. U čast ove pobede, da bi u sećanju i srcima Rumuna ostala pobeda nezavisnosti zemlje, ovaj važni put će dobiti ime Calea Victoriei. Praktično, Kalja Viktorijej je proslava osvajanja nezavisnosti Rumunije tokom rata 1877-1878. godine.“

Kalja Viktorijej nije samo veoma važna arterija grada, već je bogata i zgradama koje su proglašene istorijskim spomenicima, kaže Adriana Nica. Naparavili smo izbor najbitnijih objekata. Prva tačka je Narodni muzej Đorđa Eneskua, u Palati Kantakuzino. Zgrada je pravi arhitektnoski dragulj koju je sagradio 1903. godine George Grigore Kantakuzino. Kompozitor Đorđe Enesku je živeo neko vreme u Palati Kantakuzino, i nakon smrti 1956. godine zgrada je bila transformisana u muzej posvećen životu i delu Đorđa Eneskua.“

Sledeći orjentir je Rumunski Ateneum. Adriana Nica, izvršna direktorka kompanije koja se bavi ovlašćenim treningom za turističke vodiče. Otvoren 1889. godine i izgrađen na incijativu istoimenog društva putem poznate kampanje Dajte leu za Ateneum“. Novac se skupio za nekoliko godina, a ovo zdranje je jedan od razloga zbog kojih je Bukurešt dobio naziv Mali Pariz. Arhitektonski stil je neoklasični, ali se mogu videti i elementi eklekticizma i francuske arhitekture devetnaestog veka.“

Preko puta Rumunskog Ateneuma nalazi se Kraljevska Palata. Pre više od 300 godina, 1659. godine, kada se prestonica Vlaške preselila iz Trgovišta u Bukurešt, na mestu gde se nalazi danas Kraljevska Palata završavao se Most Mogošoajej, a poslednje zgrade su bile jedna kuća i manasitr Kreculesku. Adriana Nica, izvršna direktorka kompanije koja se bavi ovlašćenim treningom za turističke vodiče.: Ova kuća, koja će kasnije postati Kraljevska Palata, bila je u posedu brojnih bogatih ljudi iz reda sveštenstva, da bi kasnije, 1833. godine, bila prodata Upravnom Veću. Tada je odlučeno da ona bude vladarska rezidencija, a zatim palata prolazi kroz mnogo promene pod brojnim arhitektima, među kojima se nalazi i slavni Xavier Villacrosse. Tokom vladavine Aleksandra Joana Kuze, 1860. godine u palati je izmenjen enterijer, urađen u stilu Napoleona Trećeg. Pod vladavinom Karola Prvog, vladarska rezidencija je pretvorena u kraljevsku rezidenciju. Čak i ako eksterijer nije impresionantan, Karol Prvi je uspeo da izmeni enterijer u elegantnom i rafinisanom stilu, pun statua i slika. Ukrašavanje palate takođe je definisalo vredna kolekcija iz svetskog slikarstva, specifično za period renesanse i baroka. Danas se u Kraljevskoj Palati nalazi Nacionalni muzej umetnosti. Izmene na Palati, onako kako ona izgleda danas, započeo je kralj Ferdinand I a završio je kralj Karol II, 1940. godine, kada je u Evropi buktao Drugi Svetski Rat. Omiljeni arhitekta kralja Karola II bio je Artur Lorenc, glavni arhitekt kraljevske kuće. Nakon abdikacije kralja Mihaja I, pod pritiskom komunista, Palata je 1950. godine proglašena Nacionalnim muzejem umetnosti.“

Impresivna zgrada je i Palata Štedionice, ukratko nazvana ČEK (CEC). Adriana Nica. TRACK Palata ČEK je još jedan arhitektonski simbol Malog Pariza i bila je inaugurisana 1900. godine. Osmišljena u francuskom neo-baroknom stilu, sa tripartitnim skulpturnim fasadama, njena silueta markira Calea Victoriei. Zgrada ima i kupolu od masivnog stakla i metala. Trajnost zgrade potiče od ulaza sa polukružnim timpanom, kojeg podržavaju stubovi u kompozitnom stilu. Druge kupole, u renesansnom stilu, pokrivaju četiri ugla, i ukrašene su timpanima i grbovima. Izuzetne fasadne zvaršne obrade i balans zapremine pokazali su se veoma izdržljivim pred zubom vremena. Zbog ovih elemenata, ni jedan od zemljotresa koji su pogodili Bukurešt nisu oštetili strukturu zgrade. Unutar palate nalazi se i muzej, otvren u septembru 2005. godine u velikom holu.“

Preko puta Čeka, nalazi se Palata Pošte koja je takođe otvorena 1900. godine. Konstrukcija u neoklasičnom stilu ima i unutrašnje dvorište, a o izgledu zgrade, Adriana Nica, izvršna direktorka kompanije koja se bavi autorizovanim treningom turističkih vodiča, kaže da je inspirisan Palatom Pošte iz Ženeve. Do 1972. godine u Palati se nalazilo centralno sedište Pošte Bukurešta. Počevši od 1972. godine, u palati je otvoren Nacionalni Muzej Istorije.