Tradicionalni i alternativni turizam u Transilvaniji
Transilvanija je veoma poznata po svojim slikovitim pejzažima, po utvrdjenjima i tradicijama. Ali kako bi bilo da je upoznate na drugi način? Kroz programe specijalno zamišljenim za ljubitelje gastronomije, na primer. Mogli biste prisustvovati radionicama ruralnih tradicija i ukusa.
Daniel Onea, 11.05.2017, 18:17
Transilvanija je veoma poznata po svojim slikovitim pejzažima, po utvrdjenjima i tradicijama. Ali kako bi bilo da je upoznate na drugi način? Kroz programe specijalno zamišljenim za ljubitelje gastronomije, na primer. Mogli biste prisustvovati radionicama ruralnih tradicija i ukusa.
Kristijan Ćismaru je menadžer projekta u Asocijaciji My Transyilvania i objašnjava nam kako se pripremaju programi za obilazak udaljenih sela u Transilvanijskim brdima: Idemo od aprila do oktobra, u periodu u kome je moguće naći lokalne proizvode i selimo se svakog vikenda u drugo selo. U selima u kojima stižemo tražimo uvek domaćine za naše dogadjaje. Ovi domaćini su obično susedstva. Objasniću malo ovaj termin. Jedna ili dve male ulice se ujedinjuju u neformalno udruženje i formiraju takozvano susedstvo. Ako je potrebno, kada se gradi kuća, organizuje venčanje ili krštenje, susedstva kuvaju zajedno. Onda su, za nas, najčešći slučajevi ova susedstva sa kojima pripremamo svakog vikenda nedavno otkrivene stare recepte ili recepte koji nisu zaboravljeni do danas a u osnovi imaju lokalne proizvode. Pozivamo ljude na jedan veliki buffet kojeg organizujemo svake subote, da probaju lokalne specijalitete.”
Recepte, kaže Kristijan Ćismaru, obično je lako naći u seoskim monografijama, ali i u kuvarima iz XIX veka. Medjutim, izabrani recepti su uvek iz perioda pre industrijalizacije. Ako je moguće, pre Prvog svetskog rata. Tim volontera Asocijacije My Transyilvania sakuplja recepte sa dogadjaja ili uzimaju beleške razgovarajući sa kuvaricama iz sela. Na kraju, dogadjaji su grupisani u nekoliko serija. Najpoznatiji je Transylvanian brunch u okviru kojeg efektivno kuvamo sa meštanima sela, bilo da je to susedstvo, ili porodica, ili grupa proizvodjača. S jedne strane, predstavljamo domaću lokalnu kuhinju, ali i lokalnu kulturu. Vodimo naše goste do zanatlijskih radionica, do seoskih crkava, organizujemo obilazak sela. Zatim, u mestu Mardjinimea Sibiului, u oblasti planina Ćindrel, dogadjaj se naziva drugačije, Piknik u Ćindrelu. Tamo pešačimo ka mestu sa predivnim pogledom a piknik uzimamo u torbu, i svako donosi svoj sa sobom. Još jedan dogadjaj koji organizujemo je Flavours and Sounds of Transylvania (Arome i zvuci iz Transilvanije). U okviru ove manifestacije kombinujemo gastronomiju sa lokalnom muzikom. Mi biramo reprezentativne proizvode kao što su: trešnje iz Ćisnadioare, maline iz Sarate, žalfiju i džanarike ili tradicionalni rumunski sir (burduf). U zavisnosti od mesta, nalazimo jedan reprezentativni proizvod i kombinujemo ga sa lokalnom muzikom: koncert orgulja, pastir koji svira frulu, nešto reprezentativno za to mesto.”
Iako programi imaju imena na engleskom jeziku nisu namenjeni samo turistima iz inostranstva, već ljudima koji se u to vreme nalaze u Transilvaniji, nastavlja Kristijan Ćismaru, projekt menadžer Asocijacije My Transyilvania. Zamislite kako ovde dolazi veliki broj ljudi koji rade u velikim gradovima: Bukurešt, Kluž, Sibiu, Brašov. Onda govore veći broj jezika: ili su Švajcarci, Holandjani, Nemci, Madjari. Dakle, zajednički jezik je često engleski. Dešava se da dodju i strani turisti. Njihov procenat raste. Raduje me medjutim, da su glavni gosti mlade porodice sa decom iz rumunskih gradova. Prva reakcija koju imamo od stranih turista je zadovoljstvo što su stigli u tako mala sela do kojih drugačije ne bi mogli doći. Mi tražimo prilično mala sela, do kojih se stiže veoma teško ili morate imati dovoljno važan razlog za to putovanje. Druga reakcija je zahvalnost. Tokom vikenda, na primer, bili smo u jednom selu, u Agniti, pored Apoša, a tamo smo imali tri različite radionice. Bili smo u seoskoj ciglani gde je proizvodnja i dalje ručna. Zatim smo bili u radionici za preradu vune. Neki mladi entuzijasti su tamo oživeli radionicu za ručnu preradu vune. Treća inicijativa koju podržavamo je mali konjički centar. Nemate često priliku da sretnete toliki broj meštana u malom selu, koji se primerno mobilišu za jedan ovakav dogadjaj.”
Transilvanija je takodje poznata po svojim utvrdjenjima. Prema tome, postoji i program posvećen njima. On se naziva Otkrijte dušu Transilvanije” i konkretizovan je turističkom karticom pod nazivom Transilvanija kard”. Aktuelna sezona za posećivanje utvrdjenja traje do 31. oktobra 2017. Sa ovom karticom, turisti mogu posetiti besplatno 52 najznačajnije utvrdjene crkve i srednjovekovne crkve. Sveštenik dr. Ştefan Coşoroabă: Pored besplatnog ulaza, ova kartica nudi popuste turističkih usluga koje nude naši partneri. Ne želimo da promovišemo samo utvrdjene crkve, već celu oblast, sa ljudima koji tamo žive. Postoji sajt posvećen ovoj kartici. Oni koji su zainteresovani mogu pronaći informacije o utvrdjenim crkvama, uslugama i o projektu Otkrijte dušu Transilvanije” na nemačkom, rumunskom i engleskom jeziku. Kartica se može kupiti u osam naselja u južnoj Transilvaniji. Košta 50 leja ili 11 evra, novac koji se u potpunosti ulaže za obnovu. Medjutim, kartica se može naručiti i putem e-maila.”
Takodje u Transilvaniji, i takodje za one koji traže drugačiji odmor, blizu Hunedoare, postoji zabavni park vojne tematike za koji administratori kažu da je jedini te vrste u Evropi. Iako postoji bazen sa prostorom za opuštanje, vojnu obuku vrše bivša vojna lica. Ali o ovome u narednim izdanjima.
Prevod: Grozdana Popescu