Turistička Bistrica
Posvetićemo današnju ediciju rubrike Turistički vodič novom konkursu Radija Rumunija Internacional “Odmor u Bistrici – Nasaud”. Uputićemo se dakle, u severni deo Rumunije i stići u okrug koji ima veliki turistički potencijal, jedinstvena mesta, kulturne, istorijske i prirodne atrakcije od velikih vrednosti. Ovidiu Teodor Krecu, predsednik opštine Bistrica daje nam kratak istorijski pregled: “Bistricu su osnovali saksonski doseljenici u XI –XII veku. Na osnovu jezičkih dokaza, tvrdi se da su došli iz Luksemburga, ali stvari nisu u potpunosti jasne. Ono što je sigurno je da 1241. godine jedan dokumenat iz manastira u Luksemburgu svedoči da su grad Nosa, kako se zvala Bistrica u to vreme, napali Tatari, a tom prilikom je poginulo ovde 6.000 ljudi. To je impresionantan broj za 1241. godinu. A ovo je prvi dokumenat o gradu Bistrica. Nastao je kao kolonija saksonaca, razvio se, a sa njim su se razvili i zanati. Razvoj grada bio je pod uticajem činjenice da su meštani Bistrice oduvek bili dobro orijentisani u istorijskom smislu. Madjarski kralj Ludovik Veliki je 1330. godine vodio bitke u ovoj oblasti sa madjarskim plemićima. Saksonci iz Bistrice su bili uz kralja koji im je, nakon smirivanja sukoba, u znak zahvalnosti dao titulu slobodnog kraljevskog grada, pravo da održavaju velike trgove poput onih u Budimpešti i pravo da ima svoj pečat i sud. „
Daniel Onea, 05.05.2016, 14:20
Posvetićemo današnju ediciju rubrike Turistički vodič novom konkursu Radija Rumunija Internacional “Odmor u Bistrici – Nasaud”. Uputićemo se dakle, u severni deo Rumunije i stići u okrug koji ima veliki turistički potencijal, jedinstvena mesta, kulturne, istorijske i prirodne atrakcije od velikih vrednosti. Ovidiu Teodor Krecu, predsednik opštine Bistrica daje nam kratak istorijski pregled: “Bistricu su osnovali saksonski doseljenici u XI –XII veku. Na osnovu jezičkih dokaza, tvrdi se da su došli iz Luksemburga, ali stvari nisu u potpunosti jasne. Ono što je sigurno je da 1241. godine jedan dokumenat iz manastira u Luksemburgu svedoči da su grad Nosa, kako se zvala Bistrica u to vreme, napali Tatari, a tom prilikom je poginulo ovde 6.000 ljudi. To je impresionantan broj za 1241. godinu. A ovo je prvi dokumenat o gradu Bistrica. Nastao je kao kolonija saksonaca, razvio se, a sa njim su se razvili i zanati. Razvoj grada bio je pod uticajem činjenice da su meštani Bistrice oduvek bili dobro orijentisani u istorijskom smislu. Madjarski kralj Ludovik Veliki je 1330. godine vodio bitke u ovoj oblasti sa madjarskim plemićima. Saksonci iz Bistrice su bili uz kralja koji im je, nakon smirivanja sukoba, u znak zahvalnosti dao titulu slobodnog kraljevskog grada, pravo da održavaju velike trgove poput onih u Budimpešti i pravo da ima svoj pečat i sud. „
Stari centar grada podseća na bogatu prošlost. Najstariji istorijski spomenik u gradu je bivša crkva manjina, sada pravoslavna crkva, sagradjena izmedju 1270. – 1280. godine. Zatim evangelistička crkva u centru koja je postala simbol. Osim ovoga, naći ćete se u gradu sa bogatim kulturnim aktivnostima, kako saznajemo od menadžera Okružnog Centra za kulturu Bistrica – Nasaud , Gavrila Carmurea: “Okružni Centar za kulturu odvija svoju aktivnost na dva nivoa: jedan je tradicionalna kultura, ruralna kultura uopšteno, a drugi je urbana kultura. Zbog toga imamo službu stručnog istraživanja, promovisanja i očuvanja tradicionalne kulture. Imamo bogat program kamerne muzike, izložbene programe u najvažnijoj likovnoj galeriji u gradu, imamo književne večeri, organizujemo velike festivale. U okviru stalnog muzičkog programa, koji je upotpunjen predlozima Fondacije Koncertnog društva, koju smo mi osnovali u Bistrici pre 20 godina, Okružni centar za kulturu organizuje oko 60 koncerata kamerne muzike i preko 15 simfonijskih koncerata godišnje.”
Jedna od omiljenih destinacija turista je “More na planini”. Tako nazivaju meštani Kolibicu, jedno povučeno mesto u planinama, na obali jednog velikog jezera, gde ljudi žive mirno uzgajajući životinje i baveći se poljoprivredom. Ovde smo razgovarali sa vlasnikom odmarališta Fishermans Resort, Vasile Koruciu: “Nalazimo se u podnožju planina Kalimani, 40 kilometara od Bistrice, 17 kilometara od prolaza Tihuca, koji je poznat zahvaljujući legendi o Drakuli, i nalazimo se u predivnoj dolini koja nam nudi geografsku i klimatsku prednost. Imamo najčistiji vazduh u zemlji. Ovde je najveća koncentracija ozona. Imamo praktično, i more i planinu, zato je naš slogan: “More na planini”. Imamo 80 smeštajnih mesta, restoran za 250 osoba, mali SPA centar za opravak i rekreaciju, i jednu malu salu za fitness. Imamo sportske terene i plovne obijekte za rekreaciju na vodi. Organizujemo ribolov, offroad staze, planinarenje sa vodičem ka vrhu Kalimani, koji se nalazi na udaljenosti od 18 kilometara a ima visinu od 2000 metara. Uskoro ćemo imati i konje da bismo omogućili jahanje i vožnje kočijama ili saonicama u zimskom periodu.”
Predsednik Okružnog saveta Bistrica Nasaud, Emil Radu Moldovan, tvrdi da okrug Bistrica Nasaud ima predivan pejzaž i vredne ljude. “Ovo je okrug srednje veličine, sa oko 330.000 stanovnika i 62 teritorijalno administrativne jedinice. Imamo glavni grad okruga, tri grada i 58 opština. Imamo predivna mesta: dva Nacionalna parka, Nacionalni Park Planina Rodnei i Nacionalni Park Planina Kalimani, vazduh sa najvećim sadržajem ozona u Evropi, što je potvrdjeno istraživanjima u oblasti jezera Kolibica, legendarni dvorac Drakule i oblast u kojoj je Bram Stoker boravio pre pisanja romana, po kojem je režiran i snimljen film. Malo dalje, u dolini Someša, naći ćemo odmaralište Sndjorz-Bai, sa lekovitim mineralnim vodama, koje prirodno leče veliki broj unutrašnjih oboljenja: želudca, žucne kese, slezine i brojne druge stomačne probleme. Penjajući se više stižemo u Nacionalni Park Planina Rodnei. ”
A, ako volite legende i velika uzbudjenja, ne bi trebalo propustiti posetu Hotelu Dvorac Drakule. Ana Maria Muskar, direktor hotela, kaže da je cilj bio da se ovde realizuje atmosfera iz poznatog romana Brama Stokera. “To je veoma impozantna gradjevina, sa veoma visokim ali i veoma niskim tačkama, sa zidovima od kamena, i brojnim prirodnim elementima, sa veoma privlačnim unutrašnjim dizajnom: ima mnogo crvenog, mnogo crnog, zmajeva. Imamo dve tačke od velikog interesovanja u našem zamku. Jedna je grobnica grofa Drakule, a druga predstavlja novoizgradjeni tunel grofa Drakule. To je malo duži put, od nekoliko desetina metara, koji se završava u grofovom grobu. Sa sumračnom atmosferom, veoma ozbiljnom muzikom, i našim programima koje neću sada otkriti jer trebaju ostati iznenadjenje, stvaramo jedinstvena iskustva za sve ljubitelje velikih uzbudjenja. Mi imamo i tematske zabave za Haloween, Bal Veštica u zamku. To su veliki dogadjaji, sa pozorišnim predstavama ovog zanra i vatrenim žonglerijama. Tom prilikom pravimo napolju vatre za pročišćavanje, švedske baklje, a grof poziva turiste da posete njegove katakombe. Sve kulminira Balom grofa Drakule koji traje do zore.”
Čekamo vas i sledeći put sa novom destinacijom.
Do tada, želimo vam: srećan put i lepo vreme!
Prevod: Grozdana Popescu